Grupa za konceptualnu politiku: Kraj podrške nezavisnoj kulturi u Novom Sadu

08 feb 2019

Javni konkurs za projekte u oblasti savremenog stvaralaštva u službi lokalne vlasti

Udruženje građana Grupa za konceptualnu politiku saopštilo je danas da je javni konkurs za sufinansiranje projekata u kulturi u oblasti savremenog stvaralaštva koji je u Novom Sadu raspisan 29. januara koncipran tako da nezavisnim akterima u oblasti kulture nije ostavljena mogućnost da svoju delatnost obavljaju samostalno i bez uticaja politike vlasti.

U saopštenju se navodi da je najveća novina aktuelnog raspisa obavezno opredeljenje za jednu od nekoliko ponuđenih programskih platformi kojima će se Novi Sad 2021. godine predstaviti kao Evropska prestonica kulture (EPK), što, kako se ocenjuje, otvara prostor za sumnju da je reč o administrativnom manevru kojim se popunjavaju nedostaci u programskom usmerenju ovog projekta ka savremenoj umetničkoj i kulturnoj produkciji, kao i u to da ovaj projekat uopšte ima umetničkog direktora.

„U svakom slučaju, ova odluka je problematična, jer potvrđuje sumnje na koje su akteri nezavisne scene skretali pažnju i ranije, a to je neopredeljenost projekta EPK, Fondacije Novi Sad 2021 kao njegovog realizatora, a zatim i Gradske Uprave za kulturu (GUK), za poticanje i razvoj nezavisne kulturne i umetničke scene Novog Sada“, ocenjuje Grupa za konceptualnu politiku.

Grupa ukazuje i da činjenicu da je Fondacija Novi Sad 2021 državna institucija ne potvrđuje samo to da je njen osnivač grad, već i očigledan nedostatak autonomnog delovanja.

U saopštenju se podseća da se ovo udruženje ranije obraćalo i evropskoj instituciji, Panelu nezavisnih eksperata, koja vrši monitoring ovog projekta, zbog izostanka podrške Fondacije u slučaju borbe za otvorene mesne zajednice u Novom Sadu, kako bi ukazalo na izostanak evropskog usmerenja projekta EPK i njegove podrške civilnom društvu. Iako je, kako se dodaje, u prvom izveštaju Panela (oktobar 2017. godine) naznačeno da je nedostatak ove saradnje jedna od najvećih slabosti projekta, nakon toga je usledilo ćutanje ovog evropskog tela. To, napominje Grupa, ceo proces „usaglašavanja sa načelima evropske kulturne politike“, kako stoji u tekstu konkursa, čini isključivo deklarativnim.

„Jer, postavlja se pitanje ko ih sprovodi i usaglašava – Fondacija koja nema političku autonomiju od vlasti da podrži aktere nezavisne scene čiji zahtevi mogu biti nepodobni za vlast kakvu danas imamo, ili evropska uprava koja odbija da iskomunicira problem. Ako se radi o bilo kakvom usaglašavanju, usaglašava se ćutanje i odbijanje, na posletku, principa nezavisnosti od državne politike vlasti. Pa i u kulturi“, ističe se u saopštenju.

Udruženje pojašnjava da je samostalno organizovanje projekata i programa nezavisnih aktera sada onemogućeno programskim usmerenjima, jer ukoliko neko želi da se prijavi na javni konkurs mora da ga uskladi sa već definisanim programskim platformama EPK projekta, koje su: Seobe, Budućnost Evope, Heroine, Tvrđava mira, Dunavsko more, Kaleidoskop kulture, „Druga“ Evropa i Doček (novih godina). Dodaje i da to za sobom povlači još jednu prinudu: planiranje realizacije projekata u skladu sa već definisanim vremenskim okvirima svake od platformi.

U saopštenju se napominje da u definisanju tema i vremenskih okvira programskih platformi EPK-a nisu učestvovali akteri ni nezavisne scene, ni javnih institucija, niti privrednih subjekata koji deluju u polju kulture, što predstavlja direktno oglušivanje na principe participativnosti na kojima su Strategija kulturnog razvoja i Akcioni plan zasnovani.

Takve odluke, smatraju, služe isključivo za legitimaciju odluka vlasti.

„Postavlja se pitanje da li se možda radi o usklađivanju rada lokalne Uprave za kultur sa načinom rada ostalih uprava, u smislu da je celokupan administrativni aparat sada pod partijskim pritiskom i disciplinom vladajuće stranke i njene koalicije koja se danas sprovodi na drugačiji način od dosadašnjih koalicija na vlasti“, navodi se u saopštenju.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!