Grupa autora: Utisak nedelje – Izveštaj bez izveštaja

05 Oct 2014

Posle otužnog odugovlačenja, ismevanja univerziteta, poigravanja sa pravnom državom, odluku eksterne komisije Megatrenda vidimo kao jedan od brojnih činova srpske akademske tragedije

U petak 3. oktobra 2014. mediji su preneli vest da je novoformirana komisija Megatrend univerziteta objavila izveštaj o oceni osnovanosti pokretanja postupka poništavanja doktorata ministra Nebojše Stefanovi?a. Naslov koji sumira zaklju?ak komisije svuda je bio identi?an: „Nezavisna komisija: doktorat nije plagijat“. Me?utim, u svom izveštaju komisija nije odlu?ivala o tome da li je Stefanovi?ev doktorat plagijat. Niti je, uzgred, nezavisna: ona je samo eksterna.

Šta je, onda, ova eksterna komisija Megatrenda odlu?ila? Ona je mudro utvrdila da nema potrebe da se pokrene postupak za proveru optužbi za plagijat. ?etiri meseca nakon što smo izneli dokaze o plagijatima i ostalim nedostacima u Stefanovi?evoj disertaciji, a posle ?itavih mesec dana izu?avanja slu?aja, ova nova – druga po redu – komisija Megatrenda poslala je potcenjuju?u poruku javnosti: odlu?ili smo da nema odlu?ivanja! U podrobnom izveštaju od grandioznih sedam pasusa, dužine jedne stranice i par redova, profesori Božidar Lekovi?, Svetislav Tabaroši i Ivan Radosavljevi?, ponudili su slede?i argument: analiza „oponenata“ (tu smo, dakle) bazira se na radnoj, a ne „paradnoj“ verziji Stefanovi?eve disertacije.

Postoje dva nedostatka u ovom rezonovanju eksterne komisije. Prvo, doktorski rad koji smo analizirali u ?lanku na Peš?aniku jeste finalna disertacija ministra Stefanovi?a. Podse?amo, nju je sam Megatrend univerzitet dostavio na uvid novinarki An?eli Milivojevi?, a na osnovu njenog zahteva za pristup informacijama od javnog zna?aja, o ?emu ona poseduje uredne dokaze. Teza je tražena devet meseci nakon odbrane doktorata. Ona se nalazila ukori?ena i zavedena u biblioteci Megatrenda, gde nema mesta ni za kakve eseje, radne, prevremene, privremene verzije i sli?no. Nikakve prepravke rada nisu dozvoljene nakon što se jedan doktorat proglasi odbranjenim – ako komisija ima zamerke na disertaciju onda se ona šalje na doradu, pre nego što se proglasi uspešno odbranjenom. Zato iznena?uje slede?a konstatacija eksterne komisije Megatrenda: „Uobi?ajeno je da kandidat finalnu verziju teze, onu koja se obi?no i javno publikuje, donekle koriguje, uvažavaju?i primedbe i sugestije koje mu se daju prilikom javne odbrane“. Ako je ovo zaista uobi?ajena praksa – eto posla za inspekciju Ministarstva prosvete. Kada bi takva praksa bila dozvoljena, onda bi svaki doktor nauka mogao post-hoc da koriguje finalnu verziju teze u skladu sa svojim interesima, te nijedan plagijat ne bi mogao da se kazni, jer nakon otkrivanja svako može da izmeni ili odstrani nedozvoljenu kra?u.

Drugi nedostatak u datom rezonovanju eksterne komisije je slede?i: sve i da smo mi zaista analizirali nekakvu radnu, privremenu, nesvršenu, nedora?enu verziju doktorata, koju je Megatrend „greškom“ ustupio novinarki Milivojevi?, ta „finalna“ verzija tako?e sadrži sve plagijate na koje smo ukazali. Kako profesorka Danica Popovi? potvr?uje u kolumni za Politiku, i u novoj verziji doktorata svi plagijati su „živi i zdravi“, samo su neki pomereni na druge stranice. Me?utim, eksterna komisija Megatrenda, za razliku od prve interne, nije htela da se ozbiljno upušta u ovu proveru.

Umesto toga, eksterna komisija nudi slede?i argument: „Komisija je uo?ila da se u [finalnoj verziji] mogu na?i izvesni formalni nedostaci… Pažljivim odmeravanjem sadržaja, obima i relativnog zna?aja osporavanih delova teksta za celinu teze Komisija je zauzela stav da oni ne mogu da budu osnov, a u skladu sa propisima, da se pokrene postupak za poništavanje nau?nog stepena doktora nauka po osnovu nesamostalnosti rada.” Zaprepaš?uju?e je da komisija nije našla za shodno da obrazloži koje to „formalne nedostatke“ pominje i zašto su oni relativno bezna?ajni, ve? o?ekuje da joj se veruje na re?. Drugim re?ima, izveštaj komisije suštinski je neobrazložen. Ona ne ispituje nijedan navedeni primer plagijata.

Osvrnimo se sada na kontekst i hronologiju slu?aja plagijata ministra Stefanovi?a.

Prva reakcija na dokaze o plagijatu bila je da smo mi deo zavere protiv Vlade, ministra i policije, te da u dosluhu i zarad interesa mafije pokušavamo da spre?imo predstoje?e reforme. Cilj ovih optužbi, u kojima se grupa ljudi koji se bave naukom u Velikoj Britaniji optužuje za državni udar zarad interesa mafije, bio je višestruk: da ponudi kakvu-takvu odbranu ministra Stefanovi?a, ali i da zastraši nas kao autore teksta.

Prilikom iznošenja ovakvih optužbi zaboravljena je jedna lako proverljiva ?injenica: novinarka An?ela Milivojevi? je zatražila na uvid doktorsku disertaciju Nebojše Stefanovi?a i pre nego što je on postao ministar. Kako smo mi onda mogli da planiramo spre?avanje predstoje?ih policijskih reformi, kada je za ovaj resor u to vreme bio zadužen Ivica Da?i?? Dodatno, ako smo ukazali na plagijate ministra Stefanovi?a zarad spre?avanja reformi u njegovom sektoru, koji je naš interes bio da ukažemo na plagijate u doktoratu Aleksandra Šapi?a? Možda spre?avanje reformi u opštini Novi Beograd?

Svima je poznata i reakcija predsednika Vlade Aleksandra Vu?i?a: „Ja nikada gluplje obrazloženje u životu nisam ?uo“. Kao što dobro prime?uje Aleksandar Stevi? u potonjem tekstu na Peš?aniku, gospodin Vu?i? sebi je dao za pravo da „samo zbog toga što je nekada davno bio dobar student, može sa nekoliko osionih re?i da odbaci podrobnu analizu trojice profesionalnih istraživa?a“. Mi ne sporimo da je gospodin Vu?i? tokom nešto više od šest godina studiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1988-1994; ova informacija je dostupna na sajtu Pravnog fakulteta) stekao opšta znanja o pravu SFRJ i SRJ, i da je u tom smislu verovatno bio dobar student i postao dobar pravnik. Me?utim on se nikada nije bavio nau?no-istraživa?kim radom koji je rezultirao objavljenim ?lankom ili knjigom (Vu?i?eve recenzije knjiga Vojislava Šešelja se, naravno, ne mogu uvrstiti u ovaj tip stvaralaštva). Koji mesec kasnije, u emisiji „Stav Srbije“, gospodin Vu?i? je izjavio, a nakon što je pro?itao Stefanovi?ev doktorat, da je u pitanju „dobar rad“, ?ime je, opet, pokazao sklonost da sebe stavlja u ulogu arbitra za pitanja za koja nije kompetentan.

Ove Vu?i?eve izjave zapravo su bile i presuda koju su morale da donesu sve budu?e interne i eksterne komisije. Sve što je potom usledilo predstavljalo je otužno odugovla?enje, ismevanje univerziteta i visokog obrazovanja, poigravanje sa pravnom državom, ali i šamar poštenim gra?anima, diplomcima i trenutnim studentima. Pritom ovde ne mislimo samo na epilog slu?aja plagijata ministra Stefanovi?a. Ovde mislimo i na nesankcionisanje lažnog predstavljanja Mi?e Jovanovi?a da ima doktorat sa Londonske škole ekonomije i politi?kih nauka, nemogu?nost Univerziteta Union da oformi komisiju koja bi ispitala naše nalaze da je doktorat Aleksandra Šapi?a plagijat i sramno (ne)reagovanje FON-a i Univerziteta u Beogradu na nalaze profesora Raše Karapandže da je doktorat Siniše Malog plagijat i, da bruka bude ve?a, na opoziv ?lanka koji je gospodin Mali objavio u inostranstvu zbog plagijata. Ovu odluku eksterne komisije Megatrenda vidimo kao jedan od brojnih ?inova srpske akademske tragedije.

Branu ovakvom razvoju doga?aja trebalo je da predstavljaju akademske institucije Srbije, koje su se ovog puta pokazale nedostojnim svog formalnog statusa u društvu. Ovde pre svega mislimo na Univerzitet u Beogradu koji, uprkos odluci svog Senata, nije izdejstvovao preko Konferencije univerziteta u Srbiji formiranje istinski nezavisne i nepristrasne komisije za ocenu svih optužbi o plagijatima. Da na snazi nije vladavina prava, niti istinska briga o visokom obrazovanju, pokazale su i reakcije drugih institucija, poput Ministarstva prosvete, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisije za akreditaciju.

Ovo, na sre?u, ne zna?i da je zakazala akademska javnost iz Srbije i dijaspore. Mnogi ?asni profesori, docenti, asistenti, istraživa?i i studenti javno su se usprotivili korupciji u visokom obrazovanju. Jedan broj naših nau?nih radnika koji su u svojim objavljenim tekstovima podigli glas protiv prakse sticanja nezasluženih diploma, kao i oko 1800 pripadnika akademske zajednice koji su potpisali peticiju da doktorat ministra Stefanovi?a ispita kredibilina, nezavisna i nepristrasna komisija, ipak pokazuju da mnogi ne pristaju da budu nemi posmatra?i procesa destrukcije obrazovnog sistema u Srbiji.

Slu?aj plagijata ministra Stefanovi?a nije zatvoren. Verujemo da ?e se u budu?nosti stvoriti okolnosti koje ?e omogu?iti istinski nepristrasnu, nezavisnu i stru?nu analizu ne samo sadržine njegovog doktorata, ve? i kako mu je uopšte proceduralno omogu?eno da doktorira pred komisijom ?iji je jedan ?lan (Snežana ?or?evi?) bio fizi?ki odsutan sa odbrane doktorata, a dva ?lana (Sung-Džo Park i Žan-Žak Šanaron) se ne služe srpskim jezikom. Pritom, naravno, ne treba zaboraviti ni to da je ?etvrti ?lan komisije (i ujedno ministrov mentor) morao naknadno da podnese ostavku na funkciju rektora Megatrenda pošto je uhva?en u laži.

Ukratko, koliko god to neki priželjkivali, na slu?aj doktora ministra nije stavljena ta?ka.

(dr Uglješa Gruši?, Univerzitet u Notingemu / dr Branislav Radelji?, Univerzitet Isto?ni London / Slobodan Tomi?, Londonska škola ekonomije i politi?kih nauka, Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!