Gruhonjić: Potrebno umrežavanje medija koji nisu režimski

11 Jul 2017

"Budžetski novac deli se medijima koji su propagandne mašine vladajuće stranke"

Programski urednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić izjavio je danas da se u Srbiji mora raditi na umrežavanju medija koji nisu režimski i koji profesionalno obavljaju svoj posao.

“Potrebno je raditi na umrežavanju tih medija, jer će samo tako – umreženi – moći da pariraju mejnstrim režimskim medijima. Samo umreženi, moći će da dopru do većine građana”, rekao je Gruhonjić na Šestom forumu civilnog društva zemalja Zapadnog Balkana u hotelu Holidej u Sarajevu.

Prema njegovim rečima, mediji u Srbiji koji nisu režimski plaćaju skupu cenu zbog toga, ali uprkos tome ostaju dosledni, o čemu svedoče brojna međunarodna priznanja koja dobijaju.

On se založio i za jačanje savezništva između organizacija civilnog društva i medija, kao i za promovisanje uloge medija civilnog društva, koji je ne samo da već postoje već su neretko i najprofesionalniji i najhrabriji.

Gruhonjić je rekao da je država odlučila da ne poštuje medijske zakone koje je sama usvojila 2014. godine.

„Privatizacija medija sprovedena je na nakaradan način i postoje jasne indicije da je u njoj korišten novac iz budžeta lokalnih samouprava za kupovinu medija, a da su medije kupovale osobe bliske vladajućim partijama. Takođe, iako se zakonima obavezala, država nije izašla iz vlasništva u medijima, kao što su dnevni listovi Politika i Večernje novosti“, naveo je Gruhonjić.

Ocenio je da je najplastičniji primer Novinske agencije Tanjug, koja je zvanično ugašena u novembru 2015. godine, ali i danas – 20 meseci kasnije – i dalje emituje vesti i naplaćuje usluge, čime u potpuno neravnopravan položaj dovodi preostale dve privatne novinske agencije, Betu i Fonet.

„To je još jedan dokaz da u Srbiji medijsko tržište suštinski ne postoji“, poručio je Gruhonjić.

Ocenio je da je projektno finansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa u Vojvodini „potpuno izvrgnuto ruglu i pretvorilo se u udruženi kriminalni poduhvat“.

„Budžetski novac lokalnih samouprava deli se medijima koji su nedavno osnovani i koji su, veoma očigledno, pre svega propagandne mašine vladajuće stranke. Novac dodeljuju komisije u kojima nema članova reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja. Novac dodeljuju, zapravo, samima sebi. Iste komisije budžetski novac dodeljuju i opskurnim nacionalnim tabloidima koji svakodnevno na najgrublje moguće načine krše novinarski kodeks“, naveo je Gruhonjić.

Dodao je da se na Radio-televiziji Vojvodine od maja prošle godine organizovane političke čistke, koje su još uvek u toku. „Taj javni servis je od tada potpuno u službi vladajuće partije, a ne u službi javnog interesa“, kazao je Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se u poslednje vreme beleže slučajevi sudske prakse koja ugrožava medijske slobode, kroz drastične kazne prema medijima koji nisu bliski vlasti.

On je rekao da se Sporazum o saradnji i uspostavljanju mera za podizanje nivoa bezbednosti novinara, koji su krajem prošle godine potpisali Ministarstvo unutrašnjih poslova, Republičko tužilaštvo i novinarska i medijska udruženja i asocijacije, ne poštuje, već se situacija iz meseca u mesec pogoršava, a sporazum ostaje samo mrtvo slovo na papiru.

„Opravdano sumnjamo da su ga državne institucije potpisale samo da bi ispunile birokratski zahtev na putu evropskih integracija, a ne s namerom da ga sprovode. Ne samo da sporazum nije profunkcionisao, već se broj veoma otvorenih i jezivih a nerešenih pretnji smrću neprestano povećava, kao što se povećava i broj otvorenih fizičkih napada na novinare“, naveo je Gruhonjić.

On je ocenio da je u Srbiji, umesto vladavine prava, na delu uzurpacija države od strane izvršne vlasti, što društvo „gura ka autokratskoj vladavini“, u kojoj se razaraju institucije „zarad svevlasti jednog čoveka i jedne partije“.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!