Grčka zaboravila kulturu

10 Jul 2014

Povećanje poreza, smanjenja izdataka u kompletnom javnom sektoru prouzrokovala su to da je kultura postala „najlepša sporedna stvar“ u Grčkoj. I mladi se sve češće bave politikom dok kultura ostaje u zapećku

Skoro godinu dana je prošlo otkako je zatvorena Televizija Gr?ke – ERT. Ne radi se o tome da taj program nekom nedostaje, kaže fotograf Ilijas Ilijadis, ali na protest povodom godine dana od gašenja televizije svakako ?e do?i. „To je bio jedan u potpunosti proizvoljan i nedemokratski ?in“, kaže Ilijadis. On nije jedini koji tako misli. Danas jedva da iko veruje da vlada radi nešto dobro, a posebno na podru?ju kulture.

„Ministarstvo kulture postalo je potpuno nevažno na politi?koj agendi“, kaže Jorgos Lukos, rukovodilac renomiranog atinskog festivala „Epidaurus“. Bez novca od sponzora ni taj festival ne bi mogao da se održava. Lukos se žali da je budžet smanjen za oko milion evra i da novac stiže sa zakašnjenjem pa niko više ništa ne može da planira. Velike koprodukcije, kao nekada sa berlinskim teatrom (Schaubühne), su prošlost. A to što je na festival ove godine uspeo da dovede zvezdu kao što je Izabela Roselini, pravo je ?udo. Ipak, Lukos ima dobre veze u svetu pa je za održavanje festivala, koji je podmladio, pronašao i nove lokacije na kojima ?e se izvoditi predstave – tako da i mladi reditelji imaju šansu. Ali, ne zato što su mladi, ve? zato što rade dela koja su skladu sa vremenom u kojem živimo. Na primer, na sceni Regionalnog teatra Kavala“ upravo se igra komad o nezaposlenosti provokativnog naziva „Pravo na len?arenje“.

Mladi se više bave politikom nego pre

Uprkos sve nesigurnijoj ekonomskoj situaciji, karte za veliki broj predstava su rasprodate, pri?a oduševljeni Lukos. A i cene su pristupa?ne. Nezaposleni ulaznicu pla?aju samo pet evra, a upola manje ?e koštati i karte za šatl-bus do anti?kog teatra Epidarijus. Lukos pri?a da je sve više mladih u publici koji su veoma zainteresovani, a dok to govori njegov glas zvu?i optimisti?no.
Da ima manje zainteresovanih gledalaca, na to se ne žali ni Afroditi Panajotaku iz atinskog centra „Onazis“. Taj kulturni centar fondacije „Onazis“ podržava savremene i politi?ki angažovane produkcije koje ne nalaze ni novac, a ni prostor za svoje radove. Belgijski reditelj Drijes Ferhofen u junu je postavio komad o migrantima. Pod motom „ovo nije grad koji poznaješ“, gledaoce „njihovi“ vodi?i pojedina?no vode na li?no putovanje kroz grad. „A red onih koji su želeli da pogledaju komad otegao se u nedogled“, pri?a Afroditi Panajotaku. „Takvi projekti su zbog enormnog uspeha ekstremnih desni?ara veoma važni“. Ali, na sre?u, umetnici i posetioci više se bave politikom i više su kriti?ki nastrojeni nego proteklih godina.

Mladi pozorišni reditelj, Anestis Azis na sve gleda potpuno druga?ije. Taj reditelj koji govori nema?ki jezik, od pre dvije godine radi na relaciji Gr?ka-Nema?ka. On kaže da se raspoloženje me?u njegovim kolegama iz pozorišta u Atini znatno promenilo. „Najviše njih zaokupljeno je preživljavanjem ili su potonuli u depresiju“, kaže. O euforiji koja je vladala kod njega i njegovih kolega kada su pre nekoliko godina zaposeli jedno prazno pozorište, nema više ni traga. Grci imaju poteško?a da se samoorganizuju, da preuzmu odgovornost, pri?a taj mladi reditelj. „Ti to ne razumeš, jer ti ne živiš više ovde“, re?enica je koju mu ?esto upu?uju i koja ga ljuti. Jer, on sebe vidi prvenstveno kao Evropljanina i vrlo ceni slobodu kretanja i mogu?nost saradnje, a na prvom mestu koprodukcije nema?kih i gr?kih pozorišta.

Savremeni umetnici se ignorišu

Evroskepti?ne stavove, koje ?esto možete ?uti u Gr?koj, umetnica Ana Meli ne može da shvati. Ona radi master na temu medijske umetnosti sa studijskim programom koji omogu?ava razmenu programa izme?u Atine i Pariza. Ona na razmenu sa Francuzima gleda kao na nešto veli?anstveno, a prvenstveno na to što ?e od septembra da boravi godinu dana u Parizu. Mnoge njene gr?ke kolege žive negde u inostranstvu u Evropi, što za nju nije rešenje. Ona se nada da ?e nakon vremena provedenog u Parizu, uspeti da dobije podsticaj za nove ideje. Jer, smatra ona, „kulturni sistem u Gr?koj suviše je spor, suviše loše organizovan i suviše malo brine o savremenim umetnicima“.

Da je savremena umetnost u teškom stanju, smatra i Haralabos Kacacidis, etablirani umetnik iz Atine. On kaže da je umetni?ki sajam „Art Atina“ ove godine doživeo pravu propast. Prodaje skoro da nije ni bilo. On svoje slike velikog formata prodaje samo još u inostranstvu. Tržište umetni?kih predmeta, galerije i kriti?ari kao da su paralizovani. Od nekih novih impulsa ni traga. Haralabos Kacacidis je skepti?an, a veru u gr?ku vladu je, kao i mnogi drugi, odavno izgubio.

(Andrea Kasiske, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!