Grčka: Obrazovanje je žrtva krize

28 Dec 2012

Budućnost svake zemlje je njena mladost. Šta ako se međutim u zemlji ne ulaže u obrazovanje i ako privredna kriza još više oteža školovanje najmlađih? Mnogo je takvih primera u krizom pogođenoj Grčkoj

Zidovi prostorija „Petog opšteg liceja“ na severozapadu Atine su šareni. Me?utim, samo deo onoga što je ispisano na zidovima, ispisano je uz saglasnost nastavnika: brojni su grafiti na spoljnim zidovima, u hodnicima i u u?ionicama. Jedno zaokruženo A, simbol anarhizma, ispisano je na jednom zidu. Na spoljnom zidu, pored školskog kioska, piše „oterajte fašiste“.

U Gr?koj u?enici nakon šest godina osnovne škole najpre tri godine poha?aju gimnaziju, a onda, obi?no, još tri godine klasi?ni licej, pre nego što po?nu da polažu prijemne ispite za visoke škole. Neki se odlu?uju za poha?anje „prakti?no-orijentisanog liceja“ i nakon toga izu?e neki zanat.

Stara oprema

I pre 25 godina mnogi gr?ki liceji i škole nisu izgledali druga?ije nego danas. I oprema se izgleda nije obnavljala: stolovi i stolice imaju diskretni šarm 1970-ih. Direktor škole Pavlos Perdikakis ponosno kaže da u njegovoj školi postoji laboratorija za eksperimente iz hemije i fizike, prostorija za informatiku, prostorija za razne namene, košarkaško i igralište za odbojku.

Za taj, uglavnom siromašni deo grada, licej važi kao dobro opremljen. „Ušteda je bilo u celom školskom budžetu, ali, obratite pažnju, laboratorija za eksperimente iz fizike pravi je samo male troškove. U hemijskoj laboratoriji troškova je bilo nešto više, ali možemo da ih pokrijemo. Sportska igrališta i njihovo održavanje preuzela je opština“, kaže Paradikakis.

Direktor poimeni?no poznaje svih 240 u?enika. Na?in me?usobnog opho?enja je prijateljski, ?ak i kada u?enici u više navrata tokom pauze ule?u u njegovu kancelariju. Sa više od 30 godina radnog iskustva kao u?itelj, on zra?i blagim autoritetom. U?enike ljubazno zamoli da sa?ekaju napolju.

U toj školi zaposleno je 30 nastavnika, 25 njih je sa ugovorom na neodre?eno vreme. Taj prosek nije loš, kaže Nikolas Papahristos. On je predsednik Sindikata nastavnika (OLME) i zastupa interese 80.000 nastavnika zaposlenih u srednjim školama i licejima.

U Gr?koj, kaže, trenutno nedostaje 2.000 nastavnika. „Najgore je to što nastavnici koji nam nedostaju ne dobijaju ugovore na neodre?eno vreme jer je novac koji je odobrila tzv. Trojka – potrošen.“

Ekskurzije su luksuz

Direktor škole Pavlos Perdikakis kaže da je primetno da i roditelji imaju manje novca. Zbog toga je teško organizovati i jednodnevne izlete kako bi u?enici iz „betonske pustinje Atine“, otišli malo u prirodu. Ali odlazak u prirodu košta tri evra – u poslednje dve godine mnogi u?enici nisu mogli to da plate, kaže direktor: „U poslednje dve godine imali smo problem da sakupimo novac za autobus kako bismo mogli da odemo na izlet. Zato sada samo ponekad organizujemo takve odlaske ili pokušavamo da organizujemo neke druge aktivnosti koje onda ozna?imo kao izlet, kako bismo osmislili dan.“

Specifi?nost gr?kog školskog sistema je u tome da mnogi u?enici nakon škole uzimaju dodatne ?asove iz odre?enih predmeta. Te ?asove daju nastavnici koji nisu dobili radno mesto u javnoj službi. Kada bi se ta nastava ukinula, mnogi nastavnici bi ostali na ulici. Zašto oni s obzirom na to da u Gr?koj nedostaje nastavnika, ne mogu da dobiju posao u nekoj od škola?

„Za to nedostaje novac“, kaže predsednik Sindikata nastavnika Papahristos. Plate nastavnika smanjene su za 40 odsto. Umesto 1.000 evra, oni sada dobijaju 629 evra. U liceju jedan nastavnik može da zaradi maksimalno 1.500 evra. „Izdaci za obrazovanje skra?eni su za pola, a to je politika Trojke“, kaže na kraju taj sindikalac.

(Dafne Gratvol/Belma Fazlagi?-Šesti?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!