Građenje Evrope muzikom

02 Sep 2014

Na završnoj večeri Novosadskog muzičkog leta “Orkestar 100 mladih” svirao za Evropu sutrašnjice; niko od gradskih zvaničnika nije bio prisutan

Novi Sad je, u okviru velike završnice ovogodišnjeg, znalački i u novim prostorima organizovanog Novosadskog muzičkog leta, poslednjeg dana avgusta u Sinagogi, imao lepu priliku da pokaže da Evropu, ili bar njen muzikalniji deo, prihvata rado i od sveg srca.

Pred novosadskom publikom našli su se nasmejani, raspoloženi, vredni, ambiciozni, najtalentovaniji mladi ljudi od 12 do 20 godina iz Srbije, Slovenije, Makedonije i Austrije, okupljeni u “Orkestar 100 mladih” i upriličili koncert “Za Evropu sutrašnjice”.

Koncert je organizovao Italijanski institut za kulturu u Beogradu u saradnji sa Muzičkom omladinom Novog Sada, uz zalaganje italijanskih kulturnih udruženja “Gaia Eventi” iz Milana i “Volfgang Amadus Mocart” iz Dezencana del Garda, koji su promoter projekta “Orkestar 100 mladih”.

Događaj se u Novom Sadu, a nakon koncerta u Beogradu, zbio, pre svega, zahvaljujući dobroj reputaciji i angažmanu Muzičke omladine Novog Sada.

Publika je napunila jevrejski hram, a dugi, srdačni aplauzi su pokazali da je bilo pravo zadovoljstvo pokazati dobrodošlicu ovakvom sastavu evropskog muzičkog krema. To su, te večeri, pokazali građani, ali ne i uprava Grada Novog Sada! Uzalud su poklonici muzike pogledali ne bi li na balkonu, u prvim redovima, u sredini, ugledali gradonačelnika Novog Sada ili bar gradskog ministra kulture! Istina, ne toliko što im je žao što prvi čovek Novog Sada (ne izabran voljom građana) propušta da čuje sjajne izvedbe klasične muzike ovih mladih muzičara, ili zbog toga što im prisustvo pomenutih žarko nedostaje, već više zbog neke nelagode. Jer, red je i vaspitano pozdraviti goste! Pogotovo takve! Valjalo bi da gradonačelnik i njegova svita prisustvuju ovakvim događajima, čak i ako nisu poklonici muzike. Čak i ako, iskreno, nisu skloni javnom izražavanju dobrih emocija prema nečemu što dolazi iz EU (uprkos “zalaganja” čelnika gradonačelnikove partije kao i predsednika Vlade Srbije za, kako nas svakodnevno uveravaju, evropske vrednosti). Dolazak na koncert, koji je bio besplatan i na koji su uredno pozvani, nalagao je i protokol. I još nešto – između ostalog i ne manje važno, čelnici grada i za to dobijaju platu!

Sinagoga: Ostala prazna mesta za gradonačelnika i njegovu svitu

Sinagoga: Ostala prazna mesta za gradonačelnika i njegovu svitu

Možda gradonačelnik i njegovi nisu mogli da se odluče da na silu izdrže više od dva sata slušajući muziku kojoj nisu naročito skloni i naklonjeni – devojke i mladići svirali su Betovena, Vivaldija, Griga, Morikonea, Pjacolu

A, može biti i da im je neko “dojavio” strašnu pošast koju je trebalo na sve načine izbeći: Koncert je počeo izvođenjem “Ode radosti” Ludviga van Betovena, svečanom pesmom proglašenom himnom Evropske unije. Publika je, na prve zvuke, evropske himne, dabome, ustala…I to bi sadašnja uprava Novog Sada, verovatno, nekako i pregrmela, ali negde bi ih, a kao da su znali, strašno kljucalo saznanje da su kadgod, još 2004. godine, Betovenova “Oda radosti” i crveno-plavo-bela trobojka sa tri žute zvedice bili predlozi za vojvodjansku himnu i zastavu. Tekst “Ode radosti”, koji je pisao Johan Volfgang Gete, rečeno je tada, biće prepevan na srpski i na jezike vojvodjanskih nacionalnih manjina.

E, to bi, već bilo previše. Iako, nije kraj.

Da su bili te letnje večeri u Sinagogi, članovi uprave grada ( a, nekima od njih neretko su puna usta Evrope) čuli bi, a možda i upamtili, i reči Sire Miori, direktorke Italijanskog institututa za kulturu i koordinatorke za Balkan i savetnice za kulturu ambasade Italije u Beogradu:

“Ovaj koncert mira održava se u istorijskom trenutku za Srbiju, samo nekoliko meseci od početka pregovora Srbije za priključenje Evropskoj uniji… Ovi mladi muzičari zajedno su radili u znaku učenja, upoznavanja, dijaloga i prijateljstva uz harmoniju muzike i kulture koje nemaju granice i koje pripadaju svima. Zato je Italijanski institute za kulturu želeo da posveti ovaj koncert Evropi sutrašnjice, kojoj oni sami zajedno sa svim mladim ljudima u Evropi – pripadaju. Dok su se pre sto godina preci njihovih očeva borili na suprotnim stranama, oni danas zajedno sviraju u Novom Sadu… Nakon sto godina od početka Velikog rata, sećanja na masakre u tom sukobu svetskih razmera nameću nam obavezu da gradimo budućnost mira, slobode i demokratije, u znaku svesti, dijaloga, solidarnosti i poštovanja ljudskih prava, uz osudu svih ratova…”

Viktoria Čabi (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!