Gospodar genocida

13 Oct 2017

Robert Donija: Želeo sam da Karadžića razumem kao čoveka, ali sam ga video kao stvorioca velike tragedije

“Želeo sam da Karadži?a razumem kao ?oveka, ali sam ga video kao stvorioca velike tragedije – rata i mu?enja svih koji su bili u Bosni i Hercegovini, u Jugoslaviji tog vremena”, objasnio je ameri?ki profesor Robert Donija – istori?ar, stru?njak za Balkan i veštak za istoriju Me?unarodnog suda u Hagu, razloge zbog kojih se upustio u istraživanje lika i dela Radovana Karadži?a.

Sara?uju?i sa Tribunalom u Hagu, imao je na raspolaganju opsežnu dokumentaciju o Karadži?u, a u nekoliko navrata sa njim je i razgovarao.

Knjiga proistekla iz istraživanja, “Radovan Karadži? – uzroci, postanak i uspon genocida u Bosni i Hercegovini”, promovisana je u ?etvrtak u Beogradu.

Mada mu biografija Radovana Karadži?a – tada optuženika, danas prvostepeno osu?enog na 40 godina zatvora za genocid, zlo?ine, teror, deportacije – nije bila prvobitna namera, profesor Robert Donija vremenom je uvideo da bez takvog istraživanja ne može ni sebi ni drugima da objasni kako je do takvih zlo?ina moglo do?i.

“I dalje tražim da razumem”, ukazuje autor knjige.

“Moram da kažem da na kraju, verovatno nisam… Ali, moji zaklju?ci su ispred vas, ukoliko ih ima”, isti?e.

Najteže je razumeti zlo, a najlakše ga je kritikovati”, rekla je istori?arka Latinka Perovi?.

Prime?uje da autor Karadži?a ne posmatra uproš?eno, ve? da ga, slede?i njegovu evoluciju, “vidi kao populistu koji je verovao da mora povesti srpski narod ka ispunjenju njegove sudbine”.

U toj misiji, zaklju?uje, sebe je video “kao mu?enika i žrtvu”.

“Prihvativši vrednosti isklju?ivog nacionalizma, on je postao li?nost monumentalne ravnodušnosti prema životima nesrba, vizionar i prakti?ar, odgovoran za najteže zlo?ine u Evropi posle Drugog svetskog rata. Po tome ?e i ostati poznat”, navodi Perovi?.

“Karadži? nije bio žrtva okolnosti ve? njihov gospodar”

Latinka Perovi? je ukazala i da knjiga “ne?e oduševiti ni Karadži?eve obožavaoce, niti one koji ga kritikuju”.

Pisana je na osnovu dokumenata u koje drugi istori?ari nisu imali uvida i veoma je dragoceno štivo.

Sam autor, dodaje, pokušava da otkrije mesto koje je u Karadži?evom životu zna?ilo prekretnicu.

“Na tom se mestu otvara pitanje – da li li?nost formuliše okolnosti ili okolnosti nju oblikuju i kada treba prona?u?”, re?i su Latinke Perovi?.

Me?utim, predsednica Helsinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko, smatra da autor na to pitanje pruža i odgovor.

“Jedan od klju?nih zaklju?aka autora Donije jeste da Karadži? nije bio žrtva okolnosti ve? njihov gospodar“, kaže Biserko.

Radovan Karadži? nedavno se u sudnici u Hagu pojavio prvi put nakon izricanja prvostepene presude. U martu 2016. godine, Pretresno ve?e suda je Karadži?a osudilo za genocid, progon kao zlo?in protiv ?ove?nosti, istrebljenje kao zlo?in protiv ?ove?nosti, ubistvo kao zlo?in protiv ?ove?nosti, ubistvo kao kršenje zakona ili obi?aja ratovanja, deportacije kao zlo?in protiv ?ove?nosti, nehumana dela, prisilno premeštanje kao zlo?in protiv ?ovje?nosti, širenje terora kao kršenje zakona ili obi?aja ratovanja, protivpravne napade na civile, kršenje zakona ili obi?aja ratovanja i uzimanje talaca kao kršenje zakona ili obi?aja ratovanja.

Nemanja Stjepanovi? iz Fonda za humanitarno pravo ukazuje da sudski dokazane ?injenice i dokazi izvedeni pred sudom imaju veliku težinu i važnost, a da je knjiga Roberta Donije, nastala iz spisa Tribunala, primer kako nauka treba da tretira arhivsku gra?u.

“Glavni junak ove knjige je, uslovno re?eno, Radovan Karadži?, ali je ovo delo koje govori o procesima, o interakcijama i o tome na koji su na?in doga?aji determinisani. Iz Donijine knjige vidi se da se ne radi o slu?ajnosti, ve? da je rat planiran, vo?en i da u njemu ništa ili skoro ništa nije slu?ajno. Vidi se i uloga Srbije u ratu u Bosni i Hercegovini, vide se ratni ciljevi…”, navodi Stjepanovi?.

Sonja Biserko dodaje da presuda Karadži?u predstavlja “svojevrsnu osudu ideologije i politi?kog projekta koji je sprovodio i ?iji je bio simbol”. Ipak, isti?e da “presuda Radovanu Karadži?u nije imala odjeka u Srbiji“.

Autor knjige, Robert Donija, to zamera i Tribunalu u Hagu. Pred istek mandata sudija ovog suda (do 30. novembra 2017. godine ili do okon?anja predmeta u kojima zasedaju) kaže da za 25 godina rada nije imao veliki uticaj upravo na menjanju društava u državama bivše Jugoslavije.

Knjiga Roberta Donija “Radovan Karadži? – uzroci, postanak i uspon genocida u Bosni i Hercegovini”, u BiH je promovisana krajem prošle godine u Sarajevu i u Tuzli.

(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!