Gore je bolje

18 Jan 2011

Dik Marti “nije imao vremena” da elaborira svoj izveštaj pred Komitetom za spoljnu politiku Evropskog parlamenta. Šta su naši mediji o njegovom izveštaju o “žutoj kući” prećutali, smatrajući da je gore - bolje...

Juče i danas Komitet za spoljnu politiku Evropskog parlamenta nije raspravljao o izveštaju izaslanika Saveta Evrope (SE) Dika Martija (Dick Marty) o nedozvoljenoj trgovini ljudskim organima na Kosovu. Kako je u nedelju saznao prištinski list “Koha ditore”, a prenela zvanična agencija Tanjug, Marti nije svedočio pred ovom institucijom Evropske unije jer mu je “agenda popunjena”.
Parlamentarna skupština SE će 25. januara raspravljati o izveštaju Martija koji je njen Komitet za pravne poslove i ljudska prava usvojio 12. decembra. Ako Parlamentarna skupština SE u kojoj glas imaju i Srbija i Rusija usvoji Martijev izveštaj, njegova pozicija pred Evropskim parlamentom, pred kojim treba da govori u februaru bila bi ozbiljnija, a žudnja Srbije za EU prirodnija.
Osim Martijevog izveštaja, Parlamentarna skupština SE treba da usvoji rezoluciju o borbi protiv trgovine ljudskim organima, čiji su nacrt mediji u Srbiji prećutali. U rezoluciji SE ispostavlja zahteve svim državama sveta, EULEX-u i Haškom tribunalu, a od Beograda posebno traži da uhvati dvojicu koju potražuje Hag jer “to što oni nisu kažnjeni je ozbiljna prepreka pomirenju i služi kao opravdanje drugim državama da ne preduzimaju ništa kad je reč o zločinima”. Od Srbije se još zahteva da sarađuje sa EULEX-om, snabde ga svim informacijama koje mogu rasvetiliti kosovske zločine i “ne dozvoli da medijima otiču informacije o istragama na Kosovu, jer to nepovoljno utiče na saradnju sa drugim vlastima i na kredibilitet istraga”. Ove zahteve će u Strazburu saslušati stalna parlamentarna delegacija iz Srbije, koju čine obične demokrate, srpske demokrate, sedamnaestorka, radikali i Mađari.

UPOTREBA SLUČAJA MEDICUS

Sud u Istanbulu oslobodio je ovih dana, a do eventualnog suđenja doktora Jusufa Sonmeza, osumnjičenog da je bio deo međunarodne mreže koja je na Kosovu trgovala ljudskim organima. Sonmez je uhapšen dan ranije u svom stanu na osnovu poternice suda u Prištini, a u vezi sa “slučajem Medicus”, privatne klinike na periferiji glavnog grada Kosova. Sud u Prištini bi do 21. januara trebalo da odluči da li će potvrditi “Medicus” optužnicu. U optužnici se nabraja da su žrtve trgovine organima na Kosovu uglavnom bili siromasi iz Moldavije, Kazahstana, Rusije i Turske, željni da prodaju bubreg za 14.500 evra. Beogradski novinari su i “slučaj Medicus” pripisali albanskim zločinima nad Srbima.
Ovde nema mesta ni za Vilijema Šekspira (William Shakespeare) ni za i Đorđa Balaševića – jer “Sve je dobro kad se loše svrši”.
Marti izveštava o trgovini na Kosovu, iako se radi o trgovini organima građana Kosova izvan Kosova. Osim ako Marti nije po inerciji urođenoj komentatorima u Srbiji u izveštaj ugradio pipke “velike Albanije”, jer se njegova saznanja o nedozvoljenim radnjama odnose ne na Kosovo, nego na reon Albanije – od planinskog Kukeša do primorskog Drača.
Martijev izveštaj ima 176 paragrafa i 44 fusnote. U pretposlednjem paragrafu, koji bi trebalo da bude prvi u izveštaju, Marti objašnjava: “Naš zadatak nije da sprovodimo krivičnu istragu. Mi nismo ovlašćeni da to činimo – pre svega nam nedostaju neophodna sredstva – a kamoli da izričemo presude o krivici ili nevinosti”.
Izveštaj ne sadrži dokaze. Kad sadrži optužbe, posebno optužbe kosovskog premijera Hašima Tačija (Hashim Thaci) to su glasine, iskazi trećih lica. Švajcarac Marti u izveštaju od 27 stranica, 27 puta pominje Tačija povezujući ga sa švercom oružja, heroina i ljudskih organa.
Marti je od 1998. član Parlamentarne skupštine SE, u liberalno-centrističkoj Alijansi liberala i demokrata za Evropu. Dve godine ranije postao je predsednik izviđača Švajcarske.
Predsednik izviđača Jugoslavije bio je i general Geza Farkaš, načelnik Kontraobaveštajne službe. Kad je Marti bio izviđač nad izviđačima, Tači je studirao istoriju i međunarodne odnose u švajcarskom gradu Cirihu.

KO JE MARTI

Za Martija se prvi put čuje juna 2006. godine kada je objavio izveštaj o tajnim zatvorima CIA. Nakon godinu dana rada, Marti je zaključio da je 14 evropskih zemalja, među kojima i njegova rodna gruda, saučestvovalo u američkom kršenju ljudskih prava.
Sadašnji potpredsednik Evropskog parlamenta Marek Sivjec (Marek Siwiec) tužio je Martija za klevetu, jer ga je Švajcarac označio kao poljskog obavještajaca koji je učestvovao u zatvaranju navodnih terorista. Pozivajući se na neidentifikovani izvor u CIA i na neke druge kontakte, Marti je u izveštaju SE optužio četiri visoka poljska i pet rumunskih funkcionera, među njima i bivše predsednike Aleksandra Kvašnjevskog (Aleksander Kwasniewski) i Jona Ilijeskua (Ion Iliescu) da su odgovorni za vezivanje zatvorenika lisicama, njihovo skidanje do gola, mučenje, odvođenje u izolaciju.
Svih 14 država koje je Marti prozvao demantovale su ga.
Britanski parlamentarac Pol Filip Flin (Paul Philip Flynn), laburista, objavio je u septembru 2010: “Bivši šef britanske diplomatije rekao mi je da je Marti ‘lunatik’. Političari sa istoka Evrope upoređuju njegove spise sa ‘Davinčijevim kodom’. Poljska vlada je pokušala da ga tuži, ali se on pozvao na imunitet člana SE”.
U uvodu izveštaja o “Kosovu”, Marti procenjuje da su “srpske vlasti” regovale “prilično kasno” na insinuacije o trgovini organima u knjizi memoara Karle del Ponte (Carla del Ponte) i “nisu postigle značajnije rezultate”.
“Jačanje borbenosti i kredibiliteta OVK među albanskim stanovništvom na Kosovu, naročito 1998. poklapalo se sa povećanjem brutalnosti srpske vojske i policije… Albansko stanovništvo je pretrpelo stravično nasilje zbog sulude politike etničkog čišćenja diktatora koji je tada bio na vlasti u Beogradu… U užasima zločina ne može da postoji princip kompenzacije. Humanost nalaže da prioritet bude razjašnjavanje sudbine nestalih. Broj nestalih je veoma veliki. Od 6.005 nestalih koje je registrovao Međunarodni komitet Crvenog krsta, оko 1.400 ljudi je nađeno živo. Otkriveno je i identifikovano 2.500 tela. Većina mrtvih su kosovski Albanci. Polovina njih je ekshumirana iz masovnih grobnica na teritoriji Srbije, a druga polovina na Kosovu. Ne zna se sudbina 1.869 nestalih. Dve trećine njih su kosovski Albanci. Nakon što je KFOR došao na Kosovo 12. juna 1999. nestalo je 470 ljudi, od toga 95 Albanaca i 375 ‘nealbanaca’, uglavnom Srba…”.
U tački 16. Marti piše o “takozvanoj ‘žutoj kući’ u mestu Ripe, pored grada Burela u centralnoj Albaniji”, koju su 2004. posetili delegati Tribunala, UNMIK-a i novinari. Marti prenosi utiske posetilaca, koje su članovi njegove ekipe intervjuisali šest godina kasnije: “Ponašanje nekih članova porodice Katuči, koja živi u toj kući otvara niz pitanja, pre svega zbog različitih i kontradiktornih objašnjenja o tragovima mrlja krvi u blizini stola u glavnoj sobi”. U tački 147. istog izveštaja Marti piše da u inkriminisanom periodu ukućani nisu boravili u kući. U nju su se vratili posle odlaska OVK, pa nisu ni mogli znati šta se u njoj dešavalo. U tački 18. Marti dodaje da “ni tim specijalnog tužioca za ratne zločine iz Beograda nije došao do konkretnih rezultata u ovom slučaju, bez obzira na značajan trud. Medijska halabuka koja je pratila istragu nije doprinela njihovoj efikasnosti”.

PROIZVOLJNOSTI, NEPRECIZNOSTI I NABIJANJE NA KOLAC

Ekipa “Re-Akcije” B92 je od oktobra 2008. do februara 2009. godine snimala serijal “Tajna žute kuće”. Lice mesta serijala je “selo Riba gde se nalazi ‘žuta kuća’”, kaže autorka nekoliko puta repriziranog serijala. U Martijevom izveštaju i na mapama selo se zove Ripe. Po svemu sudeći, to nisu jedine nepreciznosti i proizvoljnosti autorke serijala Radoslavke Despotović, koja u razgovoru za “Politiku” kaže i da im je vlasnik “žute kuće” poručio “da će ih nabiti na kolac”, što je tehnika prilično nepoznata u albanskim gudurama, naročito za glavu porodice prezimenom Katuči koje je italijansko-grčkog porekla.
Već je požutela činjenica da osim “žute štampe”, Srbija ima i žute frekvencije, ali ne samo zbog “žute kuće”.
Pre nego što će preći na detalje koji će opravdati naslov izveštaja, Marti objašnjava načelno, bez navođenja broja: “Nismo mogli da se sastanemo sa nekim svedocima. Većina svedoka albanske nacionalnosti nije bila dostupna. U nuždi i samo kada je bilo potrebno, oslanjali smo se na audio i video zapise razgovora sa ključnim izvorima koje su intervjuisali drugi. Identifikovali smo najmanje šest objekata za zatočenike u Albaniji. Posetili smo dva takva objekta, mada nismo u njih ulazili”.
Izvestilac SE kaže da su organizatori otmica posle 12. juna 1999. počeli selekciju onih koji su kasnije proglašeni “nestalima”– “Zarobljenici su se izdvajali i odvodili. Više izvora nam je potvrdilo da se selekcionisalo na osnovu starosti, pola, zdravstvenog stanja i etničkog porekla zarobljenika, pri čemu su prvenstveno etnički Srbi bili na meti”. Objašnjenja nema. Štapin gori. Ko je bio Mengele koji je odlučivao organi koje nacionalnosti su najpodobniji za presađivanje. Rasizma ne nedostaje – organi Srba su univerzalno upotrebljivi. Odgovaraju svakom primaocu.
“Zarobljenici su ubijani obično hicem u glavu, pre operacije u kojoj se uklanjao jedan ili više organa. Uglavnom se trgovalo ‘bubrezima leševa’. Kada je hirurzima javljeno da budu spremni za operaciju, zarobljenici su dovođeni iz ‘sigurne kuće’, ubica OVK pogubio bi ih po kratkom postupku i njihovi leševi transportovani su na kliniku za operacije. Ovo što smo otkrili nije nepoznato. Iste ili slične nalaze dugo i detaljno su iznosile i osuđivale velike obaveštajne i policijske agencije”.
Ni reči o ispunjavanju složenih preduslova da bi transplantacija uspela – ispitivanje zdravlja donatora, organa, utvrđivanje svih podudarnosti između donora i primaoca, spremanju organa za najduže 30 minuta za transport… Utvrđeno je da organizam uspešnije prima deo tela živog, nego mrtvog davaoca.

ČIJA POBEDA?

Šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić izjavio je da je Marti zapečatio političku budućost Tačija. To je rekao tri dana pre nego što je izvisio za potpredsednika Demokratske stranke.
Izveštaj Martija predstavlja veliku pobedu naše države u borbi za istinu i pravdu, proslavio je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić 15. decembra: “Zahvajjujući pomoći i autoritetu predsednika Srbije Borisa Tadića i zalaganju i upornosti pravosudnih organa, došli smo do ove pobede i vratili nadu porodicama otetih i nestalih”, rekao je Vekarić.
Poslanik Žarko Korać smesta je dobacio: „Martijev izveštaj se izjednačava sa vojnom pobedom Srbije na Kosovu. I sam Marti je izjavio da se gnuša takvih interpretacija, a to naši mediji nisu preneli. Trebalo bi se uzdržati od komentara poput Jeremićevih”.
“Nekima očito nije bila dovoljna lekcija to što je Marti negativno reagovao i nazvao nečuvenom ocenu srpskog tužilaštva da je njegov izveštaj ‘pobeda Srbije’”, prekinuo je list Blic 13. januara svoju gotovo mesečnu ćutnju odobravanja.

Tamara Kaliterna

Podelite ovu stranicu!