GORAN MILETIĆ: Ništa nas neće sprečiti da održimo Paradu ponosa

20 Aug 2011

Uvek je pravo vreme za ljudska prava

?lan Organizacionog odbora “Parade ponosa Beograd” Goran Mileti? kaže da ne postoji ništa što bi organizatore nateralo da odustanu od ovogodišnje Parade. U razgovoru za portal Autonomija on tvrdi da se ne može ?ekati povoljan društveni i politi?ki kontekst da se Parada održi, jer “onda nikada ne bi bilo pravo vreme”.

Naš sagovornik široj javnosti je postao poznat po?etkom 2010. godine kao kandidat za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ?iju je kandidaturu podržalo preko 200 zna?ajnih nevladinih organizacija. Me?utim, to nije bilo dovoljno za njegov izbor.

Danas radi u me?unarodnoj organizaciji Civil Rigths Defenders, a dugo godina je bio istraživa? u Fondu za humanitarno pravo.

Neki smatraju da politi?ki i društveni kontekst ne pogoduje održavanju ovogodišnje Parade ponosa (ekonomska kriza, porast nacionalizma…). Organizatori me?utim nedvosmisleno tvrde da ?e ona biti održana. Da li postoji nešto što bi vas ipak nagnalo da odustanete od nje?

– Ne postoji ništa što bi nas nagnalo da odustanemo od ne?ega što je garantovano Ustavom, zakonima i svim me?unarodnim dokumentima. Od slobode okupljanja kao suštine demokratije, mogu?e je odstupiti samo izuzetno, a Parada ponosa nije takav slu?aj. Istovremeno, ne bih se složio da politi?ki i društveni kontekst nije pogodan jer onda nikada ne bi bilo pravo vreme.

Izjava Ivice Da?i?a, u kojoj on traži da se DS i gradona?elnik Beograda jasno izjasne o Paradi ponosa, na prvi pogled je delovala logi?no, u smislu da nasilje nije i ne može biti samo problem policije. Sa druge strane, pored njega je u tom trenutku stajao njegov koalicioni partner homofobi?ni Dragan Markovi? Palma, koji je koristio govor mržnje kada je govorio o LGBT populaciji. Generalno, u kojoj meri politi?ari zastupaju druga?ije stavove kada razgovaraju sa organizatorima i kada se oglašavaju u javnosti?

– Politi?ari su veoma korektni u razgovorima i ve?ina njih je veoma konkretna. U razgovorima ne ulazimo u to šta ko li?no misli, ve? kre?emo od toga da jedan broj gra?ana Srbije želi da održi javni skup koji zbog svojih specifi?nosti treba da ima jedan ve?i stepen podrške politi?kih elita i institucija. Što se ti?e gospodina Markovi?a (Palme), o?igledno je da ?e protiv njega biti pokrenuti postupci zbog govora mržnje i to ?e u?initi GSA. Fokus Organizacionog odbora ostaje organizovanje Parade ponosa.

PONAVLJANJE JE MAJKA ZNANJA I NENASILJA

Da li o?ekujete ove godine manje nasilja nego prošle, da li je samo ponavljanje Parade dovoljno da se gra?ani “naviknu” na ovu manifestaciju (slu?aj Zagreb)? Koji su sve faktori bitni da se ona ubudu?e redovno održava i, ono što je još važnije, da ostvari svoj cilj, odnosno da LGBT populacija ne bude više meta svakovrsne diskriminacije?

– Svi zajedno o?ekujemo manje nasilja i radimo sve da tako i bude. Mislim da ?e se ubudu?e dešavati upravo kao i u Zagrebu (svaka nova parada, sve manje nasilja). Za sve je potrebno vreme, pa i za Paradu ponosa. Tako je bilo u svim državama Evrope, a o?igledno ?e tako biti i u Srbiji. Što se ti?e diskriminacije, ona nikada ne?e biti iskorenjena bez obzira da li se radi o LGBT populaciji, Romima ili licima sa invaliditetom. Ono za šta se svi borimo jeste da postoje mehanizmi za zaštitu od diskriminacije koji funkcionišu.

Da li bi bila prestroga ocena ako bismo rekli da – uzmimo recimo odnos prema Kosovu kao primer, ili prema BiH, ali i odnos prema decentralizaciji  i vojvo?anskoj autonomiji – u Srbiji ne postoji suštinska volja, a možda ni kapacitet za promene? U kojoj meri je po vama ta?na ocena da je EU samo mantra politi?kih elita bez prave sadržine, koja može biti odba?ena na prvoj “ozbiljnoj krivini”? I kakva je uloga LGBT prava u procesu evropskih integracija?

– U Srbiji postoji volja za mnogo pravih stvari, ali je problem što ona ?esto nije jasna i nedvosmislena, a još više je problem što u svemu kasnimo kada je potrebno da se ta volja preto?i u konkretna dela. Verujem da postoji volja za decentralizacijom u smislu da se shvataju prednosti, ali kada se do?e do toga da treba nešto konkretno uraditi, onda se prili?no zastane. Odnos prema vojvo?anskoj autonomiji je ambivalentan, prema Kosovu nepotrebno emotivan, dok se u odnosu prema BIH o?ekuju odlu?uju?i koraci da bi se odnos doveo u normalu.

Što se ti?e LGBT prava, ona su uvek obra?ena u okviru dela izvestaja EK koji se ti?e manjinskih grupa. Naravno da je Parada indikator koji se uzima u obzir, ali je neozbiljno re?i da je to uslov EU.

GRA?ANI UGLAVNOM NE ZNAJU ŠTA RADE NEVLADINE ORGANIZACIJE

Još se nije stišala bura oko polemike o ulozi organizacija civilnog društva u Srbiji i odnosa me?u njima. ?ini se da su tu “prepirku” mnogi jedva do?ekali, prevashodno oni koji ve? dugi niz godina vode kampanju protiv njih. Nekako se ?ini da se odnos prema civilnom društvu nije suštinski promenio u proteklih desetak godina i da su oni još uvek meta frustracija države, društva i gra?ana. Ko po vama za to snosi najve?u krivicu?

– Ovaj fenomen je zaista zanimljiv naro?ito kada poredite sa drugim zemljama koje su prošle tranziciju. Naprimer u Estoniji, gra?ani su uvek imali neutralan stav i nije bilo animoziteta. U Srbiji je sve krenulo za vreme Miloševi?a, kada su NGO bile izdajnici i takvi i sli?ni stavovi su se zadržali do današnjih dana. Me?utim, svako ko je ikada imao dodira sa NGO, zna da je njihova uloga neprocenjiva i da su ve?ina njih uvek radili veoma mnogo korisnih stvari. U ovom slu?aju je ve?i problem neznanje gra?ana o onome što organizacije rade, nego bilo šta drugo.

Što se ti?e poslednje prepirke, ja mislim da je suština bila upravo u tome da jedan deo organizacija nastavlja da se bavi monitoringom, zastupanjem, edukacijom i sl. i to na na?in kako to rade sve NGO na Zapadu, dok jedan broj organizacija postaje blizak vlasti ili zloupotrebljen u nekim trenucima. Naravno, taj sukob je u javnosti predstavljen kao nekakva sva?a oko novca, što nema nikakve veze sa istinom.

Da li je po vama relevantno pitanje: šta su to organizacije civilnog društva propustile da u?ine da promene svoj imidž me?u gra?anima?

– Kada se bavite ljudskim pravima u Srbiji, to podrazumeva da se nosite sa nepopularnoš?u i da stalno iznova objašnjavate kako doprinosite poboljšanju života gra?ana. Duboko verujem da nije posao NVO da rade na imidžu ve? da rade na konkretnim pitanjima koje ?e unaprediti poštovanje ljudskih prava svih gra?ana.

Nedim Sejdinovi?

Podelite ovu stranicu!