Goran Ješić: Bad obssesion

27 Jun 2015

Vučića apsolutno nije briga za paore

Jedna od prvih tema od samog dolaska na vlast SNS i Aleksandra Vučića, prvo u kaputu Prvog Potpredsednika Vlade, koji je de facto vodio Vladu, a zatim i u košulji Predsednika Vlade je bila opsednutost  oduzimanjem plodnog zemljišta iz ruku paora i poklanjanje svojim prijateljima.

Da, baš svojim prijateljima, niko do on lično nije baš tako nazivao razne Šeike koji su posećivali Srbiju, putovao po Emiratima, dočekivao po Kopaonicima, vodao po Marakanama. Tako je nazivao i neke Nemce, posećivao ih u Nemačkoj, gledao utakmice iz privatnih loža, poklanjao klanice i kombinate. Nisam baš potpuno siguran da je ikada tačno znao o čemu se tu radi, i pre sam sklon ideji da je sve to radio iz potrebe da se sretne sa bilo kim ko nije iz Srbije, da se sretne sa strancima koje je decenijama mrzeo a onda naprasno shvatio da ipak svet nije baš crno- beli film. Iskreno verujem da je  On sebe ubedio da to radi iz želje da pokaže spremnost i kooperativnost prema svakome ko ne govori srpski jezik i prikaže sebe kao modernog i preduzimljivog političara.

Vrlo često su želje te koje nam život zagorčavaju, naročito neutemeljene i prevelike.

Ta opšta šizofrenija uz medije koji tek ništa ne razumeju dovela je do toga da smo eto, u jednom trenutku krenuli i ka “vekovnom” cilju od navodnjavanja bar milion ha u Vojvodini (i pored toga što je to gotovo 70% obradivih površina) pa do toga da su Arapi najveći poznavaoci agrarne proizvodnje u svetu a o ratarstvu znaju više od bilo koga. Iskustva u navodnjavanju se naravno podrazumevaju. Saznali smo i to da se od tova svinja može tako dobro živeti da nismo ni svesni toga, i da se svinje tove tako što se redovno hrane, najčešće kukuruzom.

Najavljivani su poslovi vredni nekoliko stotina milona eura, milijardu. Od svega toga na kraju dana dobili smo sumnjive, tajne i vrlo problematične međudržavne sporazume kojima je oteta plodna zemlja i poklonjena čudnim kompanijama i pored protivljenja delova administracije. Poklonjeno je zemljište Vojne ustanove Karađorđevo. Poklonjeno je, i to ne firmi koja je sve vreme bila potencijalni partner Vlade, Al Dahri, već nepoznatoj sasvim trećoj firmi sa sedištem u Emiratima.

Obećan je kredit koji će biti namenski usmeren ka agraru.

Obećane su mašine za košenje deteline kakve svet nije video, izvoz, razvoj, nova tržišta.
Od obećanja je ispunjeno samo ono što je Vučić obećao svojim novim prijateljima. Oduzeta je zemlja nekoliko kombinata koji su bili u stečaju i kršeći nekoliko zakona poklonjena (data u zakup bez licitacije na 30 god) najplodnija Bačka zemlja i pri tome oduzeta šansa domaćim seljacima da tu zemlju obrađuju i pošteno plate zakup državi.

Ovaj put se Vučić zaleteo na još veći komad zemlje.

opovo njivaNi manje ni više već 1/3 ukupnih površina obradivog zemljišta u državnoj svojini je rešio na sličan način da raskrčmi.
Tu se vraćamo na onu nedoumicu sa početka ovog teksta, nisam siguran da On uopšte zna šta radi!?
Očigledno je da jedino interesovanje koje postoji za bilo kakvo ulaganje u Srbiju od strane stranaca je na ovaj ili onaj način vezano za najkvalitetnije zemljište.
To zapravo nije tako, nego On i njegova apsolutno nesposobna administracija isključivo toliko mogu i da dobace.
Tako je prvi potez novih vlasti po Srbiji bio da u svojim lokalnim samoupravama zanove opremu za kopanje raka po pogrebnim preduzećima. Ne nije šala, to je mera bivših grobara i secikesa opšte prakse.

Izmenama zakona o državnom zemljištu, Vučić i njegova polupismena administracija na najgori mogući način ruše sistem uspostavljen usvajanjem tog zakona 2005.

Ideja da je zemlja resurs, razvojni resurs i da se do nje dolazi na transparentnim licitacijama po jasnim pravilima i jednakim šansama za sve učesnike je potpuno degradirana i oobesmišljena.
Otimanje 1/3 ukupnog zemljišta iz postupka transparentne podele je ogoljena korupcija i bahatost tako tipična za ovu administraciju. Diskreciono pravo dodeljivanja te zemlje bez ikakve procedure i to odlukom Ministra privrede je sve samo ne deo poštenog javnog postupka.

Odluka da se na ovakav način redefiniše agrarna politika Srbije i odustane od evropskog modela da su farmeri nosioci primarne proizvodnje je ne samo loša za farmere već strahovito opasna za čitavu zajednicu. Ostajući bez šanse da svake godine na licitaciji povećaju površine koje obrađuju, mali proizvođači će napustiti proizvodnju a za modernizaciju iste, ogroman broj njih je već založio sve što ima. Kada izgube resurs, prirodan put bivših paora je grad. A koliko posla ima po gradovima je opšte poznata stvar.

Ovo nas sve vodi ka poziciji agrara koja je bila između dva rata i situaciju gde su nekoliko velikih Latifundista, bili vlasnici gotovo cele Vojvodine.
Ovde se naime Vlada i Vučić, više ne ulaguje samo dalekim i agraru slabo vičnim strancima, ovde se menja agrarana politika zemlje po nalogu krupnih Tajkuna iz oblasti agro biznisa.

Da, ovakvo zakonsko rešenje koje podržava Vučić i zbog koga je već smenjeno nekoliko vrhunskih profesionalaca koji se decenijama bave ovom problematikom je višedecenijska degradacija i apsolutno zaustavljanje razvoja agrara, a guranje miliona u džepove nekoliko kompanija i pojedinaca.

Ustupanje nekome hiljade hektara zemlje na osnovu biznis plana na period duži od 30 godina uz odluku koju donosi isključivo Ministar je ništa drugo nego korupcija.

traktorPandorina kutija koju je Vučić otvorio na početku svog mandata igrajući se sa javnom imovinom koja se zove poljoprivredno zemljište, danas dolazi do svog vrhunca.  Od arapskih agrarnih eksperata vratili smo se na lokalne tajkune i sumnjive evropske investitore.

Ne vodeći računa o tome da ekonomija ove zemlje, kojom upravlja već pune tri godine, nema konkurentniju granu do poljoprivrede i to isključivo zaslugom dostupnosti resursa i kompetetivnošću srpkih seljaka. To je potencijal koji je opipljiv, realan i u kome postoji ogroman potencijal za napredak.

Barem deklerativno ova Vlada i njen Premijer teže ka EU. A EU nisu samo ultimatumi, dosadni političari iz Brisela i Milka čokolada. EU je sistem vrednosti pre svega zasnovanom na zejdničkoj ideji da svako ima jednaku šansu za boljitak u svom životu.

E tu jednaku šansu samo traže srpski paori.

I za kraj odgovor na pitanje da li Vučić sve ovo svesno radi ili stvarno ne razume srž problema. Čvrsto verujem da Njega apsolutno nije briga za paore, kao što ga nije briga ni za profesore, novinare, opoziciju…

On od paora, apsolutno je svestan toga, nema nikakve koristi.  Nezavisni i ljudi koji zarađuju od svog rada nisu njegov fokus!

Tekst preuzet sa Bloga Gorana Ješića