Gligorov: Srbija je zemlja sa najsporijim privrednim rastom na Balkanu

"Srpske privredne vlasti u poslednjih desetak godina uglavnom veoma rđavo upravljale privredom"

08. jan 2019

Srbija je, posle Hrvatske i Grčke u poslednjih desetak godina zemlja sa najsporijim privrednim rastom na Balkanu, a najverovatnije i u Evropi, ocenio je saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov.

On je u intervjuu Beti rekao da je ta pozicija Srbije „jednim delom posledica korekcije kursa i realnih dohodaka posle 2008. godine, a potom i fiskalne konsolidacije, kakva je sprovedena posle 2015. godine“.

„I jedno i drugo je moglo bolje, tako da se može oceniti da su srpske privredne vlasti u poslednjih desetak godina uglavnom veoma rđavo upravljale privredom“, rekao je Gligorov.

Dodao je da je „Hrvatska još gore upravljala privredom, a da Grčka, verovatno nije imala mnogo bolji izbor od onoga koji je napravila, dok su svi drugi bili bolji“.

Gligorov je ocenio da je Srbija po nivou privredne aktivnosti po glavi stanovnika gora od većine susednih država, „što je neverovatno rđav rezultat“.

Najveća greška fiskalne konsolidacije, prema njegovim rečima, bila je smanjenje plata i penzija, čime je podstaknuta emigracija, kao i subvencionisanje državnih preduzeća i investitora.

„Umesto toga, trebalo je da se sprovedu reforme državnog sektora i privrednih ustanova i obezbedi vladavina prava“, rekao je on.

Istakao je da je vladavina prava važnija od subvencija za sve „ambicioznije investitore“.

Na pitanje kako ocenjuje budžet Srbije za 2019. godinu, da li je razvojni ili vojni, Gligorov je rekao da su se „već čule primedbe u javnosti zbog povećanja vojnih izdataka, a ne i javnih ulaganja“.

„Nije ni izvesno da država ume da potroši više, recimo na izgradnju infrastrukture, jer je i do sada kasnila realizacija gotovo svih projekata, a da se o kvalitetu i ne govori“, rekao je Gligorov.

Komentarišući povećanje izdataka za kupovinu vojne opreme Gligorov je rekao da „je to nešto što država zna da uradi efikasno“.

„Mogla je da kupi i opremu za obrazovanje ili za nauku ili za neku drugu javnu namenu, no čini se da se veruje da će kupovina oružja biti popularna u javnosti“, rekao je Gligorov.

Istakao je da je pitanje „koje je kod toga najvažnije, zašto se jača vojska?“

„Vojska je sredstvo, bolje opremljena vojska je bolje sredstvo, a šta je cilj, da se zemlja brani, od koga tačno? Da se pretnjama od drugih dobiju ustupci? Koji tačno? Ukoliko nema odgovora na pitanje o cilju, a nema, reč je o bačenim parama“, ocenio je Gligorov.

Na pitanje da li su predviđene kapitalne investicije u budžetu dovoljne i usmerene u prave i neophodne projekte on je rekao da „nisu dovoljne, imajući u vidu razvojne potrebe“.

„Nije mi, doduše, poznato da postoji studija razvojnih potreba zemlje i privrede, tako da je teško oceniti da li su projekti valjano odabrani“, rekao je Gligorov.

Ako se posmatra iz ugla razvoja, infrastruktura i energija su, prema njegovim rečima, „svakako važni, ali je ulaganje u obrazovanje i znanje daleko najvažnije jer srpska privreda ne može da konkuriše neobrazovanom i jeftinom radnom snagom, pošto toga ima u svetu veoma mnogo“.

Na pitanje kako ocenjuje visinu povećanja plata i penzija Gligorov je rekao da povišice nisu preterano velike, ali da uz fiksni kurs utiču na spoljnotrgovinski deficit i na inostrani dug.

„Problem bi mogao da bude rast realnog kursa, taj problem je karakterističan za srpsku privredu već više decenija, tako da će eventualni negativan efekat povećanja plata i penzija zavisiti od monetarne i politike kursa“, rekao je Gligorov.

(Beta, foto: Medija centar Beograd)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Šefica
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga