Gladan i siromašan narod

20 Apr 2012

U Srbiji preko 800 hiljada ljudi ne zna kada će sledeći put jesti. Svaki naš deseti sugrađanin ne zna šta znači bit sit i spokojan. Glad najviše pogađa decu, stare osobe i osobe sa invaliditetom

U Srbiji preko 800 hiljada  ljudi ne zna kada će sledeći put jesti. Svaki naš deseti sugrađanin ne zna šta znači bit sit i spokojan. Glad najviše pogađa decu, stare osobe  i  osobe sa invaliditetom.

Prema zvaničnim podacima, kategorije stanovništva koje su najsiromašnije jesu stanovnici ruralnih područja, zatim oni sa niskim stepenom obrazovanja, radno aktivni, a nezaposleni, stari, deca, domaćinstva sa šest i više članova kao i domaćinstva gde je nosilac žena.

Kako kaže naša sagovornica Radmila Ivetić, predsednica udruženja “Banka Hrane”, koja od ovih kategorija je najugroženija, teško je reći, jer se kriterijumi za određivanje siromaštva menjaju odnosno došlo je do izmene u metodologiji definisanja siromaštva.
“Oko 500 hiljada građana ili 6,6 odsto stanovništva Srbije živi ispod granice siromaštva, to su domaćinstva koja imaju manje od 8.883 dinara po potrošačkoj jedinici mesečno. Od tog broja samo oko 45 hiljada  porodica, ili oko 130 hiljada  pojedinaca dobija mesečnu novčanu pomoć, tkz. materijalno obezbeđenje koje je, zbog ograničenih budžetskih sredstava minimalno i iznosi od 4.310 dinara za jednočlano domaćinstvo do 8.625 dinara za domaćinstvo sa pet  i više članova. Ostalih 370 hiljada građana dobija povremenu novčanu pomoć ili je ne dobija uopšte.
Smatramo da je ova kategorija stanovništva posebno ugrožena i naša pomoć je, tokom 2011. godine, u velikoj meri njima usmeravana, a u planu aktivnosti za ovu godinu, oni upravo sačinjavaju našu ciljnu grupu” kaže Radmila Ivetić.

Region sa najvećim udelom siromaštva je centralna Srbija, gde je 10,7 stanovnika siromašno, u Vojvodini je 8,7 , a u Beogradu 4,3 odsto siromašno.

Teško je reći kome je pomoć najpotrebnija, posebno kada ne raspolažemo sveobuhvatnim podacima, ali zasigurno sve kategorije stanovnika su ugrožene. U kategoriju siromašnih ispod granice siromaštva spadaju i stari i deca i lica sa posebnim potrebama, i domaćinstva gde je nosilac žena… Prema zvaničnim podacima  450 hiljada dece je na neki način pogodjeno siromaštvom, a oko 150 hiljada je direktno ugroženo. Svima njima je pomoć neophodna. Mi smo se opredelili da u 2012 godini pomoć u hrani usmerimo na socijalno ugrožena domaćinstva evidentirana u Centrima za socijalni rad i to kako ona koja dobijaju redovnu socijalnu pomoć, tako i na ona koja je dobijaju povremeno ili je uopšte ne dobijaju (jer imaju prihode nešto iznad propisanog cenzusa, makar to bio i dinar iznad odredjene granice).
Banka hrane inače dobija mnogo zahteva – apela za pomoć u hrani (poslednji je od Narodne kuhinje u Rumi) i nastojimo da obezbedimo hranu svima koji traže ako ne odmah ono u što kraćem roku.

Banka hrane – Beograd je osnovana krajem septembra 2006. godine kao humanitarna, neprofitna organizacija, sa ciljem da se uključi u borbu protiv gladi i smanjenja siromaštva u Srbiji, koje inače pogađa oko 20 % stanovništva.
Podizanjem svesti o problemu siromaštva u Srbiji, BH nastoji da utiče na javnost, na kompanije, banke i druge potencijalne donatore i sponzore da, kroz svoje društveno odgovorno poslovanje, odgovore na potrebe zajednice čiji su deo – da svojim donacijama u hrani ili kupujući hranu radi doniranja (ukoliko se kompanije ne bave hranom) preko Banke hrane, pomognu siromašnima i tako doprinesu smanjenju gladi kao najgoreg vida siromaštva. S druge strane, BH kroz svoje akcije prikupljanja hrane od potrošača, u mega marketima, nastoji da apeluje na svest građana o potrebi solidarnosti sa siromašnim sugrađanima.

U protekloj godini BH je sakupila i distribuirala 50  tona namirnica (ukupne vrednosti oko pet miliona dinara) za preko 2.600 socijalno ugroženih lica. Obuhvaćene su razne ciljne grupe: penzioneri (u Kragujevcu), raseljena lica u kolektivnim centrima (u Beogradu i Užicu), deca ometena u razvoju iz domova ili specijalnih škola (u Beogradu i Stamnici), korisnici Narodne kuhinje (u Smederevu), ratni invalidi (u Kosjeriću), Romske ugrožene porodice (u Šapcu) kao i druge porodice evidentirane preko Centara za socijalni rad (u više beogradskih opština, kao i u Novom Kozjaku …) .

Prema rečima naše sagovornice, građani koji bi želeli da upute pomoć preko njih, Banka hrane prima donacije isključivo u hrani. Naime, jedan od principa rada BH je: ne za novac. Mi ne primamo novac da bismo kupili hranu, već samo za pokrivanje troškova poslovanja BH kao organizacije. Ukoliko žele da pomognu odnosno da se uključe u naš projekat, kao volonteri ili na neki drugi način, građani mogu da nas kontaktiraju (telefonom ili email-om). Svaka pomoć je dobrodošla. Inače, u toku godine organizujemo i akcije prikupljanja hrane u megamarketima: potrošači, kupujući za svoje potrebe, odvoje za Banku hrane po jedan ili više proizvoda, namenjenih određenoj ciljnoj grupi i tako se solidarišu sa  siromašnim sugrađanima.

“Građani kojima je pomoć u hrani potrebna, a koji su saznali za BH putem medija, uglavnom nam se obraćaju preko telefona. Međutim, jedan od principa funkcionisanja BH je da ne donira hranu neposredno korisnicima već isključivo preko drugih organizacija državnog ili civilnog sektora koje takođe pomažu ugroženima” kaže Radmila Ivetić.
To su Centri za socijalni rad koji imaju evidenciju o socijalno ugroženima, Crveni krst  koji najčešće ima podatke o Narodnim kuhinjama, Komesarijat za izbeglice ako su u pitanju izbegla ili raseljena lica, Romske organizacije i druge organizacije NVO. Upravo preko organizacija BH pruža pomoć jer svaka od njih ima evidenciju o svojim ciljnim grupama.

S obzirom na nivo siromaštva u Srbiji i potrebi da se ono smanji, neophodno je da se što veći broj aktera, kako iz državnog tako i iz civilnog sektora, uključi u rešavanje ovog problema. Prema rečima naše sagovornice, BH u svom projektu za 2012. godinu planira da pomoć usmeri pre svega socijalno ugroženim sugrađanima koji žive ispod granice siromaštva, a koji su evidentirani u Centrima za socijalni rad. Nastavićemo saradnju sa nasim dosadašnjim donatorima, a  kada budemo apelovali za veće akcije/ distribucije hrane, obratićemo se i novim potencijalnim donatorima. Takođe planiramo da razvijemo mrežu Banaka hrane u Srbiji, po regionima (u Nišu, Kraljevu ili Kragujevcu, Novom Sadu..) sa oslanjanjem na pomoć lokalnih vlasti i donatora, kao i sa donatorima iz cele Srbije. Na taj način pomoć bi dobilo mnogo veći broj siromašnog stanovništva nego sada.

(Mile Bijelić, Autonomija)

  • Prva Banka hrane osnovana je u Arizoni-SAD 1967 godine, a u Evropi 1984. godine, u Francuskoj. Evropsku federaciju banaka hrane osnovale su Francuska i Belgija 1986. godine, sa sedištem u Parizu. U 2005. godini, 188 lokalnih banaka hrane iz 17 zemalja Evrope podelile su ukupno 215.000 tona hrane, vrednosti 444 miliona evra, populaciji od skoro 4 miliona ljudi, posredstvom 22.000 udruženja. Evropska federacija se neprestano širi i danas okuplja preko 5.000 volontera.

Podelite ovu stranicu!