ANA LALIĆ: Gde obraz zakaže, stomak uskoči

31 Aug 2012

Dijareja koja je otvorila novu stranicu novosadske istorije

Prizor koji se u sredu mogao videti u Skupštini Vojvodine, prilikom pokušaja svojevrsnog puča na brzinu sklepane gradske većine sačinjene od kojekakvih stranaka, pokreta, izopštenih, zalutalih i “manjinaca”, oduzimao je dah.

Koliko god seže istorija velelepne zgrade u kojoj se ova vesela družina u sredu okupila, sigurno je da u ovom zdanju nikada nije sedelo više probisveta. Navodni Romi, pa nekadašnji šticung dileri pod ruku sa preokrenutom braćom četnicima, naprednjaci-nikad radikali, socijalisti sa grčem u stomaku, pupsovci sa lošim varenjem, te oni što su za Novi Sad odmah, zajedno sa onima što su za slobodnu Vojvodinu nikad… Bilo je tu papuča i trenerki, novih patika, kariranih bermuda, kajli sa krstom veličine proporcionalne količini “patriotizma” vlasnika, natapiranih šišaka, dekoltea, krivih potpetica na brzinu nazuvenih, jer, bože moj, ko će se spremiti za 45 minuta…

Okupljanje je počelo na parkingu, kako i dolikuje ozbiljnosti situacije. Sricao se statut grada još vruć od stranačkih štampača, svojevrsni parking-instant kurs političkih nauka, sveden na “oni će da lete, a mi ćemo da uletimo”.

Kao japanski turisti zagledani u kišobran vodiča, okupljeni budući većinci su pratili malobrojne u kravatama i odelima, uzdajući se da oni, valjda, znaju šta rade. Obavešteni da treba da prave “većinu”, tiskaše se u grupama, u želji & nameri da izgledaju što “većinskije”. I zaista, par minuta pred zakazani početak vanredne sednice Skupštine grada, na kojoj je “the new one crowd” sama insistirala, izgledalo je da se većina mukom nategla na taman koliko je potrebno. Cirka 40 duša.

Međutim, tada je popustila petlja. I to u bukvalnom smislu.

Jednom od većinaca pobuni se ne savest, a ni dostojanstvo, već stomak.

Preseklo ga baš na pola puta do Banovine.

(Ne)zgodna situacija u (ne)zgodnom momentu. Da li je do godina, treme, pokvarene hrane, uglavnom… popustilo.

A da su njeni zakoni neprikosnoveni i moćniji od svake zemaljske i političke sile, priroda je u slučaju ovog odbornika demonstrirala na nimalo šarmantan način. Dijarejom!

Stomačne tegobe nesretnog odbornika, kog je novoformirana parking-većina već počela da sumnjiči za korupciju, dok ga malobrojni smatraše i žrtvom demokratskog trovanja, potrajale su taman toliko da se skupština odloži. Sumnje u njegovu čast se, čim je probiotik proradio, ispostaviše neosnovane, jer se bolećivi odbornik nakon sat vremena ipak dovukao do Banovine, ali, avaj… Ispostavilo se da novi većinci, ometeni “tekućim” problemom, u ključnom momentu ipak nisu bili dovoljno “veći”.

Osetljivom probavom odbornika otvoreno je novo poglavlje novosadske istorije.

Nebitno ko će činiti većinu, stari ili novi, trenerke ili odela, krstače & kokarde ili uglađeni & proevropske (ne)poštenjačine.

Činjenica je da sudbina Novosađana, koji već svakako godinama plivaju u g…, više ne zavisi od toga kome su dali svoj glas, već isključivo od obraza i probave političkog pojedinca i ničim izazvanih anonimusa, kolateralnim pogreškama i nategnutim kombinatorikama.

A sam pogled na skupštinsku salu te srede popodne, već je jasno govorio: dijareja je bila jedina logična, ali nažalost i najpametnija stvar koja se tog dana zbila u vojvođanskoj Banovini.

Ana Lalić (Autonomija)