Gavrilović o srpsko-hrvatskim napetostima: Reč ubija prva

20 Aug 2016

Janko Veselinović: U političke elite su se vratili likovi iz devedesetih. Da je bilo lustracije, oni bi se nalazili u zatvorskoj psihijatriji i ne bi odlučivali o našim životima.

Predsednik Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada, istoričar Darko Gavrilović optužio je danas političare iz Srbije i Hrvatske da sopstvenu nesposobnost da ispune obećanja o zapošljavanju, kojima bi ljudima vratili dostojanstvo, pokušavaju da nadoknade tako što putem medija raspaljuju nacionalnu mržnju.

„Reč ubija prva. Posle ubija metak. Tu lekciju očito nismo naučili od devedesetih. Neodgovorni političari iz Srbije i Hrvatske ponovo rečju ispaljuju nacionalizam. Tako skreću pažnju s pitanja sa kojima se svakodnevno suočavamo – kako i od čega preživeti svaki mesec. Na taj način izgovorena reč ubija mir, a budi rat. Posle toga, dolazi ispaljeni metak. I smrt”, upozorio je Gavrilović na skupu o srpsko-hrvatskim odnosima u Golubiću pored Obrovca, u Hrvatskoj.

Predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović ocenio je da u proteklih devet godina ni jedan problem između Hrvatske i Srbije nije rešen.

„U političke elite su se vratili likovi iz devedesetih. Da je bilo lustracije, oni bi se nalazili u zatvorskoj psihijatriji i ne bi odlučivali o našim životima. Umesto da govore o ekonomskom prosperitetu, oni ponovo pričaju ono što su govorili devedesetih godina“, rekao je Veselinović.

Prema njegovim rečima, u Obrovcu i Golubiću nema međunacionalnih problema, a napetosti su zaboravljene zahvaljujući ljudima koji vode taj kraj.

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov ocenio je da su hrvatsko-srpski odnosi danas na najnižem nivou od ratnih devedesetih godina 20. veka.

„Hrvatska nacionalna zajednica je suočena u Srbiji sa nacionalno motivisanim incidentima, a to se odražava na ukupan položaj Hrvata u Srbiji. Hrvati traže da učestvuju u donošenju odluka koje se njih tiču, a ne da trpe tuđe odluke. Bili bismo sretniji kada bi vlast u Srbiji pokazala više interesovanja za zločine nad Hrvatima u Vojvodini“, kazao je Žigamnov.

Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskoj Vojislav Stanimirović rekao je da je iskustvo mirne reintegracije Baranje na kraju rata u Hrvatskoj pokazalo je da „treba ulaziti u nacionalizmom zapaljiva područja, jer samo tamo možemo gasiti vatre nacionalizma.“

Gradonačelnik Osijeka Ivica Vrkić ocenio je da je mirna reintegracija Baranje uspela zahvaljujući dijalogu i spremnosti na razgovor.

„Tada smo Stanimirović i ja seli za sto kao protivnici, a postali smo dijalogom i saradnjom na mirnoj reintegraciji saradnici. Međutim, time nismo Stanimirović i ja postali ništa manji Srbin ili Hrvat“, rekao je Vrkić.

Dodao je da za njega patriotizam znači zalaganje da svaki građanin Hrvatske ima ista prava i jednake mogućnosti.

„Ako političari ne znaju da razgovaraju i ne žele da sarađuju na unapređivanju odnosa, onda im je bolje da u vreme političkih kampanja ćute o tome, jer svojim štetnim nastupima lošu situaciju čine još gorom. Razvijanjem standarda života umuknuće oni koji šire mržnju“, poručio je Vrkić.

Na Devetom međunarodnom naučno-političkom skupu pod nazivom „Hrvatsko-srpski odnosi, izbeglice i migranti, mirna koegzistencija i rešavanje krize“ učestvovali su naučnici, predstavnici civilnog sektora i politički predstavnici stranaka i pokreta koji zastupaju ideje tolerancije i saradnje u regionu.

Organizatori skupa bili su Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada i Udruga za povijest, suradnju i pomirenje iz Obrovca.

(Autonomija)