Gavrilović: Gradovi u Srbiji postali podrumi republičke vlasti

30 Aug 2017

"Putem medija i partija ulazimo u jednu etapu gde je pravna država poništena"

Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) ocenio je u Danu uživo TV N1 da su lokalne samouprave u Srbiji postale podrumi u koje je republička vlast preselila korupciju. Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija upozorio je da će se sredstva kojima se “kupuje” lojalnost glasača u jednom trenutku istopiti.

Pretnje gradonačlenika Subotice, video u kojem dugogodišnji prvi čovek Jagodine Dragan Marković Palma deli novac po sopstvenom nahođenju, nebiranje sredstava za obračun sa političkim protivnicma – samo su neke od priča koje su u svega nedelju dana obeležile vesti u Srbiji. Reč je o slučajevima koji su zabeleženi i koji se ne mogu osporiti, što nameće pitanje šta se sve dešava daleko od očiju javnosti.

Gavrilović ističe da je važno otvoriti pitanje statusa i integriteta lokalnih samouprava, jer se korupcija koja je koliko-toliko osvetljena na republičkom nivou, zahvaljujući donošenju novih zakona, sklonila na lokalni nivo.

U Srbiji je na delu divlja “decentralizacija”, upozorava Gavrilović, gde položaj jednog grada ili opštine zavisi od toga ko je na čelu tog grada i koliko njegovi glasovi znače kada se donose zakoni ili bira vlada.

“Imate situaciju da postoji trend partizacije. Umesto da (u slučaju Subotice) reaguje tužilaštvo, imamo situaciju da će partija da preseče. Ono što me plaši je da putem medija i partija, ulazimo u jednu etapu gde je pravna država poništena. I taj gradonačelnik i taj mladić, ako su imali saznanja o krivičnim delima, po zakonu su bili dužni da obaveste tužilaštvo. Zašto to nisu uradili”, pita se on.

Gavrilović smatra i da organi zaduženi za praćenej budžeta, tj. Državna revizorska institucija (DRI), Agencija za borbu protiv korupcije i tužilaštvo ne rade svoj posao.

“Imate izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, koji je trebalo tužilac da uzme, gde se za rezanje ključeva u jednoj lokalnoj samoupravi troši 20.000 evra godišnje”, podseća on.

Srbiji je potrebna demokratska država, poručuje Gavrilović a ključni uslovi za to su, prema njegovim rečima, sloboda govora, sloboda medija i ljudi od integriteta na javnim funkcijama.

“Žalosno je da mi 2017. postavljamo pitanje šta treba da se desi da bi bio sankcionisan lokalni funkcioner koji je zloupotrebio položaj. Da li je normalno da se prave privatno-javna partnerstva, a da ne možemo da dobijemo ugovore o tome. Naš zajednički novac se ulaže! Kada se donosi budžet trebalo bi da se građani pitaju šta im treba, a nama je na to rečeno: ‘Imamo koalicioni sporazum kojim je definisano koliko stranka A, B, C treba da dobije para da zadovolji glasače’. Ovo je kupovina podrške”, ocenjuje Gavrilović.

Minić: Sredstva će se istopiti i svi će ostati na goloj ledini

Zlatko Minić ukazao je na to da se posle incidenta u Subotici oglasio gradonačelnik Bogdan Laban rečima da će sve biti razrešeno u partiji.

“Imamo pitanje političke odgovornosti, gde se kao i u bezbroj prethodnih slučajeva prepušta partiji, odnosno predsedniku partije da im on stane u zaštitu i kaže da neće da ih da ili da najavi da će da odu u bliskoj budućnosti. Nema osećaja odgovornosti – ‘Jesam, pogrešio sam, podnosim ostaku’. Hoće li reagovati nadležni organi, jer ovo nije partijska stvar. To su dve stvari koje su meni zazvonile u samom uvodu”, ističe Minić.

A tačku na ceo slučaj ne treba da stavi partija, već javnost i mediji treba da odluče kada se stavlja tačka, smatra Minić ali istovremeno izražava očekivanje da će se mejnstrim mediji tom temom baviti onoliko koliko im je sugerisano, dozvoljeno ili onoliko koliko im stranka odškrine vrata.

Minić podseća i da gradovima u Srbiji vladaju lokalni šerifi koji su izgradili uticaj na građane u nekim slučajevima odličnim radom, a u nekim slučajevima i povlačenjem sumnjivih populističkih poteza.

Podseća da je nedavno jedan bivši funkcioner vladajuće SNS objasnio mehanizam zapošljavanja po kojem se iz partije šalju spiskovi ljudi koje treba zaposliti u privatnim preduzećima koja su dobila državne subvencije. To je, kako kaže, na nedavnom snimku potvrdio i sam Dragan Marković Palma kada je rekao da će poslati jednog čoveka u kompaniju Andrea konfekcioni koja je u Jagodini, uz državne subvencije, otvorila fabriku za proizvodnju cerada.

“Ljudi onda doživljavaju da im je partija omogućila posao. Ogroman broj penzionera misli da ne bi dobili penziju da nema predsednika Vučića, jer je Krkobabić u kampanji rekao da neće biti penzija ako SNS ne pobedi na izborima. Na tome se održava model lokalne vlasti. Ne treba vam mnogo novca da održite taj sistem”, objašnjava Minić.

Ističe i da grad Jagodina dobija sredstva iz budžetske rezerve, zbog nedostatka novca, a Dragan Marković Palma istovremeno u tom gradu “gradi švedsku državu”.

Građani su, kako kaže, nesvesni da će se ti resursi u jednom trenutku istopiti.

“Ne može grad koji dobija novac iz budžetske rezerve da opstaje ili da ima nepoznate donatore. Zašto ti ljudi to rade (daju donacije) – opet postoji sumnja da rade to zato što imaju korist sa druge strane. Taj posao, i ti pokloni, i ta socijalna pomoć, to će se iscrpeti i svi će ostati na goloj ledini. Ti investitori neće ostati večno, taj javni sektor će da bankrotira, neće biti transfera”, upozorava Minić.

On poručuje da je rešenje u izgradnji pravne države.

(N1)

Podelite ovu stranicu!