Gasovod TAP napreduje bez Moskve

05 Oct 2014

Evropa će od 2020, gas iz Kaspijskog mora dobijati i preko Transjandranskog gasovoda (TAP). Nakon početnih poteškoća planovi dobijaju sve jasnije obrise. Među najvažnijim odlukama je: Moskvu isključiti iz projekta

Prekojadranski, odnosno Transjadranski gasovod (TAP) trebalo da prolaze kroz sever Gr?ke i Albanije do južne Italije gde bi bio spojen sa ve? postoje?om mrežom. Iz ?itavog projekta bi bila isklju?ena Rusija. Finansiranje južnoevropskog gasnog koridora bilo je upitno nakon što su u februaru nema?ki energetski koncern E.on i francuski Total izrazili želju da napuste taj projekt, što su krajem septembra i u?inili. Ali, u me?uvremenu je spreman novi investitor. Enagas, jedan od najve?ih ponu?a?a gasa u Španiji, preuze?e ve?inu udela finansiranja od E.ona. Najvažniji investitori u Prekojadranski gasovod i dalje su britanski energetski džin BP, norveški Statoil i azerbejdžanski državni koncern Socar – sa po 20 odsto udela.

“Žao nam je, naravno, da su Eon i Total odustali, ali svako preduze?e mora da proceni uklapa li se ta investicija u njihov portfolio”, kaže trgova?ki direktor TAP projekta, Luc Landver u razgovoru za DW. Španski ponu?a? gasa Enagas je u svakom slu?aju jak i donosi konkretna, specifi?na iskustva. Utoliko ?e TAP iz promene investitora iza?i ja?i, smatra Landver.

Pripremne investicije, poput prilaznih puteva po?e?e ve? 2015. godine, potvrdio je direktor u sredu (1.10.) na energetskoj konferenciji “Balkans and the Adriatic Oil & Gas Summit” u Atini. Prve isporuke gasa iz azerbejdžanskoga izvora, gasnog polja Šah Deniz, koji navodno raspolaže sa više od milijardu kubnih metara gasa, trebalo bi po?nu po?etkom 2020. godine. Prekojadranski gasovod ?e, kako se najavljuje, pokrivati do 20 odsto evropskih potreba za gasom.

Klju?na uloga poverena Gr?koj

Od 880 kilometara planiranog gasovoda, 540 kilometara prolazi kroz Gr?ku, ?ime ta zemlja koju potresa teška kriza dobija klju?nu ulogu u realizaciji projekta. Još 2013. su Gr?ka, Albanija i Italija u Atini potpisale sporazum o izgradnji TAP-a i time jasno dale do znanja da su za taj projekt spremne da ulože milijarde evra.

Ipak postoje odre?ene poteško?e. Još nije utvr?eno kuda bi ta?no trebalo da prolazi gasovod preko severne Gr?ke, s obzirom na to da više gradova, opština i gra?anskih inicijativa protestuje protiv planova izgradnje i zahteva promenu trase. Prema pisanju gr?kog lista Ta Nea postoji više od 140 zahteva za promenu trase. Konzorcijum za izgradnju gasovoda obe?ava da ?e sve prigovore preispitati i sprovesti “socijalni investicioni program” u dogovoru sa opštinama na licu mesta, kako bi projekt naišao na ve?u podršku.

Ni postupak izdavanja dozvola ne prolazi uvek bez poteško?a. Puno vremena uzima pre svega obrada zahteva za zaštitu životne sredine. Ali izgleda da je ?ekanju došao kraj, kaže gr?ki ministar za energiju Janis Maniatis. “Sa zadovoljstvom vam danas mogu saopštiti da sam pre otprilike 20 dana odobrio zahteve za zaštitu okoline u vezi sa projektom TAP. Dakle, s moje ta?ke gledište vremenski dobro sotjimo”, izjavio je Maniatis u razgovoru za DW.

Ali, za nove nedoumice pobrinula se gr?ka levi?arska opoziciona stranka Siriza, najavom da ?e u slu?aju pobede o nekim delovima sporazuma za izgradnju Prekojadranskog gasovoda ponovo pregovarati. Maniatis je ve? u parlamentu vodio manje prepirke sa levi?arskim poslanicima, koji se protive tom projektu, a u razgovoru za DW ovaj socijalista tvrdu da nema razumevanja za kritike opozicije. Nezamislivo je da se o jednom projektu od evropskog zna?aja ponovo pregovara, kaže Maniatis. Osim toga, poštovani su svi propisi, uklju?uju?i i one koji regulišu nadmetanje za odre?enje projekte i garantuju transparentnost. Zato nema razloga za promenu sporazuma, kaže gr?ki ministar energije.

Pristup evropskim energetskim mrežama

Izgleda da Prekojadranski gasovod nije privla?an samo zato što nudi povoljan pristup zalihama gasa u Kaspijskom podru?ju. Državama koje u tom projektu u?estvuju stalo je da se ponovo pozicioniraju na evropskom energetskom tržištu. Primera radi Albanija do sada nije imala pristup evropskim energetskim mrežama. Sada bi se to moglo promeniti, kaže albanski zamenik ministra za energiju i industriju, Dorian Duka u razgovoru za DW. “Projektom TAP Albanija postaje deo južnoevropskog gasnog koridora i time delom energetskih mreža u regionu”, objašnjava Duka. Osim toga od izgradnje gasovoda Albanija o?ekuje strane investicije vredne oko milijardu evra, a tako i nova radna mesta i ve?e poreske prihode.

Još važnije je to što dugoro?no planiranje u Tirani predvi?a spajanje Prekojadranskog gasovoda sa planiranim Jonsko-jadranskim gasovodom (IAP), koji bi gas trebalo da distribuira do opskrbnih mreža zemalja jugoisto?ne Evrope. “Time bi Albanija postala ?vorište za raspodelu gasa u pravcu zapadnog Balkana – na primer prema Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj”, raduje se Dorian Duka. Sli?na razmišljanja imaju i u severnoj Gr?koj. Odatle bi jedan gr?ko-bugarski gasovod dug 180 kilometara trebalo da transportuje gas iz Azerbejdžana prema Bugarskoj, Rumuniji i Ma?arskoj.

Nepoželjna konkurencija iz Rusije?

Ništa manje bitno jeste i pitanje, kako na sve to gleda Rusija? Da li Moskva na Prekojadranski gasovod gleda kao na konkurenciju Južnom toku, kojim bi od 2018. ruski gas, zaobilaze?i Ukrajinu, preko Crnog mora trebalo da stigne do Bugarske i zapadne Evrope. Gotovo svi u?esnici konferencije “Balkans and the Adriatic Oil & Gas Summit” negiraju da je re? o konkurenciji. Za gr?kog ministra energije Janisa Maniatisa to pitanje se uopšte ne postavlja. Narednih godina ?e Evropa ionako biti potrebno dodatnih 100 milijardi kubnih metara gasa, pa ?e joj dobro do?i svaka isporuka gasa i svaki novi gasovod, objašnjava gr?ki politi?ar.

To mišljenje deli i Teodoros Cakiris, profesor asistent za geopolitiku na Univerzitetu u Nikoziji na Kipru. Južni tok i Prekojadranski gasovod nisu konkurencija. “Južni tok ne pove?ava zavisnost Evrope od uvoza ruskog gasa i ne?e osvajati nove delove tržišta, nego nudi alternativnu mogu?nost za ve? dogovorene isporuke gasa. U tom smislu, TAP nije ozbiljna konkurencija, zbog malog kapaciteta. Južni tok može da isporu?i i do 150 milijardi kubnih metara godišnje. Prekojadranski gasovod najviše 20 milijardi u 2025. godini”, dodaje Cakiris.

(Janis Papadimitriu / aj, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!