VOICE: Gašenjem Elektrovojvodine Vojvodina gubi milione evra godišnje

04 Sep 2016

Preduzeće koje se svelo na nivo kioska

Gašenjem Elektrovojvodine budžet Autonomne pokrajine Vojvodine oštećen je godišnje za 143 miliona dinara, potvrđeno je za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Nakon godinu dana ćutanja institucija, VOICE je – uz intervenciju Poverenika za informacije od javnog značaja – dobio podatke o tome koliko je Elektrovojvodina plaćala na ime poreza različitim nivoima vlasti, kao i za koliko novca će pokrajinski budžet ostati uskraćen.

Elektrovojvodina je osnovana 1958. godine objedinjavanjem više malih komunalnih elektrodistributivnih preduzeća i radila je kao jedinstveno preduzeće za distribuciju električne energije na području Vojvodine. Od početka 1992. godine to preduzeće posluje u sastavu Elektroprivrede Srbije (EPS), a 2006. godine postaje Privredno društvo za distribuciju električne energije “Elektrovojvodina” d.o.o. Novi Sad.

Sredinom prošle godine sva četiri zavisna privredna društva za distribuciju električne energije: Elektrovojvodina, Elektrosrbija, Jugoistok i Centar, pripojena su privrednom društvu Elektrodistribucija Beograd i sada rade kao jedinstveno privredno društvo EPS Distribucija. U javnosti su postojale spekulacije da je to učinjeno kako bi EPS lakše bio prodan strateškom stranom investitoru, ali je vlast to demantovala.

Prema podacima do kojih je došao VOICE, Elektrovojvodina je u prethodne tri godine u pokrajinski budžet na ime poreza na dobit uplatila više od 430 miliona dinara, odnosno u proseku oko 143 miliona dinara godišnje. Sve to su sredstva bez kojih je Vojvodina ostala gašenjem Elektrovojvodine, odnosno centralizovanjem celokupnog elektrodistributivnog sistema.

Koliko ta sredstva vrede u Vojvodini, govori i činjenica da je ovogodišnji konkurs Pokrajinske vlade za dodelu sredstava preduzetnicima, mikro i malim pravnim licima za subvencionisanje troškova nabavke mašina i opreme bio budžetiran sa 75 miliona dinara. Za sredstva koja je Elektrovojvodina uplaćivala u vojvođansku kasu obezbedio bi se skoro dvostruki iznos sredstava za ovakvu pomoć preduzetnicima.

Mita Boarov

Dimitrije Boarov: Vojvodina ostala bez još jednog instrumenta privrednog razvoja

Ekonomski novinar Dimitrije Boarov ocenio je da u ekonomskom smislu Srbija ne dobija nikakve pozitivne efekte centralizacijom upravljanja u EPS-u, jer slabosti te organizacije nisu bile u tom delu upravljanja.

“Slabosti te organizacije su u finansijskoj neefikasnosti, velikim razlikama u naplati isporučene električne energije i u tome što postoje velike razlike u efikasnosti pojedinih delova EPS-a, u zavisnosti od njihove regionalne smeštenosti”, rekao je Boarov za VOICE.

Prema njegovim rečima, Elektrovojvodina je bila jedini ogranak u sistemu koji je poslovao u plusu, što je pokazatelj da je to preduzeće bilo najbolje unutar sistema i da je obezbeđivalo građanima Vojvodine najsavremeniju i najpouzdaniju distribuciju.

“I u tom smislu je Vojvodina veoma prikraćena, jer ekonomska istorija pokazuje da kada vi koncentrišete upravljanje u jednom preduzeću sa velikim razlikama u standardima poslovanja, onda obično ti standardi idu naniže a ne naviše, jer drugi delovi EPS-a nisu bili ni tako ekonomični ni efikasni pa sada postoji opasnost da će se taj prosečan nivo usluga sniziti”, ocenio je on.

Pored poreza, prema njegovim rečima, nije zanemarljivo ni to što je kasa Elektrovojvodine bila u Novom Sadu, bez obzira što se struja kupovala od proizvođača koji su uglavnom na teritoriji centralne Srbije. U bankama u Vojvodini i Novom Sadu cirkulisao je značajan “cash flow”, odnosno protok novca koji je služio da i sama Elektrovojvodina poboljša svoje uslove zaduživanja kod komercijalnih banaka.

Prema njegovim rečima, ceo slučaj gašenja Elektrovojvodine uzrokovan je lošim ustavnim položajem Autonomne pokrajine Vojvodine i centralizacijom države koja je “zabetonirana” Ustavom Srbije iz 2006. godine.

“U tom smislu, pošto je Vojvodina ostala praktično bez ikakvih nadležnosti u domenu energetike, ona je zapravo izgubila jedan od ključnih instrumenata privrednog razvoja”, ocenio je Boarov.

On je objasnio i da ako imate nadležnosti u domenu energetike onda i dajete ili ne dajete energetske dozvole, obezbeđujete izvore snabdevanja energijom i slično, a kada to nemate onda je privredni razvoj faktički u rukama centralnih vlasti.

VOICE je pitanja o Elektrovojvodini uputio i predstavnicima sindikata tog preduzeća, međutim odgovori su izostali.

Skupstina Vojvodine

Skupština Vojvodine: Uzaludni apeli

Gašenje Elektrovojvodine pratila je i velika politička kampanja dela tada vladajućih stranaka u Vojvodini, a rezultirala je zaključcima Pokrajinske vlade o štetnosti takvog poteza Vlade Srbije iz maja prošle godine. Te zaključke usvojili su i poslanici Skupštine Vojvodine, koji su tražili od republičke vlade da Elektrovojvodina zadrži status privrednog društva radi obezbeđivanja kvalitetnije i sigurnije isporuke električne energije kupcima, kao i očuvanja imovine građana i privrednih subjekata sa teritorije Vojvodine, te da se zadrži decentralizovan sistem za distribuciju i upravljanje distributivnim sistemom.

Zanimljivo je da toj sednici Skupštine Vojvodine nije prisustvovao vojvođanski poslanik Srpske napredne stranke Bogdan Laban, koji je u tom trenutku bio i generalni direktor Elektrovojvodine, a čije mišljenje kao čelnika tog preduzeća o gašenju je itekako interesovalo javnost. Laban se u javnosti ponovo pojavio kada je nakon poslednjih izbora postao gradonačelnik Subotice.

Gašenju Elektrovojvodine usprotivio se i bivši vršilac dužnosti generalnog direktora tog preduzeća iz Jedinstvene Srbije Srđan Kružević, doduše 2012. godine, koji je u svom obraćanju pokrajinskim poslanicima poručio da neće dozvoliti da se u vreme njegovog mandata, “otima imovina ’Elektrovojvodine’ stvarana 54 godine”. Krajem 2012. godine, Skupština Vojvodine je gotovo jednoglasno uputila zahtev republičkoj vladi da u izradu modela restrukturiranja EPS-a uključi predstavnike Pokrajine i sindikata Elektrovojvodine i usprotivila se promeni statusa i izmeštanju sedišta preduzeća iz Novog Sada. Protiv gašenja Elektrovojvodine tada su bili i poslanici SPS i SNS.

Kružević je tada upozorio na to da se predloženim modelom Elektrovojvodini oduzima upravljanje nad distributivnim sistemom, održavanjem objekata, te sve investicije, imovina i prihodi po svim osnovama, a građanima Novog Sada i Vojvodine uskraćuje 600 miliona dinara na osnovu raznih fiskalnih obaveza tog preduzeća prema lokalnim samoupravama u kojima ima sedište. Naveo je i da su godišnje investicije Elektrovojvodine oko 40 miliona evra i da je to privredni gigant koji najbolje posluje u sistemu EPS-a, te da ima najviše korisnika i najveći procenat naplate.

“Ukoliko se primeni takav model, veliki broj ljudi u Elektrovojvodini bi ostao bez posla, a preduzeće bi se svelo na nivo kioska”, upozorio je tadašnji prvi čovek Elektrovojvodine. Srđan Kružević je naveo i da je funkcioner Jedinstvene Srbije, koja podržava Vladu Srbije, “ali ima i cilj da Vojvodina zadrži postojeći nivo autonomije”, dok, kako je ocenio, postojeći model restrukturiranja EPS-a “ne vodi ka tome”.

Maja Živanović (VOICE) 

voice_logo

Podelite ovu stranicu!