Fridom haus: Demokratija u Srbiji na najnižem nivou od 2005.

04 Apr 2017

"Očigledno nejednaki uslovi izborne trke u korist vladajućih partija"

Stepen demokratskog razvoja Srbije pao je na najniži nivo od 2005. godine, uprkos napretku u procesu evropskih integracija, ocenjeno je u najnovijem izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House) koji je danas objavljen.

Zbirna ocena demokratskog razvoja Srbije tokom prošle godine pogoršana je sa 3,75 na 3,82, na skali o jedan do sedam, pri čemu jedan predstavlja najveći, a sedam najmanji stepen demokratskog napretka.

Srbija je ostala u kategoriji polukonsolidovanih demokratija, kao i Hrvatska, Crna Gora, Mađarska, Rumunija i Bugarska, dok su Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija i Kosovo u kategoriji “tranziciona vlada ili hibridni režim”.

Demokratski razvoj se ocenjuje na osnovu proseka sedam kategorija, pri čemu je Srbija zabeležila slabije rezultate u oblasti nacionalne demokratske vladavine i izbornog procesa, dok je u kategorijama civilno društvo, nezavisni mediji, lokalna demokratska vladavina, pravosuđe i korupcija stanje ostalo nepromenjeno.

Ocena nacionalne demokratske vladavine pogoršana je sa četiri na 4,25 zbog činjenice da je većina poslova upravljanja zemljom tokom 2016. godine bila u drugom planu u odnosu na “nerazumno dug izborni ciklus i proces formiranja vlade”.

“Takođe je značajan bio specifičan incident u kojem je vladavina prava bila efektivno suspendovana kako bi bilo omogućeno rušenje privatnog vlasništva i napravljen prostor za projekat za razvoj nekretnina koji ima podršku vlade (Savamala)”, navodi se u izveštaju Fridom hausa.

Organizacija je izborni proces ocenila sa 3,50, u odnosu na 3,25 2015, zbog “očigledno nejednakih” uslova izborne trke u korist vladajućih partija i brojnih neregularnosti na dan parlamentarnih izbora.

“Tokom 2016. godine demokratija u Srbiji se još pogoršala, nastavljajući negativni trend prethodne dve godine. Dok su poboljšanja bila vidljiva u nekim oblastima povezanim sa pristupanjem Evropskoj uniji, ona su poništena negativnim događajima u izbornom procesu, demokratskoj vladavini i slobodi medija. Kao rezultat, ocena demokratije u Srbiji je pala na najniži nivo od 2005″, ocenio je Fridom haus.

U izveštaju se navodi da nije jasno zašto je premijer Aleksandar Vučić smatrao da su potrebni vanredni parlamentarni izbori da bi, kako je govorio, obnovio mandat u cilju nastavka reformi i puta ka EU, imajući u vidu da je njegova vlada imala podršku najmanje četiri petine poslanika.

“Vučić i njegova Srpska napredna stranka su jasno želeli da obezbede još četiri godine na vlasti dok su još imali veliku javnu podršku, a među opozicijom je i dalje vladala zbrka”, navodi se u izveštaju i dodaje da je vlada formirana tek sredinom avgusta, što znači da je Srbija bila bez funkcionalne vlade većinu godine.

Fridom haus navodi da je nejasno zašto je trebalo tri meseca za formiranje vlade kada je SNS osvojila apsolutnu većinu, dodajući da je Vučić nekoliko puta izjavljivao da je bio “prezauzet primanjem važnih stranih delegacija”.

Uslovi izbora su, ocenjuje Fridom haus, bili znatno lošiji u odnosu na prethodne, jer je vladajuća SNS imala uticaj na medije, koristila je državne resurse i imala ogromnu finansijsku prednost u odnosu na protivnike. Takođe je bilo, dodaje se u izveštaju, informacija o političkom pritisku na glasače na dan glasanja.

Fridom haus ocenjuje da je Vlada Srbije uspela u naporima da stabilizuje javne finansije i primeni program fiskalne konsolidacije, kao i da ostvari ekonomski razvoj bolji od očekivanog.

Takođe je otvorila četiri poglavlja u pristupnim pregovorima s EU i ostvarila napredak, iako spor, u pregovorima s Prištinom.

Fridom haus je ocenio da su postignuta umerena poboljšanja u pravosuđu, ali da je “slučaj Savamala” pokazao da “vladavina prava može, na neki period, biti suspendovana kada to odgovara srpskim zvaničnicima”.

S druge strane, aktivnost civilnog društva bila je vidljiva i u načinu na koji su mnogi građani odgovorili na negativne događaje, naveo je Fridom haus, podsetivši na proteste grupe “Ne da(vi)mo Beograd” i demonstracije u Novom Sadu zbog otpuštanja novinara i urednika RT Vojvodina.

“Nije bilo pozitivnih događaja u sferi medija, novinari su se i dalje žalili na politički pritisak, autocenzura je bila rasprostranjena. Istraživački novinari, posebno, i dalje su se suočavali sa čestim pretnjama i pokušajima zastrašivanja”, piše u izveštaju.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!