Francuzi i Grci protiv nemačkih reformi

08 May 2012

Nemačka je nameravala da evro-zonu izvuče iz krize strukturnim reformama. Ali birači u Grčkoj i Francuskoj glasali su protiv. Da li je evro već na putu da postane „meka valuta“, a raspad monetarne unije sve verovatniji?

Grci su svoj bes zbog politike štednje jasno iskazali na izborima. Dve velike narodne stranke, koje su proteklih decenija naizmenično vladale u toj zemlji, pretrpele su veliki poraz. Ono što su pokazali izborni rezultati, jeste da će većina poslanika u budućem sastavu parlamenta biti protiv određenog kursa štednje. Grčkoj su do sada Evropska unija i Međunarodni monetarni fond u velikoj meri pomagali da ne padne u dužnički ponor. Ali i taj međunarodni pristup mogao bi da se promeni, kaže Holger Šmiding, glavni ekonomista Berenberg banke. On smatra da bi Evropa mogla sada da kaže, da „ako u grčkoj vladi više nema nekoga ko bi želeo da ispuni reformske ciljeve, onda ćemo prestati da dajemo novac. I tada bi Grčka doista mogla da ispadne iz evro-zone“.

Oland želi „ludi koncept“ evro-obveznica

Političari bi trebalo da ozbiljno shvate političke poruke birača i iz toga izvuku zaključke, kategoričan je ekonomski stručnjak sa univerziteta u Hohenhajmu, Hans-Peter Burghof: „Tu pre svega važi da ne želimo da garantujemo za dugove Grčke, i to ni direktno, preko mehanizama za spas ili ludim konceptima kao što su evro-obveznice, ali ni indirektno, preko Evropske centralne banke.“

Upravo takav, „ludi koncept“ evro-obveznica, namerava da uvede novi francuski predsednik Fransoa Oland. On, osim toga, traži i jaču ulogu Evropske centralne banke u suzbijanju krize. Ekonomski rast želi da podstakne uz pomoć dodatnih dugova. Oland se u suštini zalaže za sve ono što Nemačka ocrnjuje. Ali, on pre svega namerava da ponovo pregovara o fiskalnom paktu, što je i naglašavao tokom izborne kampanje. Pritom je upravo taj pakt bio jedini opipljivi rezultat kriznog menadžmenta evropske politike.

Ima dosta ljudi koji žele „meku valutu“ u Evropi

Ipak, ono što deluje kao konflikt, ne mora da završi kao konfrontacija. Novi predsednik Francuske će ipak biti pragmatičan, smatra Ansgar Belke sa univerziteta Duisburg-Esen, „jer i Oland zna da je Nemačka najvažniji trgovinski partner i da je Francuska saterana u ćošak.“

Francuska je proteklih godina u direktnoj konkurenciji sve više zaostajala za Nemačkom. Deficit u budžetu Francuske sve je veći, stopa nezaposlenosti takođe. Nemački izvoz napreduje, dok francuski opada. Zato se druga po jačini ekonomska sila u evro-zoni pažljivo posmatra. To zna i Oland. „Finansijska tržišta će ga kazniti onog trenutka kada počne da primenjuje bilo šta od onoga što namerava“, kaže Belke.

Poverenje ulagača u evropsku monetarnu uniju nakon izbora je poljuljano. Vrednost evra opada, zbog čega mnogi u evro-zoni i nisu baš nesrećni. „U suštini imamo previše ljudi koji više nisu zainteresovani za stabilnost, ljudi koji žele ’meku valutu’, s kojom se lakše vlada i s kojom pre svega mogu bolje da se iskoriste bogatiji partneri“, objašnjava ekonomista Burghof. On zato smatra i to da najbolja ocena boniteta Nemačke neće moći da se održi. Burghof ujedno upozorava da, ukoliko bi Nemačka kao najveći garant oslabila, i evro-zoni bi dani bili odbrojani.

(Zang Danong/Marina Martinović, Deutsche Welle)

 

Podelite ovu stranicu!