FRANC ŠAUSBERGER: Nepotreban strah od autonomije

26 Apr 2009

Umerenost nije odlika Vojvođana, ali upravo takvu ocenu dobili su autori predloga statuta AP Vojvodine od Franca Ša…

schausberger.jpgUmerenost nije odlika Vojvođana, ali upravo takvu ocenu dobili su autori predloga statuta AP Vojvodine od Franca Šausbergera, direktora Instituta evropskih regiona (IRE) iz Salcburga i nekadašnjeg izvestioca Komiteta regiona EU za Zapadni Balkan. Sa sadašnje pozicije širi misiju po zemljama koje su zakoračile u proces regionalizacije ili to tek nameravaju da učine, i svima ponavlja isto – da taj proces nije uslov za članstvo u EU, već da on dokazano donosi korist i za regione i za njihove matične zemlje.
Za potrebe međunarodnog skupa „Vojvodina u procesima evropskih integracija i međuregionalne saradnje“, koji je u četvrtak održan u Novom Sadu, Šausberger je pripremio opsežnu analizu Predloga vojvođanskog statuta – „Novi Statut AP Vojvodine kao doprinos Republike Srbije na putu ka EU“. Pored ostalog, uporedio je zahteve vojvođanskih vlasti pretočene u taj predlog sa primerima širom Evrope, ali je pažnju poklonio i korpusu, za deo ovdašnje javnosti, skandalozno spornih odredbi.
– Donošenje statuta AP Vojvodine isključivo je unutrašnje pitanje Srbije i u tom smislu niko ne treba da očekuje da će Evropska unija izaći sa stavom u kojem zahteva da taj akt bude usvojen, već će u najboljem slučaju staviti do znanja da je proces regionalizacije koristan u procesu pristupanja EU i probližavanju njenim standardima, napominje Šausberger u razgovoru za naš list.
Do kakvog zaključka ste došli upoređujući predlog vojvođanskog statuta sa najvišim pravnim aktima regiona, prvenstveno širom EU?
– Predlog statuta Vojvodine uporedio sam sa velikim brojem što sa statutima regiona, što sa ustavima federalnih jedinica i moj zaključak je da je tekst koji je usvojila vojvođanska skupština prilično umeren. Na lestvici akata koje sam analizirao, vojvođanski predlog se nalazi u sredini. U njemu se predviđa daleko manje od onoga što predviđaju ustavi regiona i federalnih jedinica u Nemačkoj, Austriji i Belgiji, čiji parlamenti imaju zakonodavnu vlast. Predviđa manje i od statuta italijanskih regiona. Vojvođanski statut, po mom sudu, nije blizak Ustavu iz 1974. godine, kada je autonomija Vojvodine, kao i Kosova, bila definisana u Ustavu Srbije i bila je značajno šira. Posle svega, ne mogu da razumem strah koji vaši političari imaju i od statuta i od autonomije. Katkad mi se čini da većina kritičara statuta taj akt nije ni pročitala, i da je to osporavanje motivisano isključivo političkim razlozima. S druge strane, jasno mi je da nakon iskustva sa Kosovom i Crnom Gorom, postoji taj rezon da je veći stepen autonomije zapravo korak ka separatizmu. Međutim, uveren sam da potvrđivanje statuta Vojvodine garantuje stabilnost Srbije, dok je, u suprotnom, moguća destabilizacija prilika.
U čemu bi se ogledala ta destabilizacija?
– U slučaju da želje Vojvođana budu ignorisane, verovatnoća je da će time biti generisani radikalniji zahtevi u pogledu obima vojvođanske autonomije, a možda će oni postati čak i separatistički. Uostalom, takvih primera imamo širom Evrope. Zbog toga moja poruka ovdašnjim političarima glasi: ne plašite se statuta i autonomije, koristite šanse koje pruža regionalizacija.
Kao posledica nezadovoljstva činjenicom da statut još nije potvrđen, pojavila se ideja o tome da bi tim pitanjem trebalo ozbiljnije da se pozabavi EU i da upotrebi pritisak na vlasti u Beogradu. Da li je postoji takva mogućnost?
– O tome nema ni govora jer je pitanje statuta isključivo unutrašnje pitanje Srbije. Međutim, iako to jeste problem Srbije, to je istovremeno i problem koji stoji na njenom putu pridruživanja EU. Naime, nije dobro da zemlja u procesu evrointegracija ima neki unutrašnji problem. Pogledajte slučaj Hrvatske i Slovenije. EU smatra da se spor između te dve zemlje tiče samo te dve zemlje i da to moraju da reše same. Za Hrvatsku je izuzetno važno da reše taj problem jer bi u suprotnom bio značajno otežan njen pristup EU.

Predstavništvo u Briselu

Jedna od najspornijih odredbi u predlogu vojvođanskog statuta je mogućnost otvaranje predstavništva Pokrajine u Briselu. Šta podstiče regione da otvaraju kancelarije u prestonici EU?
– Svoja predstavništva u Briselu imaju gotovo svi regioni unutar Evropske unije, kao i regioni čije zemlje još nisu pristupile Uniji. Prisustvo regiona u Briselu, pokazalo se, neophodno je jer se upravo tu donose odluke koje mogu biti i te kako važne za jedan region. Osim za dobijanje informacija iz prve ruke, prisustvo u Briselu omogućava lobiranje za interese regiona. Vi, naravno, informacije možete da dobijete i od nacionalne vlade, ali one obično budu nedovoljne ili ih prekasno dobijete. Zato je važno da ste prisutni u Briselu. Ako neki privrednici iz vašeg regiona žele sastanak sa zvaničnicima EU, to će najbolje organizovati vaše predstavništvo. Znam šta se ovoj ideji najviše zamera i zato moram da naglasim da predstavništva u Briselu nisu diplomatska predstavništva, niti to mogu da budu. Nijedan takav slučaj nije zabeležen i to iz prostog razloga jer je osnivanje diplomatskih predstavništva isključivo u ingerenciji država.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!