FRANC ŠAUSBERGER: Nepotreban strah od autonomije

26 Apr 2009

Umerenost

schausberger.jpgUmerenost nije odlika Vojvo?ana, ali upravo takvu ocenu dobili su autori predloga statuta AP Vojvodine od Franca Šausbergera, direktora Instituta evropskih regiona (IRE) iz Salcburga i nekadašnjeg izvestioca Komiteta regiona EU za Zapadni Balkan. Sa sadašnje pozicije širi misiju po zemljama koje su zakora?ile u proces regionalizacije ili to tek nameravaju da u?ine, i svima ponavlja isto – da taj proces nije uslov za ?lanstvo u EU, ve? da on dokazano donosi korist i za regione i za njihove mati?ne zemlje.
Za potrebe me?unarodnog skupa „Vojvodina u procesima evropskih integracija i me?uregionalne saradnje“, koji je u ?etvrtak održan u Novom Sadu, Šausberger je pripremio opsežnu analizu Predloga vojvo?anskog statuta – „Novi Statut AP Vojvodine kao doprinos Republike Srbije na putu ka EU“. Pored ostalog, uporedio je zahteve vojvo?anskih vlasti preto?ene u taj predlog sa primerima širom Evrope, ali je pažnju poklonio i korpusu, za deo ovdašnje javnosti, skandalozno spornih odredbi.
– Donošenje statuta AP Vojvodine isklju?ivo je unutrašnje pitanje Srbije i u tom smislu niko ne treba da o?ekuje da ?e Evropska unija iza?i sa stavom u kojem zahteva da taj akt bude usvojen, ve? ?e u najboljem slu?aju staviti do znanja da je proces regionalizacije koristan u procesu pristupanja EU i probližavanju njenim standardima, napominje Šausberger u razgovoru za naš list.
Do kakvog zaklju?ka ste došli upore?uju?i predlog vojvo?anskog statuta sa najvišim pravnim aktima regiona, prvenstveno širom EU?
– Predlog statuta Vojvodine uporedio sam sa velikim brojem što sa statutima regiona, što sa ustavima federalnih jedinica i moj zaklju?ak je da je tekst koji je usvojila vojvo?anska skupština prili?no umeren. Na lestvici akata koje sam analizirao, vojvo?anski predlog se nalazi u sredini. U njemu se predvi?a daleko manje od onoga što predvi?aju ustavi regiona i federalnih jedinica u Nema?koj, Austriji i Belgiji, ?iji parlamenti imaju zakonodavnu vlast. Predvi?a manje i od statuta italijanskih regiona. Vojvo?anski statut, po mom sudu, nije blizak Ustavu iz 1974. godine, kada je autonomija Vojvodine, kao i Kosova, bila definisana u Ustavu Srbije i bila je zna?ajno šira. Posle svega, ne mogu da razumem strah koji vaši politi?ari imaju i od statuta i od autonomije. Katkad mi se ?ini da ve?ina kriti?ara statuta taj akt nije ni pro?itala, i da je to osporavanje motivisano isklju?ivo politi?kim razlozima. S druge strane, jasno mi je da nakon iskustva sa Kosovom i Crnom Gorom, postoji taj rezon da je ve?i stepen autonomije zapravo korak ka separatizmu. Me?utim, uveren sam da potvr?ivanje statuta Vojvodine garantuje stabilnost Srbije, dok je, u suprotnom, mogu?a destabilizacija prilika.
U ?emu bi se ogledala ta destabilizacija?
– U slu?aju da želje Vojvo?ana budu ignorisane, verovatno?a je da ?e time biti generisani radikalniji zahtevi u pogledu obima vojvo?anske autonomije, a možda ?e oni postati ?ak i separatisti?ki. Uostalom, takvih primera imamo širom Evrope. Zbog toga moja poruka ovdašnjim politi?arima glasi: ne plašite se statuta i autonomije, koristite šanse koje pruža regionalizacija.
Kao posledica nezadovoljstva ?injenicom da statut još nije potvr?en, pojavila se ideja o tome da bi tim pitanjem trebalo ozbiljnije da se pozabavi EU i da upotrebi pritisak na vlasti u Beogradu. Da li je postoji takva mogu?nost?
– O tome nema ni govora jer je pitanje statuta isklju?ivo unutrašnje pitanje Srbije. Me?utim, iako to jeste problem Srbije, to je istovremeno i problem koji stoji na njenom putu pridruživanja EU. Naime, nije dobro da zemlja u procesu evrointegracija ima neki unutrašnji problem. Pogledajte slu?aj Hrvatske i Slovenije. EU smatra da se spor izme?u te dve zemlje ti?e samo te dve zemlje i da to moraju da reše same. Za Hrvatsku je izuzetno važno da reše taj problem jer bi u suprotnom bio zna?ajno otežan njen pristup EU.

Predstavništvo u Briselu

Jedna od najspornijih odredbi u predlogu vojvo?anskog statuta je mogu?nost otvaranje predstavništva Pokrajine u Briselu. Šta podsti?e regione da otvaraju kancelarije u prestonici EU?
– Svoja predstavništva u Briselu imaju gotovo svi regioni unutar Evropske unije, kao i regioni ?ije zemlje još nisu pristupile Uniji. Prisustvo regiona u Briselu, pokazalo se, neophodno je jer se upravo tu donose odluke koje mogu biti i te kako važne za jedan region. Osim za dobijanje informacija iz prve ruke, prisustvo u Briselu omogu?ava lobiranje za interese regiona. Vi, naravno, informacije možete da dobijete i od nacionalne vlade, ali one obi?no budu nedovoljne ili ih prekasno dobijete. Zato je važno da ste prisutni u Briselu. Ako neki privrednici iz vašeg regiona žele sastanak sa zvani?nicima EU, to ?e najbolje organizovati vaše predstavništvo. Znam šta se ovoj ideji najviše zamera i zato moram da naglasim da predstavništva u Briselu nisu diplomatska predstavništva, niti to mogu da budu. Nijedan takav slu?aj nije zabeležen i to iz prostog razloga jer je osnivanje diplomatskih predstavništva isklju?ivo u ingerenciji država.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!