Forin afers: Hrvatska glavna brana od Rusije na Balkanu

02 Aug 2017

"Nazadovanje demokratije u drugim bivšim jugoslovenskim republikama, kao što su Srbija i Makedonija, učinilo je region osetljivim na rusko mešanje"

Umerena hrvatska vlada pod vođstvom premijera Andreja Plenkovića trenutno je najsnažniji saveznik Zapada u borbi protiv ekspanzije Rusije na Balkanu, piše američki magazin Forin afers.

U tekstu pod naslovom “Hrvatska, Rusija i velika igra na Balkanu” list ocenjuje da “stabilnost Hrvatske ili njen nedostatak ima dalekosežne implikacije i po Evropu i po SAD jer može da proremeti ravnotežu unutar već uzdrmane EU i da utiče na pogoršanje situacije na Balkanu opterećenom ekonomskim problemima, političkom korupcijom i rastućim nacionalizmom”.

Podsećajući na zbivanja od pre godinu dana u tekstu se navodi da je Plenkovićeva vlada uspela da se odvoji od nacionalističke, ultrakonzervativne baze unutar vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), da je usvojila umereniju retoriku i fokusirala se na ekonomski oporavak i manje agresivnu spoljnu politiku prema susedima na Balkanu.

Smanjene su tenzije sa Srbijom deblokadom njenih pristupnih pregovora sa EU, usvojena je politika nemešanja vezano za BiH i tamošnje Hrvate, dok je u EU Hrvatska prvi glas u zalaganju za jedinstvo, navodi Forin afers.

Magazin međutim piše da umerenoj hrvatskoj vladi pod vođstvom Plenkovića preti opasnost sa desnog krila stranke na stranačkim izborima u HDZ na jesen i da takav razvoj situacije otvara pitanje mogu li u Hrvatskoj prevladati umerene snage i zadržati zemlju na kursu napretka.

Uz ocenu da “opasna putanja razilaženja unutar EU, zajedno s izazovima koje postavljaju Bregzit, terorizam i pretnja Rusije, znači da je Evropi, ako želi da preživi, potreban podsticaj od umerenih vlada koje se zalažu za jedinstvo” Forin afers dodaje da je “još važnija od njenog pro-EU uticaja uloga politički umerene Hrvatske u stabilizaciji Balkana”.

Nazadovanje demokratije u drugim bivšim jugoslovenskim republikama, kao što su Srbija i Makedonija, učinilo je region osetljivim na rusko mešanje, a ruski predsednik Vladimir Putin iskoristio je nacionalno cepkanje i društvenoekonomske slabosti da oživi tradicionalnu rusku sferu uticaja na Balkanu, piše Forin afers.

Magazin dodaje da je primarni cilj Kremlja u regionu držanje balkanskih država izvan zapadnih institucija, NATO i EU a sekundarni da kontroliše izvore energije u regionu kako bi balkanske zemlje u potpunosti zavisile od Rusije.

Balkan je posebno važan s obzirom na pokušaj istočne Evrope da postigne veću energetsku nezavisnost. Dok Poljska i Ukrajina grade sopstveno regionalno gasno čvorište, Putin odgovara gasovodom preko teritorije bivših jugoslovenskih republika. U 2016. godini, Rusija je završila 75 miliona dolara vrednu deonicu gasovoda u Makedoniji, pokrivajući ceo trošak dok u Bosni, Rusija planira da zaobiđe centralnu valst i izgradi gasovod u većinski srpskom entitetu Republici Srpskoj, piše Forin afers.

Za postizanje svojih ciljeva, dodaje se, Putin koristi taktiku zavadi pa vladaj.

U Makedoniji i Crnoj Gori Rusija je podstakla etničko nasilje što je obe te zemlje dovelo na rub građanskog rata piše magazin navodeći da je britanski Gardijan u junu pisao da su ruski agenti već gotovo deceniju “umešani u pokušaj širenja propagande i izazivanja nesloge u Makedoniji, podrškom političarima mafijaškog stila i ohrabrivanjem državno sponzorisanog nasilja nad albanskom manjinom”.

Crnu Goru su ranjivom na mešanje Rusije učinile podele između Crnogoraca i etničkih Srba, navodi Forin afers. Uz podsećanje na navodi pokušaj državnog udara i ubistva Mila Đukanovića da bi se sprečio ulazak u NATO, list dodaje da je Đukanović preživeo a Crna Gora ušla u NATO ali je ostala podeljena jer su rasprave o ulozi Rusije i pokušaju puča produbile nepoverenje javnosti u institucije i dodatno podelile zemlju po etničkim linijama.

Kada je reč o Bosni, Putinova finansijska podrška za Republiku Srpsku ohrabruje predsednika Milorada Dodika u zalaganju za secesiju što bi predstavljalo opasan presedan prekrajanja mape jugostočne Evrope i oživljavanja balkanskih sukoba iz 90-ih godina, ocenjuje Forin afers.

List dodaje da je ponašanje Zagreba važno za Bosnu jer bosanski Hrvati reagujući na zahteve bosanskih Srba traže svoj autonomni entitet i od Zagreba očekuju podršku koju im Plenkovićeva vlada ne daje a ta politika nemešanja drži i Srbiju na odstojanju od BiH odnosno RS.

Prema pisanju Forin afersa Hrvatska u regionu vodi antirusku spoljnu politika sa ciljem odvajanja od Kremlja. Početkom godine Zagreb je pokrenuo Trilateralnu jadransku inicijativu sa Albanijom i Crnom Gorom kao regionalni savez čiji su glavni prioriteti bezbednost regiona i sprečavanje upliva Rusije kao i pomoć Albaniji i Crnoj Gori u pristupanju EU.

Kada je reč o široj globalnoj igri Rusije, Hrvatska je zauzela još izričitiji stav. Prošle godine vlada je osnovala radnu grupu sa Ukrajinom kako bi prenošenjem svojih iskustava sa samoproglašenom Republikom Srpskom Krajinom, tokom rata 90-ih godina, pomogla Ukrajini u eventulanoj reintegraciji Krima, Donjecka i Luganska a počela je i razgovore o mogućem gasovodu koji bi povezivao Hrvatsku, Mađarsku i Ukrajinu.

Navodeći da Plenovićeva vlada nije podlegla ruskim poslovnim predlozima, ostavši veran saveznik Zapada u kampanji opiranja ruskoj ekspanziji na Balkanu, Forin afers piše da je Plenković odoleo ruskom uticaju na primer izgradnjom plutajućeg terminala za LNG (tečni prirodni gas) na severnom Jadranu kako bi sprečio energetsku zavisnost EU od Rusije kao i odbacivanjem ponude ruskih banaka da zamene dug Agrokora za udeo u vlasništvu kompanije jer je svestan da bi prepuštanje kontrole nad najvećom hrvatskom kompanijom Rusima dovelo u opasnost regionalnu bezbednost.

Uz ocenu da će sposobnost Hratske da se suprotstavi ambicijama Rusije u regionu zavisiti pre svega od stabilnosti sadašnje vlade, odnosno od ishoda stranačkih izbora u HDZ na jesen, Forin afers navodi da bi pobeda umerene Plenkovićeve struje mogla da obezbedi napredak, ali da dugoročno gledano napredak ne može da obezbedi jedna adminstracija već se mora izroditi iz dinamičnog i multipolarnog političkog sistema.

Za razliku od suseda na Balkanu gde je politička moć generalno u rukama jedne osobe u Hrvatskoj je moć sada podeljena između Plenkovića, konzervativnih članova HDZ, predsednice i parlamentarne opozicije. Na ironičan način, haos koji je doveo do uspona novih političara rezultirao je boljom podelom moći a to je stvorilo umerenije političare i umanjilo osetljivost zemlje na uticaj Rusije.

Hrvatska je primer koji pokazuje da je podrška Zapada snažnim političkim sistemima umesto pojedincima najbolji garant stabilnosti na Balkanu, navodi Forin afers.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!