FLORIJAN BIBER: Zabrinutost zbog Makedonije

06 Feb 2015

EU mora da pošalje jasnu poruku čitavom regionu da je nedemokratsko ponašanje nedopustivo

DW: Kakva je Vaša procena političke situacije u Makedoniji otkako je premijer Gruevski optužio lidera opozicije Zaeva da je pokušao da izvede puč? Da li je to početak nove, velike krize i kakav rasplet očekujete?
Prof. Florijan Biber: Na to gledam kao na još jedan korak ka povećanju autoritarnosti u Makedoniji. Optužiti predsednika najveće opozicione stranke za puč, u svakom slučaju predstavlja prelazak utvrđenih linija i eskalaciju sukoba. Sukob između vlade i opozicije dostigao je vrhunac zato što nakon njega može biti samo jedan pobednik. S jedne strane, ako Zaev poseduje inkriminisani materijal – „bombu“, kako kaže – i pri tom ne pokušava da postigne nekakav dogovor sa Gruevskim, već preti da će materijal objaviti, onda bi taj materijal trebalo odmah i da objavi. Šteta za VMRO-DPMNE bila bi ogromna. Ali ako Zaev, čak i ako su dokumenti autentični, pokušava da postigne nekakav dogovor sa premijerom, to može fatalno da diskredituje opoziciju i da ojača vladu.

Makedonija je dugogodišnji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Gde bi mogli da se traže koreni ovakvog razvoja situacije?
Korene vidim u autoritarnom režimu Gruevskog koji poslednjih devet godina sistematski udaljava Makedoniju od demokratskih pravila. Pri tom je grčka blokada korisna alatka da se krivica prebaci na Atinu.

Često pišete i upozoravate na autoritarne tendencije u regionu Jugoistočne Evrope Kako biste ocenili vladavinu makedonskog premijera Nikole Gruevskog?
Smatram da je reč o autoritarnom obrascu: konstantna kampanja, kontrola medija, apsurdni „spomenici“ – sve to je karakteristika autoritarnosti. Poslednja dešavanja i optužbe na račun lidera opozicije samo su još jedan dokaz za to.

Da li se situacija u Makedoniji može uporediti sa situacijama u Mađarskoj, Srbiji, Turskoj, pa možda i u Rusiji?
Postoje sličnosti sa prilikama u Srbiji, Mađarskoj, Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Turskoj. Sa Rusijom malo manje. U Rusiji se nikada nisu dogodile demokratske promene na izborima. Putin tamo jednostavno samo preuzima sistem i usavršava ga, bez neke jake opozicije. Za to vreme, vlade tih drugih zemalja, balansiraju između represije i sopstvenih tvrdnji da su proevropske i demokratske. To čini njihove strategije manje očiglednim i težim za suprotstavljanje. Neki koriste nacionalizam, kao Gruevski i Dodik, dok se drugi fokusiraju na borbu protiv korupcije i reforme, kao Vučić ili Đukanović. Ali sredstva koja koriste da bi ostali na vlasti, veoma su slična.

Postoji li šansa da se poveća angažman Evropske unije u regionu, ili da to učine neke zemlje pojedinačno, recimo Nemačka ili Austrija? Na prošlogodišnjoj konferenciji u Berlinu, domaćin je bila nemačka kancelarka Angela Merkel, a sada se čini da nema nekih novih inicijativa.
Donekle je povećan interes u Austriji, koja će biti domaćin sledećeg samita, praktično nastavka onog iz Berlina. Verujem da će problem sa demokratijom i slobodom medija ponovo biti na dnevnom redu. Pritom mora postojati mnogo jasnija poruka Evropske unije i njenih država-članica da su ovakva nedemokratska ponašanja, neprihvatljiva.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju povodom dešavanja u Makedoniji po prvi put je upotrebilo izraz „demokratska opozicija“ Da li korišćenje takve terminologije predstavlja nekakvu posebnu poruku, s obzirom na to da se to u praksi koristi za opozicije u zemljama sa nedemokratskim režimima?
Slažem se s tim da se isticanjem termina „demokratska“ uz reč opozicija šalje sugestija da režim onda nije takav. Ali bi to isto tako mogao da bude jasan signal vladi da ne bi trebalo da opoziciju smatra nelegitimnom, odnosno da se radi o demokratski opravdanoj i legitimnoj opoziciji.

Nije prošla nezapaženo ni reakcija ruskog Ministarstva spoljnih poslova koje je izrazilo zabrinutost u slučaju Makedonije. Da li to može da znači da će angažman Rusije u toj zemlji, ali i u regionu, biti povećan?
Ruska reakcija odražava dvostruku zabrinutost Moskve. Prvo, Putin do nivoa paranoje brine zbog opasnosti od „obojene revolucije“, odnosno nekakvog puča u Rusiji. Naravno, takva pozicija Rusije uslovljena je svrgavanjem Janukoviča u Ukrajini. Drugo, Putin vidi priliku da proširi jaz na Balkanu. Stavljajući se na stranu nedemokratske prakse, on otvara vrata za veće približavanje Makedoniji, odnosno smanjuje uticaj Evropske unije. Ruska strategija na Zapadnom Balkanu najvećim delom predstavlja pokušaj da se za Evropsku uniju stvore maksimalno mogući problemi.

Florijan Biber je politikolog i profesor na univerzitetu „Karl Francens“ u Gracu, Austrija, gde rukovodi Centrom za jugoistočne studije. Njegova specijalnost su istorija i politički sistemi u Jugoistočnoj Evropi, kao i demokratizacija i etnički konflikti.

(Boris Georgievski, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!