Fingiranje decentralizacije

16 Apr 2012

Centralizam – nasleđe kojeg niko ne želi da se odrekne

Demokratska politička elita u Srbiji ni posle 12 godina vlasti ne želi da se odrekne centralističkog modela upravljanja uspostavljenog 90-ih godina za vreme režima Slobodana Miloševića. Priče o decentralizacije svele su se tek na detalj ovdašnjeg političkog folklora i predizborni trik, koji je izgleda već postao nezanimljiv većini političkih aktera u aktuelnoj kampanji, pa su ovu sagu velikodušno prepustili Mlađanu Dinkiću, uvereni da mu ona neća „kupiti“ niti prolaz u parlament.

Ni jedna od postoktobarskih vlada u Nemanjinoj 11 nije pokazala da ima ozbiljne namere da u Srbiji uspostavi jasnu i smislenu vertikalu vlasti. Tako se i najava odlazećeg saziva o izradi nacionalne strategije decentralizacije završila na pukom fingiranju. Nacionalni savet za decentralizaciju nije, naime, uspeo da se sastane ni jednom po konstituisanju, zbog toga što su ga bojkotovali najviši državni funkcioneri. Navodno zabrinuti za teritorijalni integritet zemlje, a zapravo nespremni da se odreknu moćnih poluga vlasti kojima instiucije drže taocima ličnih i partijskih interesa.

Radi očuvanja takvog modela, politička elita ne propušta ni priliku da uz svako otvaranje pitanja decentralizacije i regionalizacije Srbije, građanima proturi i poruku o skrivenim “opasnostima” koje ti procesi nose po državni integritet. U atamosferi zagađenoj takvim iracionalnim strahovima nametnut je i Ustav Srbije 2006. godine, kojim su utvrđene takođe iracionalne norme o suštinskoj autnomiji Kosova, nesuštinskoj autonomiji Vojvodine i decentralizaciji bez sadržaja. U sličnoj atmosferi usvajan je potom vojvođanski statut, ali i zakon o javnoj svojini, kojim je lokalnim samoupravama i Vojvodini vraćena imovina oduzeta “Šešeljevim zakonom” iz 1995. godine. No, način na koji je imovina vraćena i u kom obimu, zapravo samo potvrđuju da je rigidan centralistički model razmišljanja i dalje neprikosnoven. Imovina se lokalanim samoupravama i pokrajini, naime, ne vraća po automatizmu, već oni svoje vlasništvo treba da dokazuju, a ne vraća im se ni u celosti, s obzirom da je nad određenom imovinom država i dalje zadržala vlasništvo, kao na primer nad poljoprivrednim zemljištem i drugim izdašnim resursima.

Za centralizam najviše Beograđani, demokrate i naprednjaci

Prema istraživanjima koje su krajem prošle godine sprovela Kancelerija Nacionalnog saveta za decentralizaciju i CeSID, jačanje nadležnosti lokalnih samouprava i regionalizaciju Srbije podržava 43 odsto građana, dok između 35 i 40 odsto njih uopšte nema stav o tom pitanju. Prema toj anketi, najveći procenat decentralista dolazi iz Vojvodine, dok decentralizacija ima najmanju podršku u Beogradu. U Vojvodini ta ideja ima podršku većine, odnosno oko 58 odsto ispitanika, dok je u centralnoj Srbiji oko 40 odsto decentralista. U Beogradu, međutim, svega je osam odsto građana za decentralizaciju, umerenih decentralista je 21 procenat, dok 30 odsto Beograđana podržava centralsitički model upravljanja, a njih skoro 40 odsto nema nikakav stav u tom pogledu. Pojedine organizatore ovog istraživanja šokirao je negativan stav većine Beograđana prema procesu decentralizacije, ali i to da u pogledu sklonosti prema procesu decentralizacije nema razlike među pristalicama najvećih partija – Demokratske stranke i Srpske napredne stranke.

Naime, prema istom istraživanju, među demokratama ima 13 odsto decentralista, a među naprednjacima dva procenta više, dok je broj umerenih decentralista u obe stranke 39 odsto. Uz to, u DS-u je više onih koji su skloniji centralizaciji i kojih ukupno ima 15 odsto, dok u SNS -u centralista ima četiri odsto manje. To samo potvrđuje da se o tim pitanjima nije odredila ni politička elita, koja godinama plasira oprečne stavove. Tako je i anketa koju je u Vladi Srbije prethodno sprovelo Minsitarstvo za ljudska prava, upravu i lokalnu samoupravu pokazala da u državnoj amdinistraciji većina ministarstava smatra da ne postoje mogućnosti da se neke nadležnosti spuste nižim nivoima vlasti.

Država kao maćeha

Funkcioner Liberalno-demokratske partije Milivoj Vrebalov tvrdi da je decentralizacija, koja uključuje i najširu autonomiju Vojvodine, prioritet te stranke. On je za portal Autonomija.info kazao da je zbog toga koalicija Preokret koju predvodi LDP u ovoj izbornoj kampanji izašla sa vojvođanskom deklaracijom koja uključuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku autnomiju Vojvodine. Tu deklaraciju, kako je istakao, podržali su i mnogi pojedinci, nevladine organizacije i stranke autonomaške orijentacije, što u LDP-u smatraju potvrdom njihove iskrene namere na planu decentralizacije.

Vrebalov, koji je i predsednik opštine Novi Bečej, smatra da bi moralo da se učini još puno toga i na planu fiskalne decentralizacije i u pogledu spuštanja ingerencija nižim nivoima. On je podsetio i da su teret ekonomske krize iznele upravo lokalne samouprave, kojima je država mimo zakona prepolovila transfere, a da istovremeno nije pokazala spremnost da mere štednje primeni i na centralnom nivou vlasti.

– Naš veliki problem je što mnoge stranke samo pričaju o decentralizaciji, ali kad dođu u priliku da tu ideju realizuju to ne čine – konstatuje Vrebalov.

On kaže da je poslednjim izmenam Zakona o finansiranju lokalnih samouprava donekle olakšan položaj opština i gradova u Srbiji, ali smatra da to nije dovoljno, dok, kako kaže, interesi lokalnih samouprava nisu ispoštovani ni Zakonom o javnoj svojini.

– Rok predviđen za vraćanje imovine je predug, imovina nije vraćena po automatizmu, već se moraju podnositi zahtevi za uknjižbu. S druge strane, nije nam vraćeno poljoprivredno zemljište, što je posebno problematično za vojvođanske opštine koje time gube mogućnost sticanja prihoda, dok su veći gradovi u tom pogledu u boljem položaj,u jer ubiru značajna budžetska sredstva od izdavanja u zakup poslovnog porstora. U manjim opštinama poslovni prostor se teško izdaje i to po minimalnim cenama – naveo je Vrebalov.

On smatra da lokalnim samoupravama treba da budu vraćene nadležnosti nad inspekcijskim službama, ali i policijom, jer bi se tako, kako napominje, uspostavila jasnija odgovornost.

– Pa valjda je logično da lokalne samouprave predlažu načelnika policije, koji bolje poznaje situaciju i odnose u određenoj sredini, nego neko koga postavi ministar iz Beograda – kaže Vrebalov.

Lokal sputavaju šefovi iz Beograda

Prvi čovek opštine Apatin Živorad Smiljanić, inače funkcioner Socijalističke partije Srbije, ali i nekadašnji predsednik pokrajinskog parlamenta, takođe zagovara spuštanje većih nadležnosti i novca na lokalni nivo. Smiljanić za naš portal ističe da su opštine i gradovi do 90-ih godina raspolagali sa skoro 70 odsto ukupnih prihoda koji su se ubirali na njihovim teritorijama, iako su tad u socijalističkoj Jugoslaviji servisirali i druge nivoe vlasti kojih je tad bilo više nego danas.

Smiljanić je zadovoljan zbog nedavnog povećanja prinosa opština od poreza na zarade zaposlenih, ali napominje da to ipak nije dovoljno za normalno funkcionisanje tog nivoa vlasti.

– Najveći benefit od ovih zakonskih izmena imaju opštine u kojima ima više zaposlenih, a to su samo veći gradovi, dok većina opština u Srbiji danas najveći problem ima upravo sa ogromnom nezaposlenošću – napominje Smiljanić.

On smatra da centralistički model upravljanja ne može još dugo da opstane, a tvrdi i da su socijalisti za to da se u proces decentralizacije zaista uđe, mada priznaje da je sam jedan od glasnijih zagovornika te ideje i u svojoj stranci.

Smiljanić ipak nije zagovornik formiranja lokalne polcije, ali kaže da bi opštine ipak trebalo da se pitaju oko postavljanja lokalnih policijskih načelnika.

– Opštinama i gradovima treba prepustiti nadležnost nad brojnim inspekcijama. Mi smo sad u situaciji da u opštinama imamo inspektore kojima su šefovi u Beogradu, što je besmisleno, jer tu nema nikakve kontrole, a niti jasne odgovornosti. Pa, opštine su nekad imale nadležnost i da postavljaju predsednika suda, tužioca, načelnika lokalne policije. Nažalost, sve te funkcije lokalnih samouprava preuzela je država – ukazuje Smiljanić.

Politički simulatori

Analitičar Jovan Komšić ocenio je da zbog centralističkog modela upravljanja Srbija boluje od voluntarizma i partokratije, jer su oni posledica deficita nadležnosti na nižim nivoima vlasti i suficita ingerencija države koji zamagljuju odgovornost u kompletnoj strukturi uprave. Komšić je za Autonomija.info rekao da stoga i decentralizacija nije tema aktuelne izborne kampanje, ne samo zbog toga što su u prvi plan izbile ekonomske teme i problemi, već i zato što ta uverenja ipak nisu dominatna u političkim strankama.

– Nisam siguran da će se to pitanje, a koje svakako podrazumeva i raspravu o promeni Ustava, otvoriti u narednom sazivu. Ključni problem je što je ovde dominantan princip partijskih interesa, koji teško odlučuju da deli moć i novac, jer to onda menja i njihov položaj, odnosno povećava odgovornost na svim nivoima vlasti – ukazuje Komšić.

Dodaje da zato gotovo sve stranke samo rado govore o decentralizaciji, ali ipak nisu spremne da učine pomak na tom planu. Prema njegovim rečima, i formiranje Nacionalnog saveta za decentralizaciju bilo je takođe tek sam u ravni simbolike, bez iskrene namere da se strategija decentralizacije zaista definiše.

– Savet za decentralizaciju trebalo da bude tek neka vrsta simboličke poruke vlasti, kako bi pokazali da nisu protiv decentralizacije i da imaju dobre namere, ali za više od toga zapravo nije bilo političke volje. Sve je to bilo simuliranje zbog kojeg se nije potresao ni predsednik Saveta Nenad Čanak, iako je bilo razloga da reaguje posebno zbog toga što je decentralizacija ključni deo njegove političke platforme. Međutim, on je ipak ostao na poziciji simulatora neproduktivnog odnosa vlasti prema decentralizaciji – smatra Komšić, koji je i sam bio deo ekspertskog tima Saveta, iz kojeg se, međutim, vrlo brzo povukao.

On ističe da su decentralizacija i regionalizacija u interesu Srbije, do čega se mora doći ustavnim promenama koje bi garantovale asimetričnu regionalizaciju i pravo svih građana da se udružuju od dole, preuzimajući postepeno nadležnosti u skladu sa svojim potrebama i kapacitetima.

– Mi trenutno imamo Vojvodinu, ali i grad Beograd, koji imaju određene nadležnosti srednjeg nivoa vlasti. Činjenica je, međutim, da glavni grad ima ingerencije koje i u ekonomskom i u političkom smislu nadilaze Vojvodinu – ukazao je Komšić.

On kaže da novi ustav mora da unese više jasnoća i preciznosti, odnosno da definiše pravila igre, koja ne bi mogli biti menjana zakonima i u zavisnosti od trenutne parlamentarne većine. Na taj način, kako kaže, definisala bi se jasna odgovornost svih političkih subjekata.

Svetlana Ratkov (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!