Filip David: Srbija – Vajmarska Nemačka

18 Dec 2011

Srbija se stidi antifašizma i klizi u fašizam

Pre pet-šest godina govorio sam o puzaju?em fašizmu, kroz medije i kroz literaturu koja se objavljuje… Napravio sam spisak naslova sa više od 100 knjiga koje imaju izrazito antisemitsku sadržinu. Ima knjiga, poput one Bojana Dimitrijevi?a o Vojsci Srbije (koju je objavila Vojska Srbije), u kojoj se govori o tome da 1945. godina nije bila oslobo?enje, ve? okupacija Beograda. Pogledajte samo izlog knjižare na Trgu Nikole Paši?a u Beogradu, kakve knjige tamo stoje. To su najmra?nije nacionalisti?ke, nacisti?ke knjige i tekstovi. Ali, pogledajte i knjižaru kod Studentskog trga, koju drži Vojska Srbije. Tu isto možete na?i knjige koje kao da su objavljene za vreme Miloševi?a.

Dakle, kod nas vlada jedna ogromna konfuzija, nedostatak ideje u kom pravcu ide društvo, što je onda plodno tle za sve mogu?e vrste rehabilitacija, revizija istorije, koja se ogledaju ne samo kroz literaturu i medije, nego i kroz zvani?ne pokušaje rehabilitacije, recimo, Draže Mihajlovi?a. A Zakon o rehabilitaciji predvi?a da se mogu rehabilitovati oni koji su osu?eni zbog verbalnog delikta ili zbog svojih ideoloških pogleda. Ali, ne i oni koji su osu?eni za ratne zlo?ine. Na primer, ako vi ho?ete da rehabilitujete osobe kao što je Draža Mihajlovi?, najmanje što morate da u?inite je da ponovite sudski proces i da dokažete da optužbe za ratne zlo?ine, dokumenta koja su tada podneta a na kojima se nalaze ?ak i potpisi Draže Mihajlovi?a na mnogima od njih – da je sve to falsifikovano, na primer. Pa da onda kroz sudsku rehabilitaciju sve to izvedete, a ne ovako da jedan sudija donese odluku na osnovu dva svedoka da, recimo, Draža nije sara?ivao sa Nemcima, da ga nacisti nisu naoružavali a zna se da jesu. I tek onda, posle svega toga ide rehabilitacija. A sada se ve? ?uju zahtevi da se rehabilituje Nedi?, koji je tobože bio „srpska majka”, onda posle toga ide Ljoti? i to onda ima jedan utabani put kojim se ide. A te snage su sve ja?e i sve prisutnije jer u društvu vlada velika zbunjenost ne samo povodom prošlosti, ve? i u vezi sa onim šta je Srbija danas.

S druge strane, to veoma otežava položaj Srbije u regionu, jer ako vi rehabilitujete Dražu Mihajlovi?a, a ?etništvo je u poslednjim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije ponovo postalo primer zlo?instva, onda jako zaoštravate odnose i sa Bosnom i Hercegovinom i sa Hrvatskom. Samim tim su i pomirenje i saradnja sve dalje i dalje. I zato je to nešto što je vrlo opasno. Tim pre što se ta nova-stara ideologija uvukla i u školske udžbenike, ona je prisutna na javnoj sceni, a samo pojedinci pokušavaju da se tome suprotstave. Ali, njihov glas je poput glasa vapiju?eg u pustinji…

Antifašizam se ovde isklju?ivo povezuje sa partizanskom borbom, jer su navodno partizanima rukovodili samo komunisti. Zna?i: antifašizam jednako komunizam. Pa se onda odbacivanjem komunizma i te ideologije odbacuje prakti?no i antifašizam. I to je jedan od razloga za pokušaj rehabilitacije Draže Mihajlovi?a. Jer ako se odbaci partizanska borba, onda dolazite u jedan vakuum u kome nema antifašiste pa ga morate prona?i i tu se pojavljuje lik i delo Draže Mihajlovi?a, koji je navodno prvi antifašista u Evropi. A sve to da bi se preko Draže nekako antifašizam u Srbiji ustoli?io, što ne ide i što je protivno istorijskim dokazima. To je jedan uzaludan posao, koji ?e se završiti time da ?e antifašizam biti odba?en kao takav, i mislim da smo sve bliže tome danu kada ?e istorija doživeti totalnu reviziju, pogotovo u situaciji vrlo teške ekonomske krize, poja?anog nacionalizma, i tako dalje.

Bar spolja, ono što se doga?alo u Srbiji i za vreme Miloševi?a pa i danas li?i pomalo na ono što se dešavalo u Vajmarskoj republici Nema?koj. Tada je bila neka slabašna demokratija iz koje je na kraju isplivao jedan Hitler. Tada su postojale osnove koje ?ine fašizam: velika frustriranost naroda zbog politi?kih i vojnih poraza, poja?ani nacionalizam, težnja ka militarizaciji, populizam… To su sve elementi fašizma i potrebno je samo da se pojavi neka jaka li?nost, neki vo?a, neko ko ?e te elemente spojiti i – evo vam fašizma.

Uostalom, i Rade Konstantinovi? u svojoj „Filosofiji palanke” je govorio da je ta opasnost stalno prisutna u društvima u kojima postoji trijumf filosofije palanke. A šta je palanka? To je strah od spoljnog sveta, zatvaranje, ksenofobija, mi smo sami sebi dovoljni, svet nas mrzi jer smo bolji od celog sveta itd. A sve to vodi jednoj vrsti fašizma. Jer fašizam i nacizam mogu da postoje u mnogo razli?itih oblika i prilago?avaju se razli?itim situacijama. Dodatna opasnost je u tome što su ove snage koje se odupiru fašizaciji mnogo slabije i neorganizovanije nego što su bile u vreme Miloševi?a. Jer se u to vreme nekako ?inilo da ?e rušenjem tog politi?kog sistema sve krenuti nabolje, a onda smo uvideli da su stvari mnogo tragi?nije i mnogo dublje i da se tu ne radi o jednom ?oveku i jednom periodu, nego da postoje neke relikvije loše prošlosti, da postoje i ekonomski i politi?ki problemi, koji ne mogu tako lako da se prevladaju.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!