Pomirenje nije samo formalnost

14 Oct 2011

Predstavnici četiri države regiona potpisali su danas u Beogradu na sesiji Igmanske inicijative zajedničku izjavu "Partnerstvo za evropsku budućnost regiona".

 

U izjavi, koju su poptpisali predsednici Srbije, Hrvtaske  Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Herecegovine –  Boris Tadić, Ivo Josipović, Filip Vujanović i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić – navodi se da je perspektiva članstva u EU pokretač i garant mira i stabilnosti u regionu i jugoistočnoj Evropi.

 “Ostajemo čvrsto opredeljeni za rešavanje otvorenih pitanja dijalogom i pregovorima u duhu dobrosusedstva i na osnovama međunarodnog prava”, piše u dokumentu. Kako se navodi, četiri predsednika potvrđuju “punu odlučnost da svaka od zemalja u međusobnim odnosima deluje tako da drugima pomogne da ispune sve uslove za punopravno članstvo u EU”. Dodaje se da princip solidarnosti i uzajamne podrške jeste temeljni princip na kojem četiri zemlje žele da grade zajedničku evropsku budućnost.
“Slažemo se da se započeti proces međusobnog pomirenja mora nastaviti. U tom pogledu presudnu ulogu ima bliska saradnja pravosuđa naših zemalja i to ne samo u progonu i kažnjavanju ratnih zločina, nego i svih oblika organizovanog kriminala”, navodi se u Izjavi.
Evropski komesar za proširenje Štefan File rekao je učesnicima sesije da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ključni element politike proširenja EU, a dijalog, trajno pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja osnova napretka država zapadnog Balkana i postizanja trajnog mira i pomirenja. On je kao posebno značajno istakao postizanje trajnog pomirenja u regionu, koje je, kako je rekao, “nemoguće bez suočavanja sa prošlošću i istinom”.
Naglašavajući da pomirenje nije formalan gest, već suštinski proces, evropski komesar je dodao da su svi u regionu doprineli pomirenju i podsetio na posete predsednika Srbije Srebrenici, Vukovaru, predsednika Hrvatske Paulin dvoru i druge.
“Time je stvoreno okruženje koje omogućava da se pomirenje dogodi”, rekao je File.
Prema njegovim rečima, za region je važno da dobro poznaje svoju prošlost i da građani budu bolje informisani o tome šta se dogodilo u prošlosti, kako bi mogli sa manje strasti o njoj da razgovaraju. U tom konetstu on je posebno naglasio da komisija za pomirenje zaslužuje punu podršku.
“Otvorena pitanja granica u regionu takođe moraju biti rešena i Evropska unija očekuje da ona budu rešenja kroz dijalog”, naglasio je File. On je naveo da su u regionu potrebna pragmatična rešenja i naglasio da treba da se nađe način kako bi se svima iz regiona omogućio pristup regionalnim forumima.
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je zadovoljstvo preporukom Evropske komisije da se Srbiji da status kandidata i da se pregovori o članstvu otvore čim se postigne napredak u rešavanju pitanja koja su već otvorena u dijalogu s Prištinom.
Tadić je, obraćajući se učesnicima sastanka Igmanske inicijative, takođe istakao da preostala otvorena pitanja u regionu ne smeju da budu zloupotrebljena na način koji bi ugrozio proces evrointegracija država Zapadnog Balkana.
“Izbori koji nas očekuju ne smeju biti instrumentalizovani i ne smeju urušiti osnovne vrednosti na kojima počivaju naše države i EU”, rekao je Tadić. Izrazio je uverenje da je evropska perspektiva bila i ostala suštinski zamajac stabilizacije i razvoja čitavog regiona, i da zajednički strateški cilj može da bude ostvaren isključivo jačanjem saradnje i dijalogom utemeljenim na uzajamnom pomirenju.

Kompromis nije poraz
Predsednik Srbije kazao je da nema lakog rešenja za Kosovo, ali da svako održivo rešenje mora uključiti četiri elementa: “Rešenje za sever Kosova, posebne garancije za Srbe u enklavama, mehanizam zaštite srpske kulturne baštine i pitanje imovine Srbije i Srba u pokrajini”. On je ponovio da Srbija neće i ne može da prizna unilateralno proglašenu nezavisnost Kosova.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavo je danas da u rešavanju otvorenih pitanja u regionu kompromis ne znači poraz, niti pobedu, već dobitak za sve i poručio da su zemlje regiona odgovorne da “ne izvoze krizu” susedima. Predsednik Hrvatske je podsetio da je Evropska komisija ove nedelje poslala “niz dobrih vesti” za region, dajući mišljenje Hrvatskoj, koja će za dva meseca potpisati pretpristupni ugovor, Srbiji za kandidaturu i datum za Crnu Goru.
“Ovo su važne vesti za ceo region, a i samu EU, jer Evropa bez ovog dela Evrope nije potpuna”, ocenio je Josipović i dodao da je pred zemljama regiona još dosta posla i da “nema i ne može biti prečica”. On je među otvorenim pitanjima u regionu naveo probleme izbeglica, nestalih, sukcesije, i ratnih zločina.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović je ocenio da je regionalna stabilnost uslov razvoja svake države pojedinačno i ukupnog regiona.
“Regionalna stabilnost mora biti regionalna briga i obaveza svake države regiona, koje treba da doprinose takvoj stabilnost regiona”, naveo je Vujanović i ukazao na značaj koji u tom procesu ima nevladin sektor, mediji, ali i svi subjekti društva.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić je izjavio da treba intenzivirati aktivnosti na rešavanju spornih pitanja u regionu, ali da nerešena pitanja ne smeju biti na negativan način korišćena na evropskom putu zemalja regiona.
“Vlade naših država moraju intenzivirati aktivnosti na rešavanju spornih pitanja, kako bilateralnih, tako i multilateralnih”, poručio je Komšić.

Skandinavizacija Balkana
Kopredsednik Igmanske inicjative Aleksandar Popov rekao je, otvarajući skup, da se učešće zemalja članica na visokom nivou tumači kao podrška Inicijativi da se što pre normalizuju odnosi i sve potpisnice Dejtonskog sporazuma postanu članice EU.
Direktor beogradske kancelarije Fridrih Ebert Fondacije Mihael Erke je ocenio da će na sastanku doći do veoma plodonosne diskusije. Učesnici skupa pozvali su na brže i efikasnije rešavanje otvorenih pitanja u regionu i zauzeli se za skandinavizaciju Balkana, jer je bilo dosta “balkanizacije Balkana”.
Igmanska inicijativa osnovana je u novembru 2000. godine i predstavlja pokret koji obuhvata više od 140 nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske i Srbije i Crne Gore.Misija Igmanske inicijative je da promoviše i omogući lokalni i regionalni dijalog u oblasti politike, ekonomije i kulture, da promoviše izgradnju poverenja i zastupa demokratske vrednosti, da obavlja monitoring i pozitivni pritisak na vlade Dejtonskog trougla što bi omogućilo bržu normalizaciju odnosa.
Od osnivanja članovi Igmanske inicijative uspešno su lobirali za ukidanje viznih režima između zemalja Dejtonskog trougla, imali su uspeha i u okupljanju šefova država i u dogovaranju konkretnih koraka u pravcu normalizaciji odnosa.

 (agencije, Autonomija)

Podelite ovu stranicu!