FHP: Umesto „oslobađanja“ Miloševića utvrditi činjenice o prošlosti

17 Aug 2016

FHP podseća da je Srbija pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu označena kao država koje je prekršila Konvenciju o genocidu, što je najteža osuda u istorji toga suda

Fond za humanitarno pravo (FHP) danas je najoštrije osudio izjave koje za cilj imaju negiranje činjenica o ratovima u bivšoj Jugoslaviji i restauraciju Miloševićeve politike, a od državnih organa Srbije je zahtevao otvaranje široke društvene debate o prošlosti i iniciranje osnivanja Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje Jugoslavije od 1991. do 2001. godine (REKOM).

“FHP podseća da su na suđenju Karadžiću izvođeni dokazi o krivičnoj odgovornosti optuženog ratnog predsednika Republike Srpske, te da u toj presudi niko osim njega nije mogao biti osuđen ili oslobođen. Zato ne može biti govora o oslobađajućoj presudi Miloševiću ili bilo kome drugom, osim onom ko je u datom procesu bio optužen, a to je Karadžić, koji je prvostepenom presudom zbog genocida i drugih zločina počinjenih u BiH osuđen na 40 godina zatvora”, navodi se u saopštenju za javnost.

Dodaje se da se uloga Slobodana Miloševića i srpskog rukovodstva u ratovima 1990-ih može iščitati iz brojnih haških presuda, uključujući presudu Radovanu Karadžiću, ali ne selektivnim čitanjem pojedinih rečenica i pasusa, već sveukupnim sagledavanjem dokaza i sudski utvrđenih činjenica.

“Tako se zaključcima o Miloševićevoj nevinosti i navodnoj ispravnosti njegove politike suprotstavljaju navodi drugih haških presuda (na primer, u predmetima Milan Martić, Vlastimir Đorđević) u kojima se on navodi kao učesnik različitih udruženih zločinačkih poduhvata u ratovima na području bivše Jugoslavije, ali i sudski utvrđene činjenice iz Karadžićevog predmeta o ulozi države Srbije, na čijem čelu je tada bio Milošević, u pomoći ratnom rukovodstvu Republike Srpske tokom celog rata u BiH. Iz presude se, recimo, vidi da je Karadžić tokom rata u BiH održavao redovne kontakte sa Miloševićem, kao i da je iz Srbije upućivana pomoć vojsci bosanskih Srba u vidu novca, goriva, ali i specijalnih policijskih jedinica poput Crvenih beretki i ‘arkanovaca’ (videti, recimo, paragraf 3287 presude Karadžiću)”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su, osim toga, na suđenju Slobodanu Miloševiću po optužnici za zločine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, izvedeni brojni dokazi o njegovoj ulozi u zločinima za koje je u presudi Karadžiću navodno oslobođen.

“Nakon tužiočevog dokaznog postupka, Pretresno veće je odbacilo zahtev prijatelja suda da Milošević bude oslobođen u toj fazi procesa. U Odluci po predlogu za donošenje oslobađajuće presude od 16. juna 2004. godine navodi se da ‘ima dovoljno dokaza da je optuženi [Milošević] bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata’, koji je uključivao činjenje genocida i drugih zločina nad Bošnjacima u BiH”, piše u saopštenju.

Navodi se da je tokom suđenja Slobodanu Miloševiću predočeno obilje dokaza o tome da je „rat finansiran iz Beograda“, odnosno da su vojske bosanskih i krajinskih Srba, dok su činile zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, bile bez prestanka plaćane iz Beograda, ali i logistički pomagane preko Ministarstva odbrane, MUP-a i drugih organa Srbije i SR Jugoslavije.

“Jedan od dokaza predočenih na suđenju Miloševiću je i izjava Radovana Karadžića iz maja 1994. godine u kojoj on kaže: ‘Bez Srbije se rat ne bi dogodio, mi nemamo sredstava i ne bismo bili u stanju ratovati’”, naveo je FHP.

Podseća se da je važno naglasiti i da je u presudi Međunarodnog suda pravde zaključeno da je Srbija prekršila Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida po dva osnova: prvo, jer nije učinila ništa da u julu 1995. godine spreči srebrenički masakr, „mada joj je moralo biti jasno da postoji ozbiljan rizik od genocida“; i drugo, zato što nije kaznila učesnike tog zločina koji su joj bili dostupni.

“Reč je o najtežoj osudi u sedamdesetogodišnjoj istoriji rada Međunarodnog suda pravde i jedinoj za povredu Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida. Presuda je izrečena zbog (ne)postupanja države Srbije u vreme kada je njen predsednik bio Slobodan Milošević, čija se politika danas veliča”, piše u saopštenju.

Ocenjuje se da izjave ministara Dačića i Vulina, kojima pokušavaju da operu ratnu prošlost Slobodana Miloševića, s jedne strane imaju za cilj da umanje odgovornost njih samih za stradanja tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, budući da su bili njegovi politički i/ili stranački saradnici, a s druge strane, što je opasnije, cilj je da se Miloševićeva politika opravda i dekriminalizuje, a ideja “Velike Srbije” iznova legitimizuje.

FHP je podsetio i da je veliki deo srbijanske vojne i policijske dokumentacije iz ratnog perioda još uvek skriven od očiju javnosti.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!