FHP: Umesto „oslobađanja“ Miloševića utvrditi činjenice o prošlosti

17 Aug 2016

FHP podseća da je Srbija pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu označena kao država koje je prekršila Konvenciju o genocidu, što je najteža osuda u istorji toga suda

Fond za humanitarno pravo (FHP) danas je najoštrije osudio izjave koje za cilj imaju negiranje ?injenica o ratovima u bivšoj Jugoslaviji i restauraciju Miloševi?eve politike, a od državnih organa Srbije je zahtevao otvaranje široke društvene debate o prošlosti i iniciranje osnivanja Regionalne komisije za utvr?ivanje ?injenica o ratnim zlo?inima i drugim teškim povredama ljudskih prava po?injenim na teritoriji nekadašnje Jugoslavije od 1991. do 2001. godine (REKOM).

“FHP podse?a da su na su?enju Karadži?u izvo?eni dokazi o krivi?noj odgovornosti optuženog ratnog predsednika Republike Srpske, te da u toj presudi niko osim njega nije mogao biti osu?en ili oslobo?en. Zato ne može biti govora o osloba?aju?oj presudi Miloševi?u ili bilo kome drugom, osim onom ko je u datom procesu bio optužen, a to je Karadži?, koji je prvostepenom presudom zbog genocida i drugih zlo?ina po?injenih u BiH osu?en na 40 godina zatvora”, navodi se u saopštenju za javnost.

Dodaje se da se uloga Slobodana Miloševi?a i srpskog rukovodstva u ratovima 1990-ih može iš?itati iz brojnih haških presuda, uklju?uju?i presudu Radovanu Karadži?u, ali ne selektivnim ?itanjem pojedinih re?enica i pasusa, ve? sveukupnim sagledavanjem dokaza i sudski utvr?enih ?injenica.

“Tako se zaklju?cima o Miloševi?evoj nevinosti i navodnoj ispravnosti njegove politike suprotstavljaju navodi drugih haških presuda (na primer, u predmetima Milan Marti?, Vlastimir ?or?evi?) u kojima se on navodi kao u?esnik razli?itih udruženih zlo?ina?kih poduhvata u ratovima na podru?ju bivše Jugoslavije, ali i sudski utvr?ene ?injenice iz Karadži?evog predmeta o ulozi države Srbije, na ?ijem ?elu je tada bio Miloševi?, u pomo?i ratnom rukovodstvu Republike Srpske tokom celog rata u BiH. Iz presude se, recimo, vidi da je Karadži? tokom rata u BiH održavao redovne kontakte sa Miloševi?em, kao i da je iz Srbije upu?ivana pomo? vojsci bosanskih Srba u vidu novca, goriva, ali i specijalnih policijskih jedinica poput Crvenih beretki i ‘arkanovaca’ (videti, recimo, paragraf 3287 presude Karadži?u)”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su, osim toga, na su?enju Slobodanu Miloševi?u po optužnici za zlo?ine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, izvedeni brojni dokazi o njegovoj ulozi u zlo?inima za koje je u presudi Karadži?u navodno oslobo?en.

“Nakon tužio?evog dokaznog postupka, Pretresno ve?e je odbacilo zahtev prijatelja suda da Miloševi? bude oslobo?en u toj fazi procesa. U Odluci po predlogu za donošenje osloba?aju?e presude od 16. juna 2004. godine navodi se da ‘ima dovoljno dokaza da je optuženi [Miloševi?] bio u?esnik udruženog zlo?ina?kog poduhvata’, koji je uklju?ivao ?injenje genocida i drugih zlo?ina nad Bošnjacima u BiH”, piše u saopštenju.

Navodi se da je tokom su?enja Slobodanu Miloševi?u predo?eno obilje dokaza o tome da je „rat finansiran iz Beograda“, odnosno da su vojske bosanskih i krajinskih Srba, dok su ?inile zlo?ine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, bile bez prestanka pla?ane iz Beograda, ali i logisti?ki pomagane preko Ministarstva odbrane, MUP-a i drugih organa Srbije i SR Jugoslavije.

“Jedan od dokaza predo?enih na su?enju Miloševi?u je i izjava Radovana Karadži?a iz maja 1994. godine u kojoj on kaže: ‘Bez Srbije se rat ne bi dogodio, mi nemamo sredstava i ne bismo bili u stanju ratovati’”, naveo je FHP.

Podse?a se da je važno naglasiti i da je u presudi Me?unarodnog suda pravde zaklju?eno da je Srbija prekršila Konvenciju o spre?avanju i kažnjavanju zlo?ina genocida po dva osnova: prvo, jer nije u?inila ništa da u julu 1995. godine spre?i srebreni?ki masakr, „mada joj je moralo biti jasno da postoji ozbiljan rizik od genocida“; i drugo, zato što nije kaznila u?esnike tog zlo?ina koji su joj bili dostupni.

“Re? je o najtežoj osudi u sedamdesetogodišnjoj istoriji rada Me?unarodnog suda pravde i jedinoj za povredu Konvencije o spre?avanju i kažnjavanju genocida. Presuda je izre?ena zbog (ne)postupanja države Srbije u vreme kada je njen predsednik bio Slobodan Miloševi?, ?ija se politika danas veli?a”, piše u saopštenju.

Ocenjuje se da izjave ministara Da?i?a i Vulina, kojima pokušavaju da operu ratnu prošlost Slobodana Miloševi?a, s jedne strane imaju za cilj da umanje odgovornost njih samih za stradanja tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, budu?i da su bili njegovi politi?ki i/ili strana?ki saradnici, a s druge strane, što je opasnije, cilj je da se Miloševi?eva politika opravda i dekriminalizuje, a ideja “Velike Srbije” iznova legitimizuje.

FHP je podsetio i da je veliki deo srbijanske vojne i policijske dokumentacije iz ratnog perioda još uvek skriven od o?iju javnosti.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!