FHP: Uloga države u skrivanju Ratka Mladića proglašena državnom tajnom

15 Nov 2017

"Cilj je skrivanja odgovornosti državnih organa i njenih pripadnika za ratne zločine i povezane procese"

U presudi iz procesa protiv osoba za pomaganje u skrivanju tadašnjeg haškog begunca Ratka Mladi?a, koji su ina?e oslobo?eni zbog zastarelosti postupka, izme?u se ostalog navodi da je jedan od jataka, tada stariji vodnik VJ, bio optužen da je „u periodu od novembra meseca 2000. godine do 25.7.2003. godine, u Beogradu, u vojnom objektu Vojske Jugoslavije i Vojske SCG na Top?ideru, kao i na drugim adresama u Beogradu, krio i pomagao Ratku Mladi?u da ne bude otkriven“, saopštio je Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je presudu dobio po zahtevu za dostupnost informacija pošto je prethodno optužnica bila nedostupna javnosti, uz obrazloženje da je proglašena državnom tajnom.

U saopštenju se dodaje da se u presudi navodi i da je ista osoba bila optužena da je „od Komande stana Prve armije Vojske Jugoslavije nabavljala namirnice i druge predmete“ i potom ih umesto vojnicima doturala Mladi?u i njegovom obezbe?enju, te da je isti ?ovek, po optužnici, „po pismenom ovlaš?enju Ratka Mladi?a vršio podizanje svih njegovih primanja preko Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika“ i predavao ih Mladi?evoj ženi.

“U obrazloženju presude je fakti?ki navedeno samo za šta ih je tužilaštvo teretilo. Drugim re?ima, iz tog javno dostupnog dokumenta može se videti zbog ?ega je optužnica proglašena državnom tajnom“, napominje FHP.

Prethodno je, podse?a FHP, u odgovoru na zahtev novinara Balkanske istraživa?ke mreže (BIRN) da im se dostavi kopija optužnice protiv Mladi?evih “jataka”Prvo osnovno javno tužilaštvo odgovorilo da je optužnica proglašena državnom tajnom i da ne može biti dostavljena javnosti.

U saopštenju se podse?a da je optužnica protiv 11 Mladi?evih jataka podignuta 2006. godine, a prvostepena presuda izre?ena pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu krajem 2010. godine, kada je samo jedan optuženi oglašen krivim, i to zbog nedozvoljenog držanja oružja, a devetoro ih je oslobo?eno, dok je prvooptuženi Jovo ?ogo u me?uvremenu preminuo. Dodaje se da je ovu preusdu Apelacioni sud u Beogradu u maju 2011. vratio na ponovno su?enje, a da je Prvi osnovni sud 17. maja prošle godine zbog zastarelosti oslobodio svih 10 optuženih jataka. Kona?no, Apelacioni sud je u avgustu ove godine doneo presudu kojom je zbog nedostatka dokaza oslobodio devetoro optuženih, a na uslovnu kaznu od šest meseci zatvora osu?en je samo Marko Lugonja, koji je priznao delo za koje se teretio.

Fond za humanitarno pravo smatra da je odluka o proglašenju tog dokumenta državnom tajnom nezakonita i usmerena na prikrivanje uloge državnih organa u skrivanju optuženih za ratne zlo?ine.

“Proglašavanje dokumenta državnom tajnom, po Zakonu o tajnosti podataka, ‘odre?uje se radi spre?avanja nastanka neotklonjivo teške štete po interese Republike Srbije’, a Prvo osnovno javno tužilaštvo navodi da bi javno obelodanjivanje navoda optužnice za posledicu imalo ‘ugroženi me?unarodni položaj i status Republike Srbije i njenih gra?ana’. Tvrdnja da bi obelodanjivanje informacija o skrivanju Ratka Mladi?a izazvalo najteži oblik štete po Srbiju i proglašenje optužnice najvišim stepenom državne tajne, evidentno su neopravdani postupci budu?i da je Me?unarodni sud pravde još pre 10 godina proglasio Srbiju odgovornom za kršenje konvencije o genocidu upravo zbog skrivanja Ratka Mladi?a. ?ak i kada bi postojala opasnost od nastanka neotklonjivo teške štete, to opet ne bi bilo dovoljno da se podatak odredi kao tajni, jer bi za tako nešto država morala da pokaže da je interes Srbije koji se štiti tajnoš?u podatka ve?i od prava javnosti da zna traženi podatak u konkretnom slu?aju (?lan 8 Zakona. Imaju?i u vidu da se informacije odnose na skrivanje jednog od najtraženijih haških begunaca, te da je skrivanje Mladi?a dovelo do osude države za kršenje konvencije o genocidu, ali i ugrozilo proces evropskih integracija Srbije, nesumnjivo je da je interes javnosti da zna u ovom slu?aju izražen, opravdan i nesumnjivo pretežniji u odnosu na nezakonite interese države”, ukazuje FHP.

FHP podse?a da Srbija kontinuirano zloupotrebljava i krši Zakon o tajnosti javnih podataka i Zakon o pristupu informacijama od javnog zna?aja, u cilju skrivanja odgovornosti državnih organa i njenih pripadnika za ratne zlo?ine i povezane procese. Dodaje i da je to istraživanje objavio 2016. godine u publikaciji Pristup dokumentima o zlo?inima protiv me?unarodnog prava u posedu institucija Srbije “Državna tajna ja?a od prava na istinu”.

“Upravo skrivanjem, a ne obelodanjivanjem uloge države u masovnim kršenjima ljudskih prava u prošlosti i kasnijem pomaganju po?iniocima zlo?ina, nanosi se neotklonjivo teška šteta po interese Republike Srbije i ugrožava se njen me?unarodni ugled“, ocenjuje se u saopštenju.

FHP je pozvao državne organe Srbije da sa takvom praksom prekinu, te da omogu?e transparentnost sudskih procesa i javni uvid u dokumentaciju koja se odnosi na u?eš?e politi?kih, vojnih i policijskih struktura u krivi?nim delima tokom i nakon sukoba na podru?ju bivše Jugoslavije.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!