FHP: U prihvatnim centrima u Srbiji zlostavljani muslimane iz Žepe

22 Dec 2016

Četiri zatočenika umrla su od posledica batinanja, dok su ostali bili izloženi psihičkom i fizičkom maltretiranju, uključujući i seksualno zlostavljanje

 

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je danas dosije o prihvatnim centrima Šljivovica i Mitrovo Polje, u kome je optužio pripadnike Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije za zlostavljanje muslimana iz Žepe koji su tokom leta 1995. godine prešli na teritoriju Srbije.

Prema rečima direktorke pravnog programa FHP-a Milice Kostić, od jula do avgusta 1995. u Srbiju je prešlo oko 800 muškaraca iz Žepe, uglavnom pripadnika Armije BiH koji su se povlačili pred nastupanjem Vojske Republike Srpske (VRS).

“Vojska Jugoslavije i MUP Srbije su ih zarobljavali u blizini granice na Drini i prebacivali u logore u Šljivovici i Mitrovom Polju. Uslovi u tim logorima bili su identični, zarobljenici su izgladnjivani, nije bilo adekvatne lekarske nege, izbijale su epidemije jer u prvih par meseci nije bilo kupatila”, kazala je Kostić na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru.

Ona je navela da su četiri zatočenika umrla od posledica batinanja a da su ostali bili izloženi psihičkom i fizičkom maltretiranju, uključujući i seksualno zlostavljanje.

Kostić je dodala da je tadašnje rukovodstvo Srbije znalo za dešavanja u Šljivovici i Mitrovom Polju što, kako je navela, potvrđuje činjenica da je u oktobru 1995. formirana državna komisija čiji je zadatak bio da se upozna sa stanjem u tim centrima.

“Niko nije odgovarao za zločine u tim logorima. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije odbacilo je 2013. godine prijavu Fonda u vezi sa tim zločinima. Ova istraživanja zato predstavljaju apel nadležnima da pronađu i kazne odgovorne za te zločine”, rekla je Kostić.

Pravna analitičarka Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić optužila je načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubišu Dikovića da je “direktno uticao” na dostupnost informacija o dešavanjima u Šljivovici i Mitrovom Polju.

“U vreme ovih dešavanja, granicu na Drini obezbeđivali su pripadnici 15. i 16. graničnog bataljona Vojske Jugoslavije i Posebnih jedinica policije, a upravo je Diković bio komandant 16. graničnog bataljona”, kazala je Žanić.

Bežeći pred pripadnicima VRS, sedamnaestogodišnji Senad Jusufbegović prešao je iz Žepe na teritoriju Srbije u julu 1995.

“U zatočeništvu sam bio od kraja jula 1995. do aprila 1996. godine. Uslovi su bili užasni, ljudi su bili izloženi skoro svakodnevnom maltretiranju, dobijali smo po koricu heba i poparu sa crvima, nismo mogli da održavamo higijenu”, kazao je Jusufbegović.

On je dodao da su batinjanju posebno bili izloženi oni zatočenici za koje se sumnjalo da su činili zločine nad Srbima u Republici Srpskoj.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!