FHP: Susret Nikolića sa Krajišnikom nedopustivo ruganje žrtvama

11 Jan 2017

"Ovaj potez pokazuje da vlast koju predsednik Srbije predvodi podržava način na koji je stvarana Republika Srpska - vojnim putem i etničkim čišćenjem zauzetih teritorija"

 

Fond za humanitarno pravo (FHP) osudio je odluku predsednika Srbije Tomislava Nikolića da se u zgradi Predsedništva primi ratnog predsednikom Skupštine Republike Srpske i osuđenog ratnog zločinca Momčila Krajišnika, ocenivši da takav potez predsednika predstavlja nedopustivo ruganje žrtvama i da je u direktnoj suprotnosti sa proklamovanom namerom Srbije da radi na pomirenju u regionu.

“Momčilo Krajišnik je pred Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u martu 2009. godine pravnosnažno osuđen na 20 godina zatvora zbog deportacije, prisilnog preseljenja i progona nesrpskog civilnog stanovništva kao zločina protiv čovečnosti. Krajišnik je bio član udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio da se putem proterivanja nesrpskog stanovništva promeni etnički sastav dela BiH pod srpskom kontrolom. Po izricanju pravnosnažne presude, prebačen je u zatvor u Velikoj Britaniji, odakle je nakon isteka dve trećine kazne pušten na slobodu 2013. godine, kada mu je u organizaciji opštinskih vlasti priređen svečani doček na Palama u Bosni i Hercegovini (BiH)”, navodi se u saopštenju FHP.

Ukazuje se i da je Momčilo Krajišnik tokom celog trajanja rata u BiH bio predsednik Skupštine Republike Srpske, istaknuti član Srpske demokratske stranke, neformalni član Predsedništva Republike Srpske, i kao takav predstavljao jednu od ključnih figura ratne nomenklature bosanskih Srba.

“Njegov doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu ogledao se, po navodima prvostepene presude MKSJ, u ‘pomaganju uspostavljanja i održavanju stranačkih i državnih struktura SDS-a kao instrumenata počinjenja zločina’. Na osnovu dokaza predočenih tokom dvoipogodišnjeg trajanja procesa, sudije su zaključile da je on imao nameru da u delo sprovede ‘masovno proterivanje civila’, te da je ‘prihvatao da će mnogi Muslimani i Hrvati svih uzrasta platiti visoku cenu’ za ‘ostvarenje srpske dominacije i održive državnosti’“, podseća se u saopštenju.

FHP smatra da odluka predsednika Srbije da se sastane sa Krajišnikom ne predstavlja puku podršku Republici Srpskoj, poput one nedavno izražene u Banjaluci, “već govori da vlast koju predsednik Srbije predvodi podržava i način na koji je ona, uz Krajišnikov veliki doprinos, tokom rata stvarana – vojnim putem i etničkim čišćenjem zauzetih teritorija”.

FHP podseća i da ovo nije prvo Krajišnikovo gostovanje u javnim institucijama u Beogradu, niti prvo javno ukazivanje počasti vlasti Srbije osuđenim ratnim zločincima, te napominje da je Krajišnik u aprilu 2016. održao promociju svoje knjige „Kako se rađala Republika Srpska“ u Domu omladine, ustanovi kulture u nadležnosti Grada Beograda, koju su nakratko prekinule aktivistkinje Inicijative mladih za ljudska prava, nakon čega su fizički napadnute i izbačene iz sale.

“Najviši predstavnici aktuelne vlasti Srbije i proteklih godina su ukazivali počast osuđenim ratnim zločincima. General Vladimir Lazarević je, na primer, nakon odslužene dve trećine 14-godišnje zatvorske kazne na koju je osuđen zbog zločina protiv albanskih civila na Kosovu 1999. godine u Srbiju prevezen avionom Vlade Republike Srbije, a onda svečano dočekan u prisustvu trojice ministara i drugih visokih državnih zvaničnika, uključujući načelnika Generalštaba Vojske Srbije”, navodi se u saopštenju.

FHP ukazuje i da su Srbiji do sada zbog takvih postupaka upućivane oštre kritike iz međunarodnih institucija, navodeći da je u Rezoluciji o napretku Srbije za 2015. godinu Evropski parlament pozvao Srbiju da se „uzdrži od gestova poput javnih dočeka pojedinaca osuđenih za ratne zločine“, kao i da je glavni tužilac Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju je 2015. godine u izveštaju Savetu bezbednosti UN napomenuo da „činjenica da su visoko rangirani ministri vlade pratili na putu u Srbiju osuđenog ratnog zločinca, generala Vladimira Lazarevića, i organizovali mu doček nakon što je pušten na slobodu šalje potpuno pogrešnu poruku”.

FHP ocenjuje da odavanjem državnih počasti i susretima najviših državnih zvaničnika sa osuđenim ratnim zločincima institucije Srbije opstruiraju proces suočavanja sa uzrocima i posledicama ratova 1990-ih godina, te da posebno zabrinjava činjenica da se takvim postupcima vređa dostojanstvo žrtava.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!