FHP: Srbija manipuliše podacima o ratnim zločinima

22 Apr 2017

"Posebno zabrinjava što je više suđenja za ratne zločine rezultiralo oslobađajućim presudama"

Fond za humanitarno pravo (FHP) saopštio je da tokom diskusije sa ekspertima Komiteta UN za ljudska prava u Ženevi srpska delegacija informacije o radu državnih organa nadležnih za procesuiranje ratnih zločina “tendenciozno predstavila ili je iznosila potpuno netačne podatke, sve sa ciljem stvaranja lažne slike visoke efikasnosti“.

Delegacija Srbije, koju je predvodila direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović, pred Komitetom UN za ljudska prava u Ženevi, 7. i 8. marta 2017. predstavila je Treći periodični izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, u okviru kojeg su izneti i podaci o procesuiranju ratnih zločina u Srbiji.

“Odgovarajući na pitanja članova Komiteta UN, predstavnici delegacije Srbije odbacili su sugestiju da je trend podizanja novih optužnica za ratne zločine u padu. Međutim, ako se posmatra period od poslednjeg izveštaja Komiteta period nakon 2011, statistika podignutih optužnica je: 2011 – pet optužnica protiv devet lica, 2012 – pet optužnica protiv sedam lica, 2013 – sedam optužnica protiv 11 lica, 2014 – sedam optužnica protiv devet lica, 2015 – dve optužnice protiv 13 lica (jedna od ove dve optužnice ni do danas nije potvrđena) i 2016 – sedam optužnica protiv sedam lica. Dakle, ukupno 33 optužnice protiv 56 lica”, napominje FHP.

U saopštenju se navodi i da je slab učinak Tužilaštva za ratne zločine naročito uočljiv ako se ima u vidu broj podignutih optužnica u šestogodišnjem periodu za zločine koje je tužilaštvo samostalno istražilo i koji predstavljaju nove, do tada neprocesuirane zločine: 2011 – jedna optužnica protiv tri lica, 2012 – jedna optužnica protiv jednog lica, 2013 – dve optužnice protiv tri lica, 2014 – nijedna optužnica, 2015 – dve optužnice protiv 13 lica (s tim da su one rezultat zajedničke istrage sa BiH) i 2016 – nijedna optužnica, dakle ukupno šest optužnica protiv 20 lica.

“Osim fiktivne kvantitativne, delegacija Srbije prećutkuje i kvalitativnu analizu, pa se tako u njenom izveštaju i obraćanju Komitetu UN ne pominje da su optužnice skoro isključivo usmerene protiv nižerangiranih počinilaca, te da u poslednjih šest godina većina optužnica obuhvata samo jednog optuženog i jednu ili vrlo mali broj žrtava”, ističu u FHP.

FHP ukazuje i da posebno zabrinjava činjenica da je u predmetnom periodu više suđenja za ratne zločine rezultiralo oslobađajućim presudama, prevashodno zbog loše vođenih istraga i neutemeljenih optužnica (predmeti Tenja II, Čelebići i Logor Luka, Gradiška), ali i zbog politički motivisanih (i nepotkrepljenih) optužnica (predmeti Čelebići, Mark Kashnjeti i Tuzlanska kolona)”.

Predstavnici delegacije Srbije, kako se dodaje, preuzeli su podatak Tužilaštva za ratne zločine po kojem je domaćim suđenjima dosad obuhvaćena 5.591 žrtva, što je, kako ukazuju, netačno.

“Do ove preuveličane brojke nije moguće doći bez uračunavanja predmeta okončanih oslobađajućim presudama, u kojima pravo žrtava na krivičnu pravdu nije zadovoljeno, na primer Tuzlanska kolona, navedeni broj žrtava je 101. Osim toga, u statistici Tužilaštva za ratne zločine žrtve se ‘multiplikuju’, odnosno iste žrtve iz dva ili više predmeta koji se odnose na isti događaj sabiraju se više puta”, napominje se u saopštenju FHP.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!