FHP: Puno ratnih zločina i dalje neprocesuirano

11 Oct 2013

Počinioci su još na slobodi, a neki su i u institucijama, uživaju ugled i donose odluke koje utiču na naš život

Fond za humanitarno pravo apelovao je danas na nadležne, povodom objavljivanja publikacije “Dosije 125. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije”, da procesuiraju veliki broj ratnih zločina koji još nisu istraženi, jer će time doprineti vladavini prava i ostvarivanju pravde za porodice žrtava.

Na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen dosije, navedeno je da je u zoni odgovornosti te jedinice na Kosovu i Metohiji ubijeno 1.813 civila, dok se 216 još vodi kao nestalo, što je četvrtina ukupnog broja civilnih žrtava, a da niko iz 125. brigade nije osuđen za zločine.

Predstavnica FHP Sandra Orlović rekla je da je u dosijeu opisano deset zločina koji su, uglavnom, počinjeni po istom obrascu po kojem su vojne i policijske snage, nakon artiljerijske pripreme, ulazile u selo, odvajali muškarce od žena, žene i starije muškarce proterivali u Albaniju a preostale muškarce streljali.

“Većina tih zločina nije procesuirana ni pred sudovima u Srbiji ni u Hagu. Počinioci su još na slobodi, a neki su i u institucijama, uživaju ugled i donose odluke koje utiču na naš život”, rekla je Orlović.

Ona je podsetila da je FHP juče podneo krivičnu prijavu protiv pripadnika 125. brigade za zločine u selu Kraljane kod Đakovice, među kojima je i šest identifikovanih starešina, ali nije mogla da kaže da li je bilo ko od osumnjičenih za zločine i dalje u vojsci.

Rukovodilac projekta Milica Kostić rekla je da su izvori za pisanje dosijea, osim izjava svedoka, bila i dokumenta iz baze Haškog tribunala, kao i izveštaji forenzičara i medija.

Prema njenoj oceni, iz vojnih dokumenata koji su dostavljeni Hagu, jasno se može utvrditi da je 125. brigada, sa priključenim jedinicama policije i vojno-teritorijalnim sastavima, bila na mestu tih zločina u kritičnom trenutku.

Ona je podsetila da u Srbiji za ta dela niko nije odgovarao po takozvanoj komandnoj odgovornosti, jer u vreme izvršenja zločina to krivično delo nije postojalo u domaćem zakonodavstvu, ali da je to pogrešan pristup jer je još Jugoslavija potpisala određene konvencije u kojima se reguliše ta vrsta odgovornosti.

Novinar agencije SENSE koji je pratio rad Haškog tribunala Nemanja Stjepanović, rekao je da je pred tim sudom dokazano da je za vreme rata na Kosovu bilo velikih zločina nad Albancima i da je zaključeno da je postojao plan da se to obavi, odnosno da to nije bilo delo izolovanih grupa koje su izmakle kontroli.

Stjepanović je, međutim, rekao da Haški tribunal “nije imao vremena i resursa” da se time bavi.

Video linkom se na konferenciju za novinare uključio i svedok događaja u selu Kraljane Malić Krejziu, koji je opisao napad Vojske Jugoslavije na to selo i postupke prema civilima koji su usledili.

On je opisao da su žene i deca bili poslati ka Albaniji, dok su muškarci, uz psovke i fizičko maltretiranje, držani u selu još neko vreme. Nakon toga, mlađi muškarci, među kojima i njegov sin Mentor, odvedeni su da bi, navodno, zakopali rovove koje je iskopala Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), ali su pobijeni i njihova tela nikada nisu pronađena.

Krejziu je rekao da je tom događaju prisustvovao oficir koji se predstavio kao “Grujić”, koji je po izgledu, uniformi i ponašanju odavao utisak pripadnika regularne vojske, i koji je pred zarobljenim Albancima psovao NATO i OVK.

(Beta) 

Podelite ovu stranicu!