FHP predstavio dosije o uklanjanju dokaza o zločinima na Kosovu

31 Jan 2017

Do danas niko u Srbiji nije odgovarao za opsežnu operaciju skrivanja tela kosovskih Albanaca u masovne grobnice

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je danas Dosije “Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: Operacija skrivanja tela”, kome se navodi 110 imena koje imenuju kao odgovorne za prikrivanje zločina izvršenih od marta do juna 1999. godine.

Kako se navodi, Slobodan Milošević je dao nalog tadašnjem ministru policije Vlajku Stojiljkoviću da sanira teren, kako bi izbegli krivičnu odgovornost za zločine.

U sakrivanju 941 tela u četiri masovne grobnice ili spaljivanju na tri lokacije, kako se dodaje, učestovovali su tadašnji državni, policijski i vojni vrh, pripadnici teritorijalne odbrane i radnici državnih i javnih preduzeća.

U Fondu napominju da je dosije nastao na osnovu dokumentacije iz Haškog suda, domaćeg Suda za ratne zločine i iz drugih izvora i tvrde da su uspeli da otkriju veći deo šeme skrivanja zločina, a da država može da otkrije “celu tajnu”.

Prema istraživanju Fonda, iako sa spiska od 110 ljudi ima društveno aktivnih osoba, većina učesnika tog poduhvata “uživa mirne penzionerske dane”.

Kako se ukazuje u dosijeu, od 2001. godine do danas, na teritoriji Republike Srbije su na četiri lokacije otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila koji su stradali van borbe. U Batajnici nadomak Beograda otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu najmanje 61 telo, a kod jezera Perućac masovna grobnica sa 84 tela. Naknadno, u masovnoj grobnici Rudnica otkrivena su još najmanje 52 leša.

U grobnicama su, osim muškaraca, pronađena i tela žena i dece, a najčešći uzrok smrti su strelne rane, u najvećem broju slučajeva na glavi, što ukazuje da žrtve nisu stradale tokom borbi već u egzekucijama van borbi.

U dosijeu su analizirani iskazi i izjave svedoka koji se mogu podeliti u dve grupe: prvu čine očevici zločina i preživele žrtve, a drugu, brojniju – insajderi, uglavnom pripadnici policije i javnih preduzeća koji su učestvovali u transportu i pokopavanju tela.

Pored toga, analizirani su i brojni dokumenti policije i vojske, prevashodno dostupni preko baze MKSJ, ali i oni do kojih je Fond za humanitarno pravo došao nezavisno od sudova.

“Iz dokaza proizilazi da je odluka o skrivanju tragova zločina isplanirana najkasnije u martu 1999. godine na najvišem državnom nivou, a da su u prikrivanju leševa učestvovali pripadnici Resora javne bezbednosti i Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije i Vojska Jugoslavije preko svojih odeljenja za asanaciju terena. Osim njih, u uklanjanju leševa učestvovali su i civili i radnici javnih preduzeća, čije mašine i druga logistika su takođe upotrebljavani”, navodi se.

Šesnaest godina nakon otkrića masovnih grobnica u Batajnici, Petrovom Selu i kod jezera Perućac i više od tri godine po otkrivanju masovne grobnice Rudnica, na tim lokalitetima ne postoje nikakva obeležja koja bi ukazala na to da su na teritoriji Srbije pronađene stotine leševa žena, dece i muškaraca civila stradalih u brojnim masovnim zločinima na Kosovu, ukazuju u FHP.

Fond za humanitarno pravo pokrenuo je inicijativu za stvaranje batajničkog mesta sećanja, a u vreme objavljivanja ovog dosijea u toku je peticija podrške koju je do sada potpisalo više stotina ljudi.

Do danas niko u Srbiji nije odgovarao za opsežnu operaciju skrivanja tela kosovskih Albanaca u masovne grobnice.

(N1, Autonomija)

Podelite ovu stranicu!