FHP održao javni čas o genocidu u Srebrenici

11 Jul 2017

"Srebrenica je kulminacija ratnog ludila"

Predstavnici Fonda za humanitarno pravo održali su danas u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici u kome je ubijeno više od 8.000 Bošnjaka.

Istraživač FHP Nemanja Stjepanović ukazao je na skupu na dokumenta bosanskih Srba iz decembra 1991. i maja 1992. koja su “predstavljala uvod u srebreničku operaciju i zločine prema bošnjačkom stanovništvu”.

“Srebrenica je kulminacija ratnog ludila”, ocenio je Stjepanović povodom 10. i 11. jula, kada je Vojska Republike Srpske ušla u Srebrenicu i kada su počeli da se nižu zločini nad bošnjačkim narodom.

Skupština RS donela je u decembru 1991. dokument “A i B” o preuzimanju opština u kojima Srpska demokratska stranka imala većinu odnosno nije, rekao je Stjepanović i dodao da su krizni štabovi koji su tada nastali, bili generatori etničkog čišćenja.

Kako je naveo, drugi dokument su Strateški ciljevi bosanskih Srba koji u šest tačaka podrazumevaju eliminisanje Drine kao granice između Srba, razgraničenje srpskog stanovništva od druge dve zajednice, stvaranje koridora između Semberije i Krajine, podelu Sarajeva i izlazak Srpske na more.

Stjepanović je podsetio i na “Direktivu broj 4” kojom se definiše način ostvarenja trećeg strateškog cilja kroz nanošenje što većih gubitaka neprijatelju i prisiljavanje da napusti prostore Birača, Žepe i Goražda.

U skladu sa tim, kako je dodao, desetine hiljada Muslimana iz etnički očišćenih naselja u dolini Drine našlo je utočište u enklavama Srebrenica, Žepa i Goražde, što je, kako je dodao, bio i razlog da Srebrenica u aprilu 1993. postane zaštićena zona.

“Direktiva broj 7” naložila je “stvaranje uslova totalne nesigurnosti, nepodnošljivosti i besperspektivnosti daljeg opstanka i života meštana u Srebrenici i Žepi.”

Stjepanović je naveo da je general Ratko Mladić 11. jula predstavniku 25.000 izbeglica u Potočarima nudio “opstati ili nestati”.

“Narednog dana u Potočare su stigli prvi autobusi i kamioni za transport izbeglica na teritoriju pod kontrolom Armije BiH u koje su mogli da uđu samo žene, deca i starci, dok se muškarci odvođeni u takozvanu Bijelu kuću“, naveo je on.

Istraživač FHP naveo je da je 13. jula počeo masovni masakr oko 1.000 zarobljenika iz Sandića i drugih mesta prebačenih u skladište u Kravici.

“Oko 4.000 zarobljenika, 14. jula prebačeno je iz Bratunca u Zvornik. Njih 1.000 zatvorenih u Orahovcu i 1.000 u Petkovcima je poubijano, a 500 u Ročeviću. Oko 1.100 zarobljenika iz Pilica prebačeno je u Branjevo i likvidirano”, rekao je on.

Stjepanović je govorio o činjenicama, odgovornosti, planerima i počiniocima genocida, ali i ulozi Srbije u svemu tome što je sve gurnuto pod tepih.

Stjepanović je kao problem ocenio to što danas o genocidu u Srebrenici govori mnogo manje nego pre 10 ili 15 godina i izrazio žaljenje što su sve prisutnije teorije zavere da zločin nije bio isplaniran, a čiji je cilj da se činjenice sklone od očiju javnosti.

U Srbiji je sve prisutnije nadmetanje da nije počinjen genocid, jer obim i karakter zločina nije bio takav, a sa druge strane govori se da jeste jer je to činjenca koju su potvrdila dva međunarodna suda”, naveo je on.

Prema rečima jedne od direktorki FHP Milice Kostić, te teorije zavere idu dotle da navode da su se ljudi sami poubijali jer nisu mogli da izdrže nehumane uslove u kojima su živeli.

Javni čas o Srebrenici deo je četvrte po redu Nacionalne škole tranzicione pravde.

Stjepanović je govorio podatke SENSE koji su objavljeni na sajtu te agencije pod naslovom Srebrenica genocid u osam činova.

U Srbiji i dalje nije zabranjeno negiranje zločina u Srebrenici

U javnom prostoru Srbije i dalje nije zabranjeno negiranje zločina u Srebrenici, a udžbenici istorije tretiraju dogadjaje iz jula 1995. godine na problematičan način, ukazali su večeras učesnici debate o odgovornosti i načinima sećanja na srebreničke žrtve.

Novinar Filip Švarm ocenio je da se čak i ’90-ih godina prošlog veka moglo saznati o razmerama zločina u Srebrenici “da se htelo” a da je aktuelni režim “proglasio kolektivnu amneziju” kada je Srebrenica u pitanju.

“Iluzorno je i besmisleno postavljati pitanja o Srebrenici ovom režimu kada se zna da su njegovi čelni ljudi slali dobrovoljce na ratišta. Aleksandar Vučić kada ode u Srebrenicu ne kaže ‘izvinite, ja sam kriv za to’. Zato treba napraviti podelu na Srbiju koja se borila protiv ratova i onu koja je ratnohuškačkom politikom dovela do Srebrenice”, kazao je Švarm.

Istoričarka Marijana Toma kazala je da se u užbenicima istorije za osnovce i srednjoškolce u Srbiji govori o ratnim zločinima na prostoru bivše Jugoslavije “ali jako loše” a da se zločin u Srebrenici “izdvaja ali na problematičan način”.

“Učenici iz tih lekcija mogu da zaključe da je rat u BiH najmanji iako je najduže trajao, odneo najviše žrtava i imao najviše ratnih zločina. Možda je zato i bolje što se zbog neusklađenosti sa nastavnim planom i ne dolazi do tih lekcija pa zainteresovani učenici mogu sami da pronađju izvore o dešavanjima u Srebrenici”, kazala je Marijana Toma.

Po njenim rečima, Srebrenica se u udžbenicima istorije spominje u okviru drugih zločina, “uvek u sredini” a pravna kvalifikacija ratnih zločina zadržava se samo za zločine nad Srbima.

“Termin genocid pojavljuje se samo u udžbeniku za 8. razred gde se kaže da su pojedini oficiri Vojske Republike Srpke osudjeni u Hagu za to krivično delo. U nekim udžbenicima se navodi da se još vode rasprave o tome šta se desilo u Srebrenici”, kazala je istoričarka.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Daša Duhaček ocenila je da je neophodno razvijati građansku odgovornost u Srbiji kada je reč o ratnim zločinima.

“Ni 22 godine kasnije nismo uspeli da u javnom prostoru bude zabranjeno da se negira zločin u Srebrenici, to je naš neuspeh”, kazala je Daša Duhaček.

Debatu u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju organizovao je Fond za humanitarno pravo u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel i Forumom ZFD Beograd.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!