FHP: I danas sude sudije koje su sudile u montiranim procesima protiv Albanaca

25 Jul 2017

Izveštaj ukazuje na brojne povrede elementarnih ljudskih prava tokom krivičnih postupaka, kao i na skandalozan način na koji su postupali tužioci i sudije

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je izveštaj “Suditi nekažnjeno – uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskh Albanaca 1998-2000. godine”, u nameri da inicira preispitivanje dostojnosti osoba od kojih su mnoge danas nosioci važnih funkcija u pravosudnom sistemu Srbije, poput predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Dragomira Milojevića.

Mnogi od sudija i tužilaca koji su sudili kosovskim Albancima prebačenim nakon povlačenja srpskih snaga sa Kosova u srpske zatvore, početkom juna 1999. godine, danas zauzimaju vrlo važne pozicije u pravosudnim organima Srbije i neophodno je, u nedostatku zakona o lustraciji, preispitati njihovu dostojnost, rekao je na konferenciji za novinare izvršni direktor FHP-a Budimir Ivanišević.

Ivanišević je podsetio da su ta politička suđenja završena amnestijom 2.050 ljudi, od kojih je bilo 1.874 Albanaca, 176 Srba, Crnogoraca i ostalih nealbanaca.

Autor izveštaja Mihailo Pavlović rekao je da je u tim procesima, koji su dobili epilog zahvaljujući Zakonu o amnestiji, koji je ukazom u februaru 2001. godine proglasio tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica, primetan niz povreda prava i postupka ali i uniformnost u tumačenju, primeni prava, donošenju presuda, izostanku obrazloženja i ključnih argumenata na osnovu kojih je doneta presuda.

Takođe, bile su identične i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, kršena su prava na upotrebu maternjeg jezika, sistematski su kršena ljudska prava na pravičan i fer sudski postupak, rekao je Pavlović.

“Imajući u vidu važeće zakonske propise u Srbiji, jedan deo sudija i tužilaca pomenutih u izveštaju zasigurno ne bi mogao da vrši funkcije danas s obzirom na način na koji su u prošlosti postupali u postupcima vođenim protiv kosovskih Albanaca”, ocenio je on.

Advokat FHP Teki Bokši rekao je da je saglasan da su suđenja održavana po istoj matrici, i da su procesi bili identični po kršenju ljudskih prava i nepoštovanju prava na fer suđenje. Dodao je da na tim suđenjima nije smelo da se razgovara na albanskom, iako mnogi optuženi nisu znali ni reč srpskog: Kao primer naveo je i da je u sudu u Leskovcu prevodilac bio zidar, koji je govorio mešavinu albanskog i srpskog koju niko nije mogao da razume.

Upitan da li neko od tih ljudi može da tuži Srbiju, Bokši je rekao da ne može, jer je to pravo zastarelo nakon tri godine. Pavlović je dodao da su jedino članovi Gnjilanske grupe uspeli da dobiju odštetu od 3,5 miliona dinara.

Na pitanje da li je u grupi amnestiranih Albanaca bilo i zločinaca, kako navode porodice ubijenih i nestalih na Kosovu, Ivanišević je rekao da je UNMIK nakon što su ti ljudi prebačeni u zatvor Dubrava, dodatno proveravao njihovu krivičnu odgovornost, te da je krivaca bilo jako malo, a da su svi ostali bili klasični politički zatvorenici.

Nataša Kandić, koja je prisustvovala predstavljanju izveštaja navela da je većina tih ljudi optužena da je dolazeći na odmor iz Slovenije, gde su radili, nosila novac za OVK, ili je kupovala lekove za pripadnike OVK, a bilo je i običnih seljaka… Dodala je da je vreme da se u dijalogu raščisti taj problem, i podsetila i na grupu albanskih studenata koji su optuženi da su hteli da sipaju otrov u beogradski vodovod.

Krajem 1996. godine i početkom 1997. godine okružna javna tužilaštva sa teritorije Kosova počela su u velikom broju da podižu optužnice protiv kosovskih Albanaca zbog krivičnih dela terorizma i udruživanje radi neprijateljske delatnosti.

Optuženima se, između ostalog, stavljalo na teret da su učestvovali u stvaranju terorističkih grupa ili bandi, da su vršili oružane napade na pripadnike policije i vojske, državne institucije, građane srpske i crnogorske nacionalnosti, te da su vršili akte nasilja u cilju stvaranja uslova za nasilno otcepljenje Kosova.

Nakon povlačenja srpskih snaga sa Kosova početkom juna 1999. godine svi optuženi koji su se u tom trenutku nalazili u zatvorima na Kosovu su prebačeni u zatvore u Srbiji. Suđjenje im je zatim nastavljeno pred Okružnim sudovima u Srbiji. Postupci su okončani donošenjem dva Zakona o amnestiji, 2001. i 2002. godine.

Izveštaj ukazuje na brojne povrede elementarnih ljudskih prava tokom krivičnih postupaka, način na koji su postupali tužioci i sudije, oglušivanje o brojne navode optuženih da su bili izloženi torturi i nečovečnom postupanju kako bi im se iznudila priznanja u prethodnom postupku, uskraćivanje prava na adekvatnu odbranu, izvođenje i ocenu dokaza u skladu sa zakonom i niz drugih povreda koje se mogu podvesti pod grubo kršenje prava na pravično suđenje, zagarantovano tada važećim domaćim i međunarodnim propisima.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!