Favoriti, stereotipi i ambicije

03 May 2012

Stranke mađarske nacionalne zajednice u medijima

Mogu li stranke sa manjinskim predznakom biti prava opcija za sve, a ne samo za manjinsku zajednicu koju predstavljaju na predstojećim izborima? To naravno, zavisi od više faktora. Prvenstveno od same stranke, koja se bori za glasove. Pitanje je koliko je njihov izborni program u korelaciji sa zahtevima drugih zajednica. Druga činjenica koja utiče na ovu opciju jeste pitanje autopercepcije: kako one vide sebe, sopstveno delovanje i kakve ambicije imaju. Kada govorimo o drugim zajednicama, mogućim glasačima, veliko je pitanje i to možemo li preskočiti ogradu stereotipa, koja nas sputava da u realnom svetlu posmatramo ponude na tržištu političkih ideja. Koliko je nas uopšte upoznato sa programima manjinskih stranaka, da li smo prelistali programe tih interesnih grupacija, ili smo a priori odbacili kao nemoguću opciju da se naši zahtevi poklapaju sa ponudom manjinskih stranaka.

Koliko ćemo se interesovati za manjinske stranke zavisi i od toga koliko su oni prisutni na medijskoj sceni. Prema istraživanjima Nezavisnog društva novinara Vojvodine koje je obuhvatalo mesec mart 2012. godine, jedina mađarska stranka koja je uspela da zabeleži neku vrstu medijske pažnje u srpkoj štampi (analizirano je šest novina i više od 600 tekstova) jeste Savez vojvođanskih Mađara. Ostale mađarske stranke nisu uspele da svoje ideje i poteze predstave široj javnosti, barem ne u merljivoj kategoriji – sudeći po rezultatima spomenute analize. Kako je moguće da je od pet stranaka koje deluju u okviru mađarske zajednice, samo SVM uspeo da dobije pažnju? Očigledno je da se radi o boljoj i temeljnijoj pripremi kampanje. Takođe, SVM je izabrao slogan i izborni program koji se više fokusira na najmanji zajednički sadržilac u Vojvodini: infrastrukturni razvoj i ekonomski bolji položaj svih građana. Na ove teme su mediji na srpskom jeziku „osetljiviji“ nego na druga životna pitanja, a koja su vezana za nacionalne manjine. Slogan „ Za Vojvodinu – u normalnoj Srbiji“ nedvosmisleno jača regionalni karakter ove stranke. Lider SVM-a, Ištvan Pastor je u svojim izlaganjima stavio u prvi plan „vojvođanske ciljeve“, ne naglašavajući previše manjinska pitanja, iako su ona takođe u sastavu izbornog programa ove stranke. Otvaranje prema drugim zajednicama i jačanje regionalnog karaktera stranke videlo se i na Četvrtoj vojvođanskoj konvenciji, gde je ova stranka promovisala stav da je ona za Vojvodinu kao autonomnu pokrajinu Srbije, sa zakonodavnom, izvršnom, delimično sudskom vlašću, izvornim prihodima i imovinom.

Kada je reč o drugim strankama iz mađarske zajednice one nisu uspele da na transparentan, prepoznatljiv način plasiraju svoje akcije u medijima. One su prvenstveno na nivou kraćih tekstova i vesti prisutni u srpskim medijima. Dva su moguća razloga za ovo: nemaju adekvatnu komunikaciju sa medijima na srpskom jeziku i ne uspevaju da sebe prezentuju kao bitan faktor u zajednici, prvenstveno zato što ne jačaju interesovanje prema opštim temama. Ipak, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i Građanski savez Mađara napravili su prvi korak prema vođenju “šire” politike: oni su sa još četiri stranake pokrenuli koaliciju “Svi zajedno”, koja će na parlamentarnim izborima predstvaljati šire interese (koaliciju čine Bošnjačka demokratska zajednica, Slovačka stranka, Demokratska partija Makedonaca, Demokratska zajednica Hrvata, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i Građanski savez Mađara). Pre nego što kažemo nekoliko reči i o tome kakva je medijska prezentacija mađarskih stranaka u manjinskom listu “Mađar So”, da se vratimo malo SVM-u. Ova stranka je uspela da privuče dodatnu medijsku pažnju tako što je dobila podršku od zvanične Budimpešte. Vlada mađarskog premijera, Viktora Orbana, otvoreno je stala iza SVM-a, čime je ova stranka nadoknadila “manjak” nacionalne politike, dok je pomoću poseta političara iz Mađarske dobila još jednu mogućnost da se pojavi na stranicama dnevnih listova i nedeljnika u Srbiji.

“Mađar So” kao jedini list vojvođanskih Mađara koji izlazi svakodnevno, prvenstveno je fokusiran na stranke iz sopstvene zajednice. Analizirajući tekstove koji su objavljeni u subotnjim izdanjima ovog lista ( u toku marta i aprila 2012.godine), a koji su vezani za ovu temu, možemo zaključiti da dominira predstavljanje ideja SVM-a. Ono što takođe može da se zaključi, kada govorimo o SVM-u, jeste da su naslovi češće emotivno obojeni (npr.“Borba za normalniji život”,) tako ostavljajući veći utisak na čitaoce. Druge stranke su manje zastupljene na stranama ovog lista, dok su naslovi ovih tekstova više informativnog karaktera (npr. “Manjinska koalicija zajedno i na pokrajinskim izborima”). Kvalitativna analiza takođe je ukazala na to da, poput novinara drugih listova, i novinari “Mađar So-a” pasivno prate kampanju: ne analiziraju ono što političari govore, pa tako ni njihove planove. U poslednjem broju lista (30. april) nismo uočili nijedan tekst koji je govorio o političkom nastupu drugih mađarskih stranaka, dok je SVM dobio veliki prostor u ovom broju. Ako se “Mađar So” predstavlja kao list zajednice, veliko je pitanje kako može sebi dozvoliti da ignoriše druge mađarske stranke u “finišu” izborne trke. Naravno, ne bi bilo realno očekivati da svi imaju isti prostor u novinama, jer to zavisi i od kapaciteta stranke. Međutim, favorizovanjem bilo koje stranke list gubi na kvalitetu.

Interesantna je i činjenica da su skoro svi tekstovi ilustrovani slikom političara, dok je glavni žanr intervju. Iako se mi novinari često pribegavamo ovom žanru, jer je “ovako najlakše napuniti stranicu”, on ima jedan ozbiljan nedostatak: ako ne postavljamo dobra pitanja, tekst će biti dosadan bez obzira na to ko nam je sagovornik. Kada je reč o intervjuima u ovom listu, pitanja su uopštena, vrlo često su afirmativna u odnosu na sagovornika.

U ovom broju još su govorili i predstavnici Demokratske stranke i Ujedinjenih regiona Srbije. Druge stranke nisu dobile mogućnost da kažu “svoju završnu reč” pred velikim finalom, šestog maja.

Sinkovisc Norbert (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!