Fajon: Usvojeni zakoni u Srbiji se ne primenjuju u praksi

20 Apr 2018

Izveštaj EK za Srbiju veoma je kritičan u pogledu ključnih oblasti koje su prioritetne za reforme u procesu pristupanja

Izveštaj o napretku je pokazao ono na šta u okviru Evropskog parlamenta, a naročito unutar grupe Socijalista i demokrata, upozoravam već duže vreme: nema napretka na području slobode izražavanja i medija. Štaviše, čini se da je situacija iz godine u godinu sve gora, uprkos brojnim upozorenjima od domaćih i stranih nevladinih organizacija i struke. Stiče se utisak da poglavlja koja se otvaraju i zakoni koji se usvajaju nisu dovoljno dobro primenjivani u praksi i stoga gube na značaju, kaže za Danas Tanja Fajon, poslanica grupe Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, komentarišući ocene koje je Srbija dobila u domenu vladavine prava, uključujući slobodu izražavanja, u najnovijem Izveštaju Evropske komisije o napretku ka članstvu u EU.

Naša sagovornica ističe da se nada da će Srbija „ova upozorenja, odnosno preporuke primiti sa najvećom merom ozbiljnosti i da će konstruktivno pristupiti ovom pitanju“.

– Mnogo važnije od toga šta piše u izveštaju Evropske komisije jeste, naime, to u kakvim uslovima rade srpski novinari i u kakvoj medijskoj klimi se informišu srpski državljani. Od srpskih novinara i predstavnika civilnog društva neprestano čujem kritike. Popraviti stanje u ovom području je ključno za budućnost Srbije, koja će u okviru evropske porodice braniti vrednosti, kao što su jaka i zdrava demokratija, poštovanje ljudskih prava, pravne države i slobode izražavanja. Kao što je u svom govoru istakao francuski predsednik Makron „želimo Evropu u kojoj vlada autoritet demokratije, a ne autoritativna demokratija“, zaključuje Tanja Fajon.

EK je, između ostalog, konstatovala da u Srbiji u poslednjih godinu i po dana nije zabeležen napredak u oblasti slobode izražavanja i taj nedostatak sve više je razlog za zabrinutost. Kako se dalje navodi, slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje su zabrinjavajući, a istrage i konačne presude su retke.

Srpske vlasti moraju ažurnije da reaguju i javno osuđuju govor mržnje i pretnje protiv novinara. Zakonska regulativa u oblasti medija se još u potpunosti ne primenjuje. Zakonski propisi moraju da obezbede veću transparentnost vlasništva i finansiranja medija. Sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa mora se primenjivati striktno u skladu sa zakonskim okvirom. To zahteva transparentne i fer procedure bez uticaja državne administracije, naročito na lokalnom nivou“, dodaje se u izveštaju EK u delu posvećenom slobodi izražavanja.

U preporukama Brisela se, takođe, ističe da Srbija naročito treba da obezbedi okruženje u kojem je garantovana bezbednost novinara, primena medijskih zakona i jačanje regulatornog tela REM, zatim da usvoji novu strategiju razvoja javnog informisanja na transparentan način, i osigura adekvatno finansiranje javnih servisa.

Kada je o stanju u srpskom pravosuđu reč, Evropska komisija ocenjuje da „pritisak na pravosuđe, uključujući pritisak koji upućuju nadležni u okviru pravosuđa, ostaje visok“.

„Javni komentari vladinih zvaničnika, od kojih su neki na najvišem nivou, na istrage i aktuelne sudske procese se nastavljaju, i doživljavaju se kao pritisak na nezavisnost pravosuđa. Određeni napredak je postignut u ovom domenu – Visoki savet sudstva izmenio je proceduralna pravila kako bi efikasnije delovao u slučajevima navodnog političkog uplitanja u pravosuđe, na osnovu zahteva koje su podnele sudije. Izmenjena pravila ne predviđaju mehanizam za regularnu reakciju Visokog saveta sudstva. Procedura se koristi samo u ograničenom broju slučajeva. Državno veće tužilaca je pokrenulo detaljniji mehanizam i za „ad hoc“ i za regularne reakcije u slučajevima navodnog političkog uplitanja. Novopostavljeni Poverenik za samostalnost nadležan je da postupi po pojedinačnim žalbama zamenika tužilaca i već je procesuirao nekoliko slučajeva“, konstatuje se u Izveštaju.

EK smatra da je „određen napredak“ postignut usvajanjem, u novembru 2016, i početkom primene pravilnika koja se odnose na transparentan izbor na osnovu zasluga i evaluacija sudija i zamenika tužilaca prilikom njihovog prvog izbora.

„Procesom koji se odvijao u dve faze Veća su rangirala i predložila liste parlamentu za imenovanje. Ipak, proces za izbor zamenika tužilaca koji se biraju prvi put doveden je u pitanje jula 2017. i Ustavni sud je odložio dalja imenovanja. Državno veće tužilaca je 2017. objavilo konkurse za izbor 17 javnih tužilaca, 89 zamenika tužilaca, u skladu sa analizom potreba Veća iz 2016. godine. Nakon odluke Ustavnog suda iz jula 2017. Veće je usvojilo novi pravilnik po kojem usmeno ispitivanje više nema značaja za rangiranje kandidata, što je oslabilo aspekte procesa odabira koji se odnose na zasluge i ulogu Veća u odabiru. Izbor za 57 pozicija u mreži tužilaštva je u toku. Sistem koji bi omogućio efikasnu i sistematičnu procenu sudija i tužilaca i temeljio se na jasnim kriterijumima i dalje nije u potpunosti primenjen. Odlaganja u procesu imenovanja zamenika tužilaca smanjila su efikasnost krivičnih postupaka…“, navodi se u dokumentu.

Elek: Nužno jačanje institucija

Izveštaj EK za Srbiju, zemlju koja je u novoj Strategiji proširenja EU na Zapadni Balkan, veoma je kritičan u pogledu ključnih oblasti koje su prioritetne za reforme u procesu pristupanja. Evropska komisija, opravdano, najnegativnije ocenjuje reformu pravosuđa i medijske (ne)slobode. Vladavina prava i normalizacija odnosa sa Kosovom ostaju ključni prioriteti za uspeh pregovora, ocenjuje za Danas Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Naš sagovornik ukazuje da „uprkos činjenici da je Izveštaj veoma detaljan i kritičan, u neku ruku nije ispunio očekivanja koja su, opet opravdano, porasla posle objavljivanja Strategije koja mnogo eksplicitnije navodi ključne probleme: nedostatak posvećenosti reformama, zarobljavanje države kroz simulaciju reformi, kao i prepletenost politike i organizovanog kriminala“.

– Pored ovoga, Izveštaj propušta da ukaže na potencijalno veoma opasne pokušaje da se, kroz izmene sistemskih zakona iz oblasti bezbednosti, pojača politički uticaj na rad institucija sektora bezbednosti, prvenstveno policije i Bezbednosno-informativne agencije. Ukoliko zaista želi da ostvari napredak, Vlada Srbije mora da pokaže temeljnu posvećenost sprovođenju reformi koja se, pored usklađivanja zakonodavstva, mora zasnivati i na usvajanju i promociji evropskih vrednosti. Ovo pre svega podrazumeva jačanje institucija ključnih za funkcionisanje demokratije, zaključuje Elek.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!