Evru najbolje na Balkanu

29 Dec 2011

Dok je u EU zajednička valuta predmet rasprava i sporenja, na Balkanu poverenje u evro nije uzdrmano. Evro u regionu ima status koji je nekad uživala nemačka marka - u evrima se pozajmljuje, štedi i troši, dok je u Crnoj Gori i na Kosovu zvanična valuta Dok je u EU zajednička valuta predmet rasprava i sporenja, na Balkanu poverenje u evro nije uzdrmano. Evro u regionu ima status koji je nekad uživala nemačka marka - u evrima se pozajmljuje, štedi i troši, dok je u Crnoj Gori i na Kosovu zvanična valuta.

Evropska valuta evro, dugo priželjkivana u novim ?lanicama EU, nije više tako privla?na zbog dužni?ke krize. Zemlje koje nisu još pristupile monteranoj uniji ne žure da uvedu zajedni?ku valutu, osim Litvanije i Letonije.

Gotovo 70% ?eha je protiv uvo?enja evra, dok samo 18% želi da se evro uvede, pokazuje istraživanje instituta SANEP ?iji su rezultati objavljeni u novembru. ?eški premijer Petr Ne?as je više puta izjavio da njegova vlada ne?e utvrditi datum za ulazak u monetarnu uniju tokom svog mandata koji isti?e 2014. Polovinom decembra ?eška centralna banka i Ministarstvo finansija su tako?e preporu?ili da se ne donosi odluka o datumu za uvo?enje evra i da se u 2012. ne traži pristupanje Evropskom mehanizmu deviznih razmena II (ERM II) koji služi da se ograni?e fluktuacije kursa.

U Poljskoj, prema anketi ?iji su rezultati objavljeni polovinom decembra, tri ?etvrtine gra?ana ne želi da njihova zemlja uvede evro dok 22% to želi. Poljska nije utvrdila datum za uvo?enje evra, ali planira da 2015. godine ispuni sve Mastrihtske kriterijume. “To je strateški cilj. Želimo da pristupimo zoni evra, ali ne sada”, rekao je po?etkom decembra guverner poljske centralne banke Marek Belka.

Bugarska vlada navodi da bi Bugarska mogla da ispuni Mastrihtske kriterijume slede?e godine. Iako ostaje pri tome da u?e u zonu evra, Bugarska još nije utvrdila datum za ulazak u ERM II.

Rumunski predsednik Trajan Basesku nedavno je izjavio da evro ne?e propasti i da Rumunija ostaje pri svom cilju da 2015. pristupi zoni evra.

Kriza nije poljuljala opredeljenje Ma?arske da u?e u zonu evra. Ulazak u zonu evra je “prakti?no ekonomska nužnost”, smatra ma?arski predsednik Pal Šmit (Schmitt), ali ma?arska vlada to ne planira pre 2020.

Letonija ostaje pri tome da uvede evro u 2014, povrdile su u oktobru vlasti u Rigi. Inflacija predstavlja najve?u pretnju na tom putu, ali su vlasti saopštile da su spremne da odlu?no reaguju ako do?e do skoka inflacije.

Litvanija je prvobitno planirala da u?e u zonu evra 2007, ali je od toga morala da odustane zbog inflacije koja je bila nešto viša od dozvoljenog praga. Vlada desnog centra u Viljnusu je nedavno saopštila da ra?una na ulazak u zonu evra 2014. Me?utim, u Litvaniji je u poslednje vreme više protivnika evra od pristalica. Prema anketi ?iji su rezultati objavljeni krajem novembra 49% ispitanika se izjasnilo protiv uvo?enja evra a 43% za.
Me?u Britancima, tako?e, ja?a otpor prema evru. Britanci su uvereni da su izbegli najgore jer su sa?uvali funtu, nacionalnu valutu, iako zemlji, kada se svedu ra?uni, ne ide ništa bolje od njenih suseda.

Prema istraživanju, 65% Britanaca smatra da je evro osu?en na propast a samo 19% smatra da ?e preživeti krizu. Ispitanicima ?ak nije postavljeno pitanje o mogu?nosti uvo?enja evra zbog konteksta u kome je anketa sprovedena – neposredno posle odbijanja britanskog premijera Dejvida Kamerona na samitu EU 9. decembra da prihvati izmene ugovora EU zbog uvo?enja budžetske discipline.

Šve?ani i Danci su više nego ikada privrženi doma?oj valuti, kruni, iako su se posledice krize u zoni evra osetile u tim skandinavskim zemljama. Prema nedavno sprovedenim istraživanjima, 87,6% Šve?ana i 71% Danaca žele da se o?uva doma?a valuta.

“Poverenje Šve?ana u evro nikada nije bilo manje”, saopštio je institut za istraživanja javnog mnjenja Skop i naveo da podrška evru opada u protekle dve godine. “Evropska dužni?ka kriza je uticala na mišljenje Danaca o evru”, kaže glavni ekonomista Danske banke Sten Bosijan (Steen Bocian) i podse?a da je u septembru 60% Danaca bilo protiv jedinstvene evropske valute.

Deset godina od uvo?enja evra, gr?ka privreda je u dubokoj recesiji i na udaru konukrencije iz balkanskih zemalja i Turske. Ve?ina Grka, me?utim, eventualno vra?anje drahme doživljava kao propast. Prema istraživanjima javnog mnjenja, ?ak 80% gra?ana Gr?ke podržava evro. Podršku evru nije umanjila ni teška situacija u kojoj se gra?ani nalaze zbog strogih mera štednje koje se sprovode ve? dve godine.

Poverenje u evro na Balkanu nepoljuljano

Kriza evra uglavnom ne brine mnogo gra?ane Balkana. U Crnoj Gori i na Kosovu evro je zvani?na valuta, ali se i drugde u regionu koristi a gra?ani rado štede u evrima.

Dok su ?lanice EU godinama morale da ulažu napore da ispune kriterijume potrebne za integraciju u zonu evra, Crna Gora i Kosovo nisu morali da pro?u taj ispit. Podgorica je jednostrano uvela evro nakon proglašenja nezavisnosti za koju su se gra?ani opredelili na referendumu 2006. a Priština je odmah prihvatila evro po njegovom uvo?enju u EU 2002. I pre pojave evra, Podgorica i Priština su napustile dinar i vezale se za nema?ku marku.

“Evro smo uveli 2002. kada je uveden u Evropi”, rekao je za AFP zvani?nik Kosovske centralne banke Agron Dida. On je dodao da su se o tome dogovorili UN i EU i podsetio da je prvih 150 miliona evra stiglo u Prištinu iz nema?ke centralne banke avionom pod jakom zaštitom NATO.

Uticaj ove odluke Podgorice i Prištine na zonu evra je bezna?ajan. Kosovski budžet za 2012. bi?e 1,5 milijardi evra, nešto ve?i od crnogorskog, dok samo dug Gr?ke premašuje 350 milijardi evra.

I drugde u regionu se koristi evro – da bi se iznajmio ili kupio stan, platila privatna škola ili ?ak ?lanarina u teretani. U nekim zemljama u radnjama i restoranima, iako se po zakonu pla?anje mora obavljati u doma?oj valuti, lako pristaju i na evre. U Tirani u mnogim radnjama u kojima su cene ozna?ene u evrima, mora se platiti u toj valuti, kaže Lorena De?a dok se divi haljini od 350 evra u izlogu radnje.

Na autoputevima u Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori putarina može da se plati u evrima. Turisti?ke agencije, tako?e, svoje ponude iskazuju u evrima.

Gra?ani regiona se tako?e naj?eš?e opredeljuju da štede u evrima. Ukupna štednja gra?ana Srbije na kraju septembra iznosila je 7,5 milijardi evra, od ?ega je skoro 95% bilo u evrima. U Hrvatskoj udeo štednje u evrima iznosi 91%, u Bosni i Hercegovini 60% a u Albaniji 48%. Udeo kredita indeksiranih u evrima u Srbiji je 81% u Srbiji a u Hrvatskoj 60%.

Ve?ina stanovnika zemalja Balkana, kada se pomene dužni?ka kriza u zoni evra, i dalje veruje u evropsku valutu. “Evro je ?vrsta valuta i evropski lideri ?e ga sa?uvati. Ja štedim u evrima”, kaže Jasmin Deli?, informati?ar u jednoj sarajevskoj banci.

A ako evro ne preživi krizu, to ne?e biti neka velika tragedija, jer ?e se “Balkan vratiti svojoj prvoj ljubavi – nema?koj marki”, smatra Mentor Latidi, trgovac u Prištini.

Sli?nog je mišljenja i stru?njak za ekonomiju i profesor na podgori?kom univerzitetu Milenko Popovi?, koji smatra da je, ako do?e do nestanka evra, najpametnije vratiti se nema?koj marki.

 (AFP, EurAktiv.rs)

 

Podelite ovu stranicu!