Evrozona može da opstane

21 Dec 2011

Kriza u evrozoni bi mogla da bude prevaziđena, recimo, formiranjem evropske fiskalne unije, a model prevazilaženja krize mogao bi da bude i pad vrednosti evra u odnosu na dolar, kaže finansijski konsultant Nebojša Katić

Evrozona bi mogla i trebala da opstane jer evro obezbe?uje velike prednosti ?lanicama evrozone, izjavio je danas finansijski konsultant iz Londona Nebojša Kati? i ocenio da je u pozadini svetske ekonomske krize valutni rat izme?u dolara i evra.

Ukazuju?i da je na delu bitka za uništavanje i potkopavanje evra i evrozone, on je istakao da dolar kao vode?a svetska rezervna valuta obezbe?uje Sjedinjenim Ameri?kim Državama velike prednosti, kojih se one ne?e lako odre?i.

Na predavanju “Drugi talas ekonomske krize i udari na evro”, koji je održao na Institutu za evropske studije u Beogradu, Kati? je naveo da je jedna od najvažnijih prednosti koje Amerika ima zbog vode?eg položaja dolara-jeftino finansiranje sopstvenog deficita, s obzirom na to da se ogroman broj sirovina i robe u svetu kotira u dolarima, koje SAD može da štampa, a da se to odražava negativno na njeno unutrašnje tržište.

Javni dug SAD iznosi 100 odsto BDP-a ili oko 14.000 milijardi dolara i SAD može zahvaljuju?i prednostima koje ima dolar da taj visok dug jeftino finansira, rekao je Kati? i dodao da je evrozona, na primer, znatno manje zadužena – 85 odsto BDP-a i da EU pokušava da dovede u red svoje budžete.

Da niko ne iza?e iz evrozone

Kriza u evrozoni bi mogla da bude prevazi?ena na nekoliko na?ina, od kojih je jedan formiranje evropske fiskalne unije, ali je mana tog rešenja što bi to zna?ilo gubitak suvereniteta država ?lanica evrozone, ?iji bi parlamenti sa tim trebalo da se slože, objasnio je Kati?.
On je naglasio da nikako ne treba dozvoliti izlazak pojedinih zemalja iz evrozone, jer “ako bi izašla makar i samo jedna zemlja, to bi bilo pogubno i raspala bi se evrozona”.

Jedan od na?ina rešenja ekonomske krize je smanjenje plata za 15 do 30 odsto i pove?anje izvoza, ali bi smanjenje plata prouzrokovalo smanjenje tražnje i onda je pitanje da li bi izvozni sektor to mogao kompenzovati, ukazao je Kati? i dodao da bi jedan od modela prevazilaženja krize mogao da bude i pad vrednosti evra u odnosu na dolar.

Kurs dinara stimuliše uvoz, umesto izvoza

Kada je re? o vrednosti dinara, Kati? je ocenio da je doma?a valuta jako skupa i da stimuliše uvoz, umesto izvoz, istakavši da je neizbežna depresijacija dinara, koja se odlaže ali se ne može izbe?i.

Govore?i o uzrocima ekonomske krize, on je ocenio da ne postoji korelacija izme?u javnog duga i izbijanja krize i naveo kao primer da je Irska ušla u krizu sa javnim dugom od svega 25 odsto BDP-a, dok je javni dug Španije u trenutku kad je zahva?ena krizom iznosio 102 odsto BDP-a. Sa druge strane, javni dug u Japanu, koji nije u krizi, iznosi 188 odsto BDP-a.

Kati? je tako?e istakao da ne postoji korelacija izme?u javne potrošnje i izbijanja krize, s obzirom na to da je ta potrošnja najviša u Francuskoj, Švedskoj, Danskoj, Austriji, ali te zemlje nisu zahva?ene krizom.

Snažna korelacija, me?utim, postoji izme?u izbijanja krize i deficita teku?eg bilansa, jer su sve zemlje zahva?ene krizom imale dugogodišnji deficit teku?eg bilansa, koji ukazuje na to koliko se više troši nego što se zara?uje, upozorio je poznati ekonomski analiti?ar.

U Gr?koj je osnovni uzrok krize javni dug, a u ostalim zemljama privatni sektor koji je previše trošio. Jedan od klju?nih problema krize u Gr?koj, Italiji, Španiji, Irskoj je relativno lako finansiranje budžetskog deficita i lako kreditiranje privatnog sektora, ocenio je Kati?.

(agencije)

Podelite ovu stranicu!