Evroskeptična Hrvatska

10 Jan 2011

Hrvatska bi do kraja ove godine trebalo da završi pregovore o članstvu u EU i da potpiše Ugovor o pristupanju. Postoji tu, međutim, jedan problem - gotovo sve ankete ukazuju na dramatičan pad podrške građana članstvu u Evropskoj uniji

Hrvatska bi do kraja ove godine trebalo da završi pregovore o članstvu u EU i da potpiše Ugovor o pristupanju. Potom bi, nadaju se hrvatski zvaničnici, krajem 2012. ili početkom 2013, postala 28 članica elitnog evropskog kluba.

Postoji tu, međutim, jedan problem – gotovo sve ankete ukazuju na dramatičan pad podrške građana članstvu u Evropskoj uniji.

Mario Pečnik, koji se na svom malom imanju bavi proizvodnjom sira, nedavno je morao da uloži preko 53 hiljada evra u modernizaciju opreme, kako bi zadovoljio evropske standarde i dobio subvencije Evropske unije.

Svega trećina građana za članstvo

Mario je pare nekako skupio, ali mnoge njegove kolege, poljoprivredni proizvođači, u tome nisu uspeli. I to je jedan od razloga što je Evropska unija sve manje popularna u Hrvatskoj.

No, nisu samo seljaci protiv Evropske unije.

Najnovije ankete pokazuju da je podrška Evropskoj uniji manja nego ikada – jedno istraživanje ustanovilo je da bi samo 38 odsto Hrvata na referendumu glasalo za članstvo, a drugo je još poraznije – tek 26 odsto građana smatra da bi to bila dobra ideja.

Vlada tvrdi da raspolaže mnogo povoljnijim rezultatima istraživanja javnog mnjenja.

Hrvatski državni sekretar za evropske integracije Andrej Plenković kaže da su istraživanja javnog mnjenja indikator stanja u datom trenutku, ali da njihove rezultate vlada uzima ozbiljno:

“Da smo bili u grupi od deset zemalja koje su pristupile 2004. godine, podrška bi bila veća. Običnim glasačima je teško da zadrže entuzijazam, posle toliko odlaganja i toliko datuma, koji nisu poštovani.”

Ima i drugih uzroka rastućeg evroskepticizma.

Građani, navodno, nisu dobro obavešteni o tome šta članstvo u Uniji stvarno znači, pa je evropska misija u Zagrebu otvorila informativni centar.

Uzroci evroskepticizma

Prisutno je i osećanje da su se Hrvati u jugoslovenskim ratovima tokom devedesetih godina borili za nezavisnu državu, a sada im se nudi, za mnoge neprihvatljivi, transnacionalni koncept.

Drugima smeta što se Hrvatskoj, posle neprijatnog iskustva sa Rumunijom i Bugarskom, nameću stroži uslovi.

Politički analitičar Višeslav Raos nudi još jedno objašnjenje činjenice da EU Hrvatima više nije toliko pivlačna:

“Hrvatski građani na televiziji mogu da vide šta se dešava u Francuskoj i Irskoj, kako je prošla Grčka. Svesni su da EU nije lek za sve ekonomske i socijalne probleme. Na apatiju utiče i zamor od proširenja. Ljudima je jasno da Hrvatsku neće dočekati raširenih ruku, a niko ne želi u klub u kome nije dobro došao”.

Na lokalnoj pijaci, mišljenja su podeljena:

“Mislim da možemo da preživimo bez EU. Do sada smo mogli bez nje, zašto ne bismo mogli i ubuduće.”

“Ljudi treba da budu bolje obavešteni o Evropskoj uniji i o koristima od članstva. To je naša šansa da usvojimo standarde koji važe u Uniji.”

“Mislim da Hrvatska definitivno nei treba da uđe u EU, jer članstvo mnogo košta i zahteva da usvajamo loše zakone. A pozitivnih strana nema.”

Hrvatsku vladu u narednim mesecima čeka težak posao – da nepoverljive građane ubedi da ipak, kad dođe vreme za referendum, podrže evropski projekat.

(www.bbc.co.uk)

Podelite ovu stranicu!