Evropske milijarde u grčkim bespućima

20 Jul 2012

Teško je proceniti koliko novca iz Evropske unije namenjenog oporavku Grčke nestane u mutnim kanalima. Osim toga birokratija i manjak kontrole otežavaju istragu. Ali, neki primeri pokazuju da je puno pronevera

Radilo se o jednom od najspektakularnijih ali i najspornijih procesa proteklih godina u Gr?koj. Krajem juna devet profesora i visokih nameštenika Univerziteta Panteon iz Atine osu?eno je na visoke zatvorske kazne. Osoblje univerziteta je osu?eno jer su devedesetih proneverili osam miliona evra namenjenih nauci i istraživanjima. Novac Evropske unije završio je na privatnim ra?unima profesora. Da stvar bude gora, optuženi su delimi?no igrali i važne politi?ke uloge. Tako je nekadašnji rektor Dimitris Konstas predvodio gr?ku delegaciju pri Savetu Evrope.

Knjigovo?a vozi Ferari

U gr?kim medijima se ve? duže vreme provla?e pikantni detalji ove afere. Tako je knjigovo?a univerziteta vozio Ferari a novac namenjen nauci trošio se na luksuzna ure?enja vikendica optuženih. Uprkos svemu, optuženi nemaju ose?aj krivice. Oni doduše priznaju prevaru ali tvrde da su za nju odgovorni drugi i da je proces protiv njih politi?ki motivisan. Optuženi su najavili da ?e se žaliti protiv presude i da ?e i?i do Evropskog suda za ljudska prava. Jedno je me?utim sigurno: slu?ajevi poput afere Panteon samo su vrh ledenog brega. Godinama su sredstva iz Brisela završavala u mutnim kanalima a njihovo pra?enje je, zbog glomazne birokratije, gotovo nemogu?e.

Ne postoji pregled izdataka

Ali novac nestaje bestraga ne samo u podru?ju nauke nego i privrede. Kako piše dnevni list „Ta Nea“, od 1989. pa do danas se iz EU u Gr?ku slilo preko 90 milijardi evra ekonomskih poticaja. No dobar deo ovog novca je propao ili u besmislenim ili jednostavno nepostoje?im projektima. Nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Janis Cukalas i današnji ?lan Evropskog parlamenta tvrdi da do dan danas ne postoji uverljiva studija o tome gde je završio novac iz evropskih fondova. „Sigurno, ako pogledate sve te auto-puteve, podzemne železnice i aerodrome postaje jasno da se nešto i u?inilo, što je i dobro za ovu zemlju. Al nigde ne postoji pregled ukupnih izdataka i preciznog stanja u kojem se nalaze projekti“, zaklju?uje Cukalas.

Maštoviti maslinari

Najbolji primer za netransparentne projekte su mnogobrojne zadruge maslinara, posebno na ostrvu Kritu. Ove zadruge su decenijama rod prikazivala mnogo ve?im od stvarnog kako bi pobrale što više novca iz fondova EU. Dokaz za to nije mogu?e na?i jer još uvek ne postoje efikasni kontrolni mehanizmi kada su u pitanju poljoprivredne subvencije. Gr?ki maslinari su tako godinama objavljivali izveštaje koja je mogla kontrolisati samo uprava zadruge. No za to, kako piše dnevnik „Ta Nea“, ?esto nije bilo volje ni motivacije.

(Janis Papadimitriu/Nenad Krajcer, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!