Evropska ekonomija na gubitku zbog opijanja

09 Oct 2013

U Evropskoj uniji gubici na produktivnosti zbog alkohola dostižu 74 milijarde evra godišnje

Problemati?no konzumiranje alkohola ne samo da vodi u bolest, ve? i slabi evropsku ekonomiju, upozoravaju stru?njaci Evropskog zdravstvenog foruma Gastein navode?i da u Evropskoj uniji gubici na produktivnosti zbog alkohola dostižu 74 milijarde evra godišnje. Sa Foruma ukazuju i da postoje na?ini za rešavanje problema izazvanih alkoholizmom na radnom mestu ali da se ?esto problem ne prepoznaje na vreme. Više od 7% svih bolesti i preranih smrti u Evropi posledica je preteranog konzumiranja alkoholnih pi?a.

Stru?njaci kažu da fleksibilna, efikasna analiza i mere za brzu intervenciju koje se lako sprovode mogu da pomognu da se identifikuju i tretiraju bolesti izazvane preteranom konzumacijom alkoholnih pi?a.

“Bolovanja i odsustvovanje s posla zbog opijanja postali su preveliki teret za ekonomiju”, istakao je na Forumu Gastein direktor britanske Mreže za spre?avanje bolesti koje su posledica alkoholizma Don Šenker (Shenker).

Mentalno zdravlje kao fundamentalna komponenta “zdrave” ekonomije i pokreta? rasta jedna je od glavnih tema na dnevnom redu ovogodišnjeg Foruma ?iji je slogan “Elasti?ni i inovativni zdravstveni sistemi za Evropu”.

Na skupu u Bad Hofgasteinu (Austrija), koji se održava od 2. do 4. oktobra, okupilo se više od 550 u?esnika iz 45 zemalja da razmeni stavove o klju?nim temama koje se ti?u evropskog zdravstvenog sistema.

?etvrtina zaposlenih boluje zbog pi?a

Podaci Me?unarodne organizacije za rad (ILO) pokazuju da preterano konzumiranje alkohola loše deluje na zdravlje 25% zaposlenih u vode?im kompanijama.

Me?utim, strategije usmerene na rešavanje problema mentalnog zdravlja ?esto nailaze na velike prepreke – nedostatak svesti o problemu me?u zaposlenima, menadžerima i u društvu, ili trivijalizacija i namerno prikrivanje konzumiranja alkohola u strahu od posledica na profesionalnom planu, uklju?uju?i otpuštanje s posla i gubitak društvenog ugleda.

“?esto nedostaju okviri i instrumenti za prepoznavanje problema sa alkoholom u ranoj fazi”, upozorio je Šenker dodaju?i da me?utim ne manjkaju efikasne i dostupne mere za rešavanje problema izazvanih alkoholom i smanjenje njihove u?estalosti na radnom mestu. Te mere uklju?uju upitnik koji podrazumeva samoprocenu, odnosno znatno fleksibilniji i standardizovan me?unarodni “skrinig” test koji omogu?ava hitnu intervenciju ali se još ne koristi dovoljno.

Brojne studije potvrdile su delotvornost standardizovanih mera za analizu stanja i brzu intervenciju u rešavanju problema preterane konzumacije alkohola. Tako su istraživanja sprovedena u SAD pokazala da svaki dolar uložen u analizu i brzu intervenciju radi rešavanja problema sa alkoholom donosi kompaniji uštedu od ?etiri dolara zahvaljuju?i smanjenju broja dana bolovanja ili odsustvovanja sa posla zbog alkohola.

U Evropi se više od 7% svih bolesti i preranih smrti pripisuje preteranoj upotrebi alkohola a gotovo polovina ekonomske cene opijanja posledica je smanjenja produktivnosti radne snage.

“To jasno pokazuje da ?e programi ‘skrininga’ na radnom mestu i brzog reagovanja imati klju?nu ulogu u rešavanju problema”, rekao je Šenker pozivaju?i politi?are da spre?avanje problema nastalih zbog konzumiranja alkohola postave visoko na listu prioriteta.

“Ni EU, ni nacionalne strategije usmerene na smanjenje problema izazvanih alkoholom ne sadrže jasnu preporuku programa analize stanja i brzog reagovanja na radnom mestu i to je ono što treba ispraviti novom strategijom EU o zloupotrebi alkohola”, istakao je Šenker.

(EurActiv)

Podelite ovu stranicu!