Evropa: sever protiv juga?

Aug 10 2012

Što se tiče dužničke krize u Evropi, postoji podela između bogatog severa i siromašnog juga. Tako bar izgleda na prvi pogled. Ali, situacija nije tako jednostavna

I pre izbijanja ove krize, statističari Evropske unije, redovno su utvrđivali da među 27 članica EU postoje velike razlike u kupovnoj moći građana. Već decenijama važi pravilo: na severu žive bogatiji, na jugu siromašniji. Nakon ulaska bivših komunističkih država u Evropsku uniju, pojavila se i razlika između zapada i istoka.

Najveću kupovnu moć imaju stanovnici Luksemburga: 271 odsto u odnosu na prosek EU. Italija i Španjolska beleže 100 odsto i tako zauzimaju mesta na sredini tabele. Najsiromašnije su Rumunija i Bugarska sa 46 odnosno 44 odsto. Nemačka se sa 118 odsto nalazi među zemljama čiji građani imaju najveću kupovnu moć u Evropskoj uniji.

Posledica pogrešne politike

Podela na siromašne i bogate nije se promenila ni u ovoj krizi. Finansijsku pomoć su do sada zatražile države sa juga, poput Grčke i Portugalije. Kupovna moć njihovih građana iznosi 90 odnosno 80 odsto od proseka. Međutim, kupovna moć stanovnika Irske, članice EU sa severa koja je takođe dobila milijarde kredita za pomoć pri izlasku iz krize, iznosi 128 procenata. To je više nego kod građana Nemačke, zemlje koja trenutno snosi najveći rizik kod spasavanja evra. Tu, dakle, više ne važi pravilo o razlikama između severa i juga. Prezaduženost očigledno nema veze sa bogatstvom i siromaštvom. Ona je posljedica finansijske i budžetske politike pojedinih država.

Stvarna podela unutar Unije danas postoji između država koje žele da pojedinačni dugovi postanu zajednički i onih koje to odbijaju, smatra bivši belgijski premijer Gaj Verhofšat. Nemačka, Finska i Holandija su tri poslednje članice evro-zone koje se protive izdavanju zajedničkih državnih obveznica. Za Verhofšata, koji danas u Evropskom parlamentu vodi poslanički klub liberala, upravo to je sudbinsko pitanje: „Na tom pitanju se u stvari lomi budućnost Evropske unije kao takve. Svako ko je malo bolje analizirao događaje dolazi do zaključka da evro može da preživi i da kriza može biti prevladana samo ako se stvori stvarna poreska, ekonomske i politička unija. U to su uključene i zajedničke obveznice.“

„Severni“ i „južni“ evro?

Ekonomski istoričar Albreht Rištl smatra da je pogrešno uverenje da severnoevropske države znaju bolje da raspolažu novcem nego zemlje na jugu. U internet-izdanju nemačkog nedeljnika „Špigel“ on ističe da je, istorijski posmatrano, Nemačka „kraljica dugova“ i podseća da je u prošlom veku upravo Nemačka doživela dva nezapamćena državna bankrota. Drugi istoričari, pak, uzrok različitih poreskih i finansijskih politika vide u činjenici da su države sa severa još u srednjem veku bile članice trgovinskih saveza i na taj način postavile kamen temeljac za svoje „trgovačke vrline“. Nasuprot tome, jug je vekovima bio u sklopu Otomanskog carstva što je, prema mišljenju istoričara, bio razlog za nastanak nemarnog odnosa prema poslu.

Te razlike u ekonomskoj snazi unutar Evropske unije navele su bivšeg predsednika Saveza nemačke industrije Hans-Olafa Henkela da predloži uvođenje tzv. „severnog evra“ za ekonomski jake države severno od Alpa i „južnog evra“ za ostale članice evro-zone. „Danas svim ekonomistima, i ne samo njima, mora da bude jasno da je evro za severne države preslab, a za južne prejak. To je po mom mišljenju nerazuman program za podsticaj nemačkog izvoza. Ako mi imamo relativno jednostavan izvoz zbog slabog evra, račun na kraju moraju da plate poreski obveznici i njihova deca na jugu Evropske unije. To je ludilo“, rekao je Henkel na predavanju pred pristalicama stranke „Slobodni birači“ (liberali FDP) u Bavarskoj.

Suzbiti predrasude između severa i juga

Bogate članice Evropske unije već decenijama uplaćuju milijarde u fondove za pomoć u razvoju siromašnijih država. Izjednačavanje privredne moći članica jedan je od osnovnih zadataka EU. Do sada se to načelo solidarnosti nije dovodilo u pitanje, mada su se oni koji plaćaju i oni koji primaju pomoć uvek iznova prepirali kod pregovora o budžetu. Inače, Grčka već godinama prima pomoć iz evropskih fondova.

Mario Monti, italijanski premijer, ove nedelje dao je intervju nedeljniku „Špigel“ u kojem izražava žaljenje zbog ponovnog pojavljivanja predrasuda između severa i juga. „To je veoma uznemiravajuće i to moramo odlučno da suzbijemo. Siguran sam da većina Nemaca instinktivno simpatiše Italijane, kao što se Italijani dive Nemcima zbog njihovih brojnih kvaliteta“, zaključio je Monti.

(Bernd Rigert/Andrea Jung-Grim, Deutsche Welle)

Ne sviđa mi seSviđa mi se (No Ratings Yet)
Loading...Loading...
Odštampajte ovaj tekst Odštampajte ovaj tekst

Pogledajte još:

Posted by on Aug 10 2012. Filed under Planeta. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry
NAPOMENA:
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije internet portala Autonomija.info. Molimo korisnike da ne koriste govor mržnje i da se uzdržavaju od vređanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Autonomija.info zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.
Neki komentatori, koji su duže prisutni na našem sajtu, imaju mogućnost objavljivanja komentara bez moderiranja. Molimo vas da ne zloupotrebljavate naše poverenje i da vaš iskazi budu primereni i uljudni.
Hvala na razumevanju!

Pretraga arhive

Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga

Prijatelji sajta

Log in | Designed by Gabfire themes | GoDev