Evolucija jezika: Babilon ili brbljarija

18 Aug 2011

Svi jezici vuku korene iz istog dela sveta. No, oni nisu toliko slični kako se to nekada mislilo. Ispostavilo se da Noam Čomski nije bio u pravu

ODAKLE dolaze jezici? Pitanje je staro koliko i sposobnost ljudskih bi?a da ga postave. Ali na njega postoje dve vrste odgovora. Prvi je evolucijski: kada i gde se nerazgovetni ljudski pragovor prvi put ?uo. Drugi je ontološki: kako jedno ljudsko bi?e sti?e mo? govora i razumevanja. Pre nekoliko meseci, štampana su dva nau?na rada koja se bave ovim zagonetnim pitanjem.

Kventin Etkinson (Quentin Atkinson), s Univerziteta Oklend (Auckland), na Novom Zelandu, prou?avao je evolucijsku stranu pitanja i pokušao da locira mesto ro?enja prvog jezika. Majkl Dan (Michael Dunn), s Instituta Maks Plank za psiholingvistiku, u Holandiji, bavio se ontološkom stranom. A kako i prili?i, rezultati njihovih istraživanja objavljeni su u dva najve?a rivala na polju nau?nog žurnalzma: rad Dr Etikinsona pojavio se u ?asopisu Saines (Science), a Dr Dana u Nei? (Nature).

Fantasti?ne pri?e

O?igledno mesto za istraživanje evolucijskog porekla jezika je kolevka ljudskog roda – Afrika. I da skratimo pri?u, Dr Etkinson je trag potražio u Africi. Pritom, on potpuno odbacuje svaku sugestiju da se jezik možda ra?ao više puta.

Jedan u nizu dokaza koji pokazuje da je poreklo ljudskog roda u Africi je da, štogod se više udaljavate od ovog kontinenta to se, genetski gledano, ljudi manje razlikuju. Kako poti?u od malih grupa relativno novijih migranata, oni su me?usobno povezaniji daleko više nego što su to bili njihovi afri?ki preci.

Dr Etkinson se zapitao da li se isto dogodilo i sa jezicima. U tome se nije bavio genima, nego fonemima. Fonemi su najmanji glasovi po kojima se zna?enje re?i razlikuje (kao “th” u thin; ako se zameni sa “f” ili “s” dobije se druga re?). ?injenica je, da jezik koji nije šire rasprostranjen ima manje fonema. Zna?i, što su se grupe ljudi više udaljile od svoje afri?ke postojbine, njihov fonetski repertoar se morao smanjivati, baš kao što je to bilo sa njihovom genetskom gra?om.

Kako bi utvrdio da li se tako i dogodilo, Dr Etkinson je uzeo 504 jezika i u svaki ubacio odre?eni broj fonema (koje je, ako je bilo potrebno, prilagodio novijem prirastu stanovništva) prema udaljenosti izme?u mesta gde se jezik govorio i 2.500 prihva?enih ta?aka porekla širom sveta. Odnos koji se tako dobije sugeriše da je stvarna ta?ka porekla u centralnoj ili južnoj Africi (vidi sliku) i da svi moderni jezici zaista imaju zajedni?ki koren.

Izgubljen u prevodu

Ovo se odli?no uklapa u ideju da sposobnost individue da govori i da joj se govori predstavlja specifi?nu adaptaciju – virtualni organ, ako baš ho?ete – koji je ‘killer app’ ili bazi?ni ljudski program u borbi za biološku dominaciju. Jednom kada se uspravio Homo Sapiens je stvarno mogao da krene dalje, da se razmnožava i naseljava Zemlju.

Detalji ovog virtualnog organa predmet su nau?nog rada Dr Dana. Ono što unosi zabunu u lepu pri?u o ljudskom imperijalizmu jeste njegov rezultat, koji je suprotan vode?oj hipotezi o prirodi samog organa za govor.

Gramatika ili samo retorika?

Autor ove hipoteze je Noam ?omski (Noam Chomsky), lingvista sa Mese?usetskog instituta tehnologije. Dr ?omski tvrdi, da ljudski mozak sadrži ?vrsto umreženu univerzalnu gramatiku – jezi?ni instinkt, kako ga je elegantno nazvao njegov nekadašnji kolega Stiven Pinker (Steven Pinker). Time se objašnjava zašto deca lako nau?e da govore.

Problem ideje jezi?nog instinkta jeste, da se jezici ne razlikuju samo po vokabularu, koji se u?i, nego i po gramati?kim pravilima, koja bi, po o?ekivanju, mogla da budu instinktivna. Odgovor Dr ?omskog je, da je ova raznolikost, kao i raznolikost vokabulara, površinska. Po njegovom mišljenju, gramatika je zbirka modula, koji svaki sadrži odre?ene odabrane oblike. Uklju?enje modula aktivira u jednom mahu sve ove oblike. Nije mogu?e uzimati i birati unutar jednog modula.

Na primer, u jezicima u kojima glagol stoji ispred objekta, posle imenice uvek sledi relativna re?enica; nema jezika koji ima jedno bez ovog drugog. Mnoštvo sli?nih primera sakupio je Džozef Grinberg (Joseph Greenberg), lingvista sa Stanforda, koji je umro 2001. I, iako Grinberg sam pripisuje svoje nalaze opštim ograni?enjima ?ovekovog razmišljanja pre nego specifi?nim jezi?kim prekida?ima u mozgu, njegovi se nalazi isto tako podudaraju sa ?omskim gledištem. Pravo testiranje ovog gledišta je teško. ?ovekov mozak ne može lako baratati vezama koje se moraju napraviti da bi takvo upravljanje bilo mogu?e. Dr Dan je zato poverio zadatak kompjuteru. I ono što je otkrio – iznenadilo ga je.

Rulet

Da bi se otkrilo koji lingvisti?ki oblici idu zajedno, pa tako mogu biti delovi ?omskih modula, zahteva da se nacrta verodostojno lingvisti?ko porodi?no stablo. To je komplikovano. Za razliku od biologa, lingvisti nemaju fosile koji bi moli da ih vode kroz prošlost (sem što imaju nekoliko hiljada godina zabeleški na par jezika koja su govorila pismena društva). Tako?e, jezici mogu da se ukrštaju na na?in na koji to vrrste ne rade. Engleski je, na primer, poslovi?no poznat kao zbrkana mešavina nema?kog, norveškog i srednjevekovnog francuskog. Rezultat toga je da se lingvisti ?esto ne slažu koji jezik pripada odre?enoj porodici.

Da bi uklonio ovu prepreku Dr Dan je po?eo da prikuplja osnovni vokabular – re?i za delove tela, rodbinu, jednostavne glagole i sli?no – ?etiri velike jezi?ne porodice, za koje se svi lingvisti slažu da su realne. To su Indo-Evropska, Bantu, Austronezijska (od jugo-isto?ne Azije i Pacifika) i Uto-Aste?ka (domoroda?ki jezici obe Amerike). Ove ?etiri grupe ?ine više od tre?ine od oko 7.000 jezika koji se danas govore u svetu.

Za svaku porodicu, Dr Dan i njegov tim identifikovali su skupove srodnih re?i. To su etimološki povezane re?i koje se pojavljuju u razli?itim jezicima. Jedan skup, na primer, sadrži re?i kao “night”, “Nacht” i “nuit”. Drugi sadrži “milk” i “Milch”, ali ne “lait”. Rezultat je multidimenzionalni Venn-ov dijagram koji beleži preklapanja me?u jezicima.

Što jeste dobro za sadašnjost, ali je od malo koristi za prošlost. Kao zamenu za fosile, a da bi rekonstruisao drevne grane stabla i njegevo današnje liš?e, Dr Dan je koristio matemati?ki sistem pretpostavljanja. Matematika o kojoj se ovde radi zove se metod Markov(ljevog) lanca Monte Karlo (Markov Chain Monte Carlo). Kako ime sugeriše, metod se sastoji od spinovanja softverskog ekvivalenta ruletskog to?ka i kreira nasumi?no stablo, a potom ispituje da li se i koliko grane ovog nasumi?nog stabla uklapaju u savremenu krošnju stabla. Tada se to?ak ponovo zavrti, da bi se izvuklo prvo stablo koliko god slabašno, tako?e nasumi?no. Ako se novo stablo bolje uklapa sa liš?em, onda se ono uzima kao po?etna ta?ka sa slede?e spinovanje. Ako ne, proces se vra?a unazad na najbolje prethodno uklapanje. To?ak se obr?e milione puta dok se nasumice izvu?eno stablo ne pokaže kao bitno za rezultat.

Kada je Dr Dan ubacio jezike koje je odabrao u MSMC kazino, dobio je nekoliko stotina jednako verovatnih porodi?nih stabala. Potom je u mešalicu ubacio osam gramati?kih oblika, koji su svi bili povezani za red re?i, i ponovio proces.

Rezultat je bio neo?ekivan. Ni jedna se korelacija nije pojavila u svim jezi?kim porodicama, a samo su se dve pojavile u više od jedne porodice. Izgleda, tako, kao da su korelacije izme?u gramati?kih oblika koje su zabeležili raniji istraživa?i bile ustvari fosilizovane koincidencije, koje su generacije upotrebljavale kao deo lingvisti?ke kulture. Drugim re?ima, edukacija, a ne priroda. Ako je Dr Dan u pravu, ideje Dr ?omskog se ruše u parampar?ad i postavlja se pitanje o samom postojanju jezi?kog organa. Možemo biti sigurni da ?e ?omska teška paljba ispaliti prve plutone ve? u svom odgovoru, možda i dok ?itate ovaj ?lanak. Pratite daljnji razvoj doga?aja.

(The Economist)

Prevela: Danira Parenta

Podelite ovu stranicu!