EU pomaže izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda

22 Apr 2011

Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši navodi da podunavski gradovi i opštine u Srbiji imaju veliku priliku da realizuju projekte izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda kroz saradnju sa nemačkom pokrajinom Baden-Virtemberg. U Nemačkoj postoje različita postrojenja za tretman otpadnih voda koja rade u nekoliko različitih faza, u zavisnosti od prirode otpada. U Vojvodini nema dovoljno postrojenja za tretman otpadnih voda, jer ih je samo 22. U njima se trenutno tretira 31 odsto otpadnih voda, a ostatak se direktno upušta u reke.

Podunavski gradovi i opštine u Srbiji imaju veliku priliku da realizuju projekte izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda kroz saradnju sa nemačkom pokrajinom Baden-Virtemberg, izjavio je predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši. „Projekte izgradnje takvih postrojenja podržava Evropska Unija i snosi najveće troškove, a lokalne samouprave samo manji deo. Najvažnije je da je od planiranja do izgradnje jednog postrojenja potrebno oko tri godine“, izjavio je Egereši za Autonomiju. Upravo čišćenje otpadnih voda bila je i glavna tema prilikom nedavne posete delegacije predstavnika gradova i opština u Vojvodini gradu Ulmu, tokom koje su mogli da se uvere kako jedna od najmodernijih regija u EU funkcioniše u ovoj oblasti. U Nemačkoj postoje različita postrojenja za tretman otpadnih voda koja rade u nekoliko različitih faza, u zavisnosti od prirode otpada. Takva postrojenja čak mogu da rade i na energiju koja se dobija od tretirane otpadne vode. U Bonu postoje četiri postrojenja u svim gradskim kvatrovima, a jedno od njih ima i treman mulja, koji se kasnije spaljuje za dobijanje energije.
U centralnom prečistaču otpadnih voda Štajnhojle u Ulmu nekoliko godina radi i pilot projekat sa novom tehnologijom za filtriranje farmaceutskog otpada. Ovom tehnologijom iz vode se mogu ukloniti endokrine materije, hormoni i ostali otpad. Prema rečima jednog od najvećih nemačkih stručnjaka u toj oblasti Hanoa Štajnlea (Hanno Steinle), eksperiment je rađen na pastrmkama i pokazalo se da se u vodi u kojoj ima ostataka hormona mužjaci feminiziraju. U pročišćenoj vodi to se nije dogodilo, a referentne državne institucije potvrdile su da je nakon tretmana uklonjeno 90 odsto hormona iz lekova.
Hano Štajnle je naveo da je EU spremna da sufinansira primenu nove tehnologije, bazirane na filterima od aktivnog uglja, u postrojenjima za preradu otpadnih voda, dok Vlada Nemačke sufinansira ovaj projekat u okviru saradnje podunavskih zemalja koji je definisan Dunavskom strategijom. „Ideja je da se u podunavskim zemljama oformi centralni sistem za praćenje nivoa zagađenja Dunava i njime bi se koordinirao rad svih postrojenja za tretman otpadnih voda. Sredstva za to postoje i na putu smo realizacije ove ideje“, rekao je Štajnle i dodao da bi stvaranje inegrisanih zajednica, koje bi činilo više opština, bilo dobro rešenje za izgradnju ovakvih postrojenja i njihovo kasnije upravljanje.
Porodica Štajnle se genracijama unazad bavi tretmanom otpadnih voda u Ulmu, a prvi poduhvat bio je davne 1872. godine kada su izgrađeni prvi septički tankova. Sedam decenija kasnije u Ulmu je izgrađen prvi prečistač otpadnih voda za prikupljanje azota i fosfora, a od 2000. godine instalisano je potpuno modernizovano postrojenje.
U susednoj opštini Elhingen, u kojoj živi oko 10.000 stanovnika, centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda projektovano je za 22.000 ljudi, što po velični odgovara polovini opština u Vojvodini. Izgradnja tog postrojenja počela je davne 1965. godine. U međuvremenu je više puta modernizovano, a narednih godina očekuju se i ulaganja u trehnologiju za filtriranje neprečišćenih ostataka od farmaceutskog otpada. „Dunav nam je dao sve i zaslužuje da ga učinimo održivim. Čista voda je temelj celokupnog života i to su ljudi u Elhingenu odavno uvideli. Danas se znatno veće količine otpada bacaju u vodu zbog čega su nam potrebne nove tehnologije kako bi se voda prečistila“, rekao je predsednik opštine Joakim Ajzenkolb (Joaćim Eisenkolb).
Zorana Georgijev iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine smatra da glavni problemi u Vojvodini predstavlja nedovoljan broj postrojenja za tretman otpadnih voda, jer ih je trenutno samo 22. „U Vojvodini se trenutno tretira 31 odsto otpadnih voda, a ostatak se direktno upušta u reke. Tim postrojenjima obuhvaćeno je oko 30 odsto populacije u Vojvodini, ali je problem što veliki broj njih nije projektovan da obuhvati veću količinu otpadnih voda ili nema adekvatnu tehnologiju prerade“, navela je ona.
Najzagađeniji vodotok u Vojvodini, ali i Evropi, danas je kanal Dunav-Tisa-Dunav u koji 25 odsto zagađivača, pretežno industrijskih, direktno upušta otpadne vode. Jedan od projekata kojim koordinira resorni sekretarijat je sanacija kanala DTD, a u naredne tri godine planirano je da bude uloženo 28,5 miliona evra za izgradnju postrojenja za primarni tretman otpadnih voda u najugroženiji zonama.
Najveći grad u Vojvodini koji nema centralni prečistač je Novi Sad, a među veće sredine sa istim problemom spada i Pančevo, gde se sve otpadne vode prihvataju u sistem gradske kanalizacije i neprečišćene puštaju u prirodu. Prema rečima člana Gradskog veća Miladina Šakića, u kanalizacioni sistem u Pančevu koji je projektovan za 100.000 stanovnika, trenutno se upušta 98 otpadnih voda iz domaćinstava i 32 odsto industrijskih voda. Preostala industrijska postrojenja, među koje se ubraja i ceo hemijski kompleks, imaju svoje primarne sisteme za preradu otpadnih voda.
Pre pet godina završena je studija opravdanosti za upuštanje otpadnih voda u centralno postrojenje sa kolektorom koji je projektovan za 120.000 stanovnika. Procenjeno je da bi za klasičnu tehnologiju, koja je u skladu sa standardima EU, Pančevu bilo potrebno 38 miliona evra. U međuvremenu ovaj plan je promenjen i urađen idejni projekat, koji predviđa da svako naseljeno mesto ima svoj tretman otpadnih voda. Samom gradu bi za izgradnju postrojenja trebalo oko 15 miliona evra, čemu predstoji izrada glavniog projekta.
Sombor je jedan od retkih gradova u Vojvodini koji ima centralni ptrečistač otpadnih voda i u samom gradu on je povezan na kanalizacionu mrežu, odakle se čista voda uliva u kanal DTD. Gradonačelnik Sombora Nemanja Delić je najavio da gradu sada predstoji rešavanje problema otpadnih voda u naseljenim mestima, gde trenutno nema nikakvog tretmana otpadnih voda. „Svesni smo da je potpuno neprimereno da se u 21. veku otpadne vode upuštaju u prirodu. Projekti za to već imamo i očekujemo da ćemo ih uskoro i realizovati“, rekao je Delić.
U Apatinu, vojvođanskoj opštini sa oko 35.000 stanovnika, prema rečima predsednika opštine Živorada Smiljanića završen je projekat budućeg postrojenja. „Apatinska pivara sama pravi svoje postrojenje za tretman otpadnih voda, kojih i proizvodi mnogo više nego ostatak grada. Vrednost projekta pivare iznosi šest miliona evra, dok je opštini za izgradnju centralnog postrojenja potrebno oko deset miliona“, naveo je Smiljanić.
Prema rečima Šandora Egerešija, prednost Vojvodine je što polovina opština i gradova leži na Dunavu, ali korist od saradnje u okviru Dunavske strategije može imati i centralna Srbija, zbog čega smatra da šansu treba pametno iskoristiti i pritom voditi računa o srazmernom privlačenju investitora u sve regije i gradove u Srbiji. „Svi znamo da cela Vojvodine i Srbija pate od tog problema sa otpadnim vodama i da je to jedno od suštinskih pitanja u zemlji. Poduvski gradovi sada imaju veliku šansu da kroz Dunavsku strategiju realizuju projekte iz oblasti privrede, ekologije, turizma i trgovine“, zaključio je Egereši.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!