EU: Oštrija finansijska kontrola

26 Jun 2012

Visoki evropski zvaničnici predstavili su plan za spasavanje eurozone koji predviđa stvaranje bankarske unije i izdavanje evropskih obveznica

Najviši zvani?nici Evropske unije pozvali su na uvodjenje ?vrš?e centralne kontrole potrošnje 17 ?lanica evrozone u najnovijem pokušaju da reše dužni?ku krizu. Plan za spasavanje evrozone predstavili su predsednici Evropskog saveta Herman Van Rompuj, Evropske komisije Žoze Manuel Baroso, Evrogrupe Žan-Klod Junker i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi. Oni su upozorili da je od vitalnog zna?aja da se “koriguju neodržive fiskalne politike” pojedina?nih ?lanica evrozone. Ministri finansija Nema?ke, Francuske, Italije i Španije ve?eras razgovaraju u nastojanju da smanje nesuglasice u pogledu budu?nosti evrozone, uo?i samita EU koji po?inje u ?etvrtak.

Mnogi opisuju predstoje?i samit EU kao “klju?an”, ali ima sve manje nade da ?e on proizvesti konkretnija rešenja za zaustavljanje dužni?ke krize, uprkos apelu predsednika Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Ova kriza je najve?a pretnja svemu što smo postigli u izgradnji Evrope u poslednjih šezdeset godina. Pošto smo suo?eni sa ovako teškom realnoš?u, stajanje u mestu nije opcija. Veliki skok napred je ono što nam je sada potrebno.

Barozo isti?e da je jedini put napred uspostavljanje ve?e finansijske integracije, i stvarne bankarske i fiskalne unije. U izveštaju koji je Barozo izradio sa trojicom visokih zvani?nika predlaže se stvaranje bankarske unije sa ministarstvom finansija za jedinstvenu valutu i izdavanje zajedni?kih evropskih obveznica, ?emu se protivi Nema?ka.

Za to vreme, Španija je i zvani?no zatražila evropski finansijski paket pomo?i kako bi izvršila dokapitalizaciju svojih banaka. Medjutim, pritisak tržišta nije popustio i kratkoro?ni troškovi zaduživanja Španije su govoto utrostru?eni u odnosu na prošli mesec. Agencija za procenu kreditnog rejtinga “Mudis” ponovo je smanjila rejting 28 španskih banaka, što je dovelo do pove?anja troškova zaduživanja.

To uništava poverenje naših investitora jer pokazuje kako nas drugi doživljavaju, kako ljudi u drugim zemljama vide našu likvidnost. Tako da, s jedne strane to spre?ava investitore da kupuju naše obveznice, a s druge strane, zbog toga moramo da pla?amo veoma visoku kamatu”, kaže analiti?arka Viktorija Tore.

Analiti?ari upozoravaju da ?e evropski paket pomo?i primorati španske kreditore da se otarase svojih deonica u glavnim španskim kompanijama. I dok troškovi španskog zaduživanja rastu, pove?avaju se i troškovi zaduživanja Italije, koja ove nedelje iznosi na aukciju veliku koli?inu svojih obveznica. To doprinosi strahovanjima da ?e Italija biti slede?a zemlja koja ?e tražiti pomo? Evrope.

U medjuvremenu, Kipar je postao peta ?lanica evrozone koja je od Evrope zatražila hitnu finansijsku pomo?. Tre?a najmanja ekonomija evrozone zatražila je finansijsko spasavanje pošto, prema izveštajima, nije uspela da obezbedi kredite od Kine ili Rusije.

Cenu za ovo ?e verovatno platiti radnici, jer ?e morati da ograni?e potrošnju, a najviše ?e platiti oni u javnom sektoru”, smatra Kipranin Andreas Janaku.

Kipar je ve? neko vreme u nevoljama a pre godinu dana je izgubio pristup medjunarodnom tržištu kapitala. Bankarski sektor Kipra u velikoj meri je povezan sa gr?kim. Zvani?nici evrozone kažu da je zemlji potreban paket pomo?i u iznosu od oko 10 milijardi evra – što je više od polovine obima njegove ekonomije.

(VOA)

Podelite ovu stranicu!