EU: Ograničeni bonusi bankarima

01 Mar 2013

U Evropskoj uniji bi prvi put trebalo da se uvede ograničenje isplata bonusa za bankare. Oko toga su se složili predstavnici Evropskog parlamenta i Irske koja predsedava Evropskom unijom

„Novo pravilo“, objašnjava magazin Štern, „onemogu?i?e bankare da preterano rizi?no posluju. (…) Pod ograni?enjem se dalje podrazumeva da maksimalan iznos nagradne isplate ne?e smeti da prekora?i visinu mese?ne plate. „To je“, kako prenosi poslanik SPD u Bundestagu Udo Bulman, „revolucija na tržištu finansija, gde bonusi koji predstavljaju desetostruki iznos plate nisu retkost.“

„Nove odredbe su deo ve?eg pooštrenog sistema pravila ponašanja banaka na tržištu – sa ciljem da se smanji rizik od njihovog propadanja. Tako ?e, na primer, banke od slede?e godine morati da raspolažu ve?im sopstvenim kapitalom. Jedna od mera je i pojednostavljeno davanje kredita preduze?ima srednje veli?ine. Otmar Karas, šef pregovara?kog tima Evropskog parlamenta, kaže da novi zakon nije samo doprinos regulaciji banaka, ve? i da služi finansiranju realne privrede.“

“Isplate velikih bonusa bankarima ljute gra?ane”, kao što piše Špigel, „a poverenje u banke opada. U Velikoj Britaniji, delom podržavljena Rojal benk of skotland planirala je da isplati milijarde na ime bonusa. A ?uvena banka Barklis je ostvarila rekordnu dobit, ali je objavila da ?e smanjiti bonuse za svoje funkcionere. Neki menadžeri ove banke su ?ak rekli da ?e se u potpunosti odre?i te dodatne zarade. U Nema?koj, vlada je donela nacrt zakona koji najvišim organima finansijskog nadzora daje ve?a ovlaš?enja u kontrolisanju banaka i osiguravaju?ih društava.“

U me?uvremenu se saznalo da „i pored dužni?ke krize i strožijeg regulisanja banaka finansijski žongleri u Njujork sitiju odli?no zara?uju. Prošle godine je prose?an gotovinski bonus jedan bankara sa Volstrita iznosio 121.900 dolara – što je za devet odsto više nego 2011. Magazin Špigel prenosi da su ukupne isplate bonusa volstritskih firmi u prošloj godini porasle za 17 odsto i iznose 20,3 milijarde dolara. Zato je i ameri?ki predsednik Obama zapretio bankama još strožijim regulativima.

Posao za sve mlade?

A ministri rada Evropske unije su rešeni i da mladima garantuju posao. Prema ideji briselskih funkcionera, svaka zemlja EU mora da svojim gra?anima mla?im od 25 godina garantuje da ?e u roku od najviše ?etiri meseca posle sticanja kvalifikacija ili gubitka radnog mesta – dobiti posao, mesto za školovanje ili bar u profesionalnoj praksi. Krajem 2012. godine, u 27 zemalja EU bilo je više od 5,7 miliona nezaposlenih mla?ih od 25 godina – to je više od 23 odsto. U zemljama koje potresa teška kriza, poput Španije ili Gr?ke, svaki drugi omladinac nema posao.

Neki u ovom planu vide samo propagandu ekonomski posrnule organizacije koja više ne vidi druge mogu?nosti da samu sebe reklamira i u?ini atraktivnom. Novinar antikorporativnog i anti-mejnstrim portala Kop Gerhard Visnevski piše da je ideja o garanciji zaposlenja “bizarna jer je niko drugi do sama EU odgovorna za to što je više od pet i po miliona mladih bez posla”, jer je “uvo?enje evra dovelo do krize u nekonkurentnim zemljama.” Osim toga, “garancija zaposlenja” za njega je “odlika totalitarnih država”; tako je “u ?lanu 24 Ustava DDR pisalo: Svaki gra?anin (…) ima pravo na rad, pravo na radno mesto i slobodan izbor radnog mesta u skladu sa potrebama društva i kvalifikacijama”.

Ova asocijacija je Visnevskog podstakla da napomene da je „garancija zaposlenja“ u stvarnosti “novi udarac za EU – najpre za privredu, a zatim i za ljude o kojima se navodno radi. (…) Mladi ljudi, najpre, ne traže zaposlenje, ve? životni zadatak na kome bi bili potrebni društvu. Posao bez takvog zadatka je samo radna terapija. I u DDR je garancija zaposlenja predstavljala katastrofu. Stru?njak za DDR, Karin Hartevig, napisala je, recimo, da subvencionisanje besmislenog rada i skrivene nezaposlenosti ne štiti od kolapsa“. Citat Hartevig: „Ujesen 1989. je to shvatilo ?ak i vo?stvo SED, koje je i samo po?elo da pribegava otpuštanjima. Prekasno! 40 godina rušila?ke planske privrede, uklju?uju?i i puno zapošljavanje, doveli su do bankrota DDR.“

(Saša Boji?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!