EU: Ograničeni bonusi bankarima

01 Mar 2013

U Evropskoj uniji bi prvi put trebalo da se uvede ograničenje isplata bonusa za bankare. Oko toga su se složili predstavnici Evropskog parlamenta i Irske koja predsedava Evropskom unijom

„Novo pravilo“, objašnjava magazin Štern, „onemogućiće bankare da preterano rizično posluju. (…) Pod ograničenjem se dalje podrazumeva da maksimalan iznos nagradne isplate neće smeti da prekorači visinu mesečne plate. „To je“, kako prenosi poslanik SPD u Bundestagu Udo Bulman, „revolucija na tržištu finansija, gde bonusi koji predstavljaju desetostruki iznos plate nisu retkost.“

„Nove odredbe su deo većeg pooštrenog sistema pravila ponašanja banaka na tržištu – sa ciljem da se smanji rizik od njihovog propadanja. Tako će, na primer, banke od sledeće godine morati da raspolažu većim sopstvenim kapitalom. Jedna od mera je i pojednostavljeno davanje kredita preduzećima srednje veličine. Otmar Karas, šef pregovaračkog tima Evropskog parlamenta, kaže da novi zakon nije samo doprinos regulaciji banaka, već i da služi finansiranju realne privrede.“

“Isplate velikih bonusa bankarima ljute građane”, kao što piše Špigel, „a poverenje u banke opada. U Velikoj Britaniji, delom podržavljena Rojal benk of skotland planirala je da isplati milijarde na ime bonusa. A čuvena banka Barklis je ostvarila rekordnu dobit, ali je objavila da će smanjiti bonuse za svoje funkcionere. Neki menadžeri ove banke su čak rekli da će se u potpunosti odreći te dodatne zarade. U Nemačkoj, vlada je donela nacrt zakona koji najvišim organima finansijskog nadzora daje veća ovlašćenja u kontrolisanju banaka i osiguravajućih društava.“

U međuvremenu se saznalo da „i pored dužničke krize i strožijeg regulisanja banaka finansijski žongleri u Njujork sitiju odlično zarađuju. Prošle godine je prosečan gotovinski bonus jedan bankara sa Volstrita iznosio 121.900 dolara – što je za devet odsto više nego 2011. Magazin Špigel prenosi da su ukupne isplate bonusa volstritskih firmi u prošloj godini porasle za 17 odsto i iznose 20,3 milijarde dolara. Zato je i američki predsednik Obama zapretio bankama još strožijim regulativima.

Posao za sve mlade?

A ministri rada Evropske unije su rešeni i da mladima garantuju posao. Prema ideji briselskih funkcionera, svaka zemlja EU mora da svojim građanima mlađim od 25 godina garantuje da će u roku od najviše četiri meseca posle sticanja kvalifikacija ili gubitka radnog mesta – dobiti posao, mesto za školovanje ili bar u profesionalnoj praksi. Krajem 2012. godine, u 27 zemalja EU bilo je više od 5,7 miliona nezaposlenih mlađih od 25 godina – to je više od 23 odsto. U zemljama koje potresa teška kriza, poput Španije ili Grčke, svaki drugi omladinac nema posao.

Neki u ovom planu vide samo propagandu ekonomski posrnule organizacije koja više ne vidi druge mogućnosti da samu sebe reklamira i učini atraktivnom. Novinar antikorporativnog i anti-mejnstrim portala Kop Gerhard Visnevski piše da je ideja o garanciji zaposlenja “bizarna jer je niko drugi do sama EU odgovorna za to što je više od pet i po miliona mladih bez posla”, jer je “uvođenje evra dovelo do krize u nekonkurentnim zemljama.” Osim toga, “garancija zaposlenja” za njega je “odlika totalitarnih država”; tako je “u članu 24 Ustava DDR pisalo: Svaki građanin (…) ima pravo na rad, pravo na radno mesto i slobodan izbor radnog mesta u skladu sa potrebama društva i kvalifikacijama”.

Ova asocijacija je Visnevskog podstakla da napomene da je „garancija zaposlenja“ u stvarnosti “novi udarac za EU – najpre za privredu, a zatim i za ljude o kojima se navodno radi. (…) Mladi ljudi, najpre, ne traže zaposlenje, već životni zadatak na kome bi bili potrebni društvu. Posao bez takvog zadatka je samo radna terapija. I u DDR je garancija zaposlenja predstavljala katastrofu. Stručnjak za DDR, Karin Hartevig, napisala je, recimo, da subvencionisanje besmislenog rada i skrivene nezaposlenosti ne štiti od kolapsa“. Citat Hartevig: „Ujesen 1989. je to shvatilo čak i vođstvo SED, koje je i samo počelo da pribegava otpuštanjima. Prekasno! 40 godina rušilačke planske privrede, uključujući i puno zapošljavanje, doveli su do bankrota DDR.“

(Saša Bojić, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!