EU: Fiskalna unija umesto dužničke unije

24 Feb 2013

Evro je za sada spasen, a fiskalna unija bi mogla trajno da stabilizuje zajedničku valutu. Ali kako ta unija treba da izgleda? Jedna revizorska kuća i jedan istraživački institut imaju konkretan predlog

Za trajnu stabilinost evra, neophodno je smanjenje neravnoteže između država članica. Ako je zemljama sa juga Evrope neophodna finansijska pomoć, severne zemlje hoće da pomognu samo ako se dužničke države odreknu osnovnog suvereniteta. Tu blokadu sada žele da razbiju istraživači revizorske kuće PrajsvoterhausKupers i hamburškog Instituta za svetsku privredu. Oni predlažu uvođenje evropskog poreza na dohodak. On bi obuhvatao 10 odsto nacionalnog poreza na dohodak. U zavisnosti od broja stanovnika, zemljama se vraća određena suma.

Zašto porez na dohodak građana?

Norbert Vinkeljohan, iz nemačkog PrajsvoterhausKupersa kaže: “Time bismo imali najpre uplatu koja zavisi od dohotka, a potom isplatu koja je nezavisna od dohotka.”

Ali zašto baš porez na dohodak građana? Razlog objašnjava Tomas Štraubhar iz Inistituta za svetsku privredu: “U porezu na dohodak se najbolje ogleda privredni učinak zemlje. ”

Ovaj porez ne predstavlja mešanje u nacionalnu poresku politiku, niti približavanje fiskalne i socijalne politike, naglašava Vinkeljohan: “Neophodni su nam različiti sistemi za održavanje konkurentnosti. Ali nama je potrebna i fiskalna unija država koje imaju evro. Onda bi se sve dešavalo na principu preraspodele”.

Komesar za evro

Jedna zemlja dobija podršku iz evropskog budžeta samo ako je taj novac predviđen za strukturne reforme. Pri tom države same odlučuju na šta će potrošiti novac, kaže Štraubhar: “Uostalom u svakoj zemlji je došlo do neravnoteže iz različitih razloga. Dok su u Grčkoj neophodne reforme državne uprave, u Španiji je neophodan novac za sanaciju banaka.”

Neophodan je i komesar za evro koji će nadgledati korišćenje budžeta i eventualno primeniti veto. Ako bi se uveo nacionalni porez na dohodak, to bi Nemačku godišnje opteretilo za 30 milijardi evra, kaže Vinkeljohan. “To je sistem na bazi doprinosa, koji bi mi kao zemlja morali da podnesemo nekoliko godina. Ali to je ipak nešto drugo nego kada se nalazimo u teškoj situaciji i Bundestag mora brzo da odobri pomoć za privredni rast od 120 milijardi evra.”

Ekonomski šokovi se ne mogu sprečiti, sve dok postoje privredni ciklusi. Da bi oni bili podnošljiviji za pogođene države evro-zone, istraživači predlažu uvođenje evropskog osiguranja u slučaju nezaposlenosti, koje bi se isplaćivalo nezaposlenima tokom godinu dana i činilo 30 odsto nacionalne prosečne plate. Time bi bili rasterećeni socijalni sistemi. Nemačka za te potrebe trenutno izdvaja 10 milijardi evra.

(Cang Danhong/Ivana Ivanović, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!