Etnički ključ nije za vojvođansku bravu

08 Sep 2008

U ma?arskoj koaliciji

U ma?arskoj koaliciji opet o manjinskoj autonomiji

Politikolog Miroslav Samardži? kaže da je ideja o manjinskim teritorijalnim autonomijama, koju su ovih dana ponovo pokrenuli predstavnici Ma?arske koalicije, u suprotnosti s konceptom gra?anske autonomije Vojvodine. On je za „Dnevenik“ ocenio da realizacija takve zamisli trenutno nije realna zbog toga što nema podršku najve?ih politi?kih stranaka u Srbiji, pa ni autonomisit?kih opcija koje se protive ideji etni?kih samouprava u Vojvodini.

Naime, lider DSVM-a Andraš Agošton pozvao je prošle nedelje predsednika SVM-a na dogovor o realizaciji predizbornog obe?anja o ma?arskoj samupravi na severu Ba?ke, ali je Ištvan Pastor ocenio da trenutno „nema povoda za nove strateške dogovore“ u Ma?arskoj koaliciji, navode?i da su oni utvr?eni tokom proteklih nekoliko meseci. Iako je to u delu javnosti protuma?eno kao „spuštanje lopte“, u SVM-u ipak ukazuju da se ne odri?u tog zahteva, dok je sam Pastor nagovestio da bi pitanje teritorijalne samouprave vojvo?anskih Ma?ara moglo biti otvoreno u okviru procesa regionalizacije Srbije.

Samardži? kaže da nije sporno da se SVM zalaže za teritorijalnu autonomiju te zajednice u Vojvodini, navode?i da je taj koncept sadržan u predizbornom programu MK i programima stranaka koje ?ine tu koaliciju, kao i u ustavnoj platformi SVM-a iz 2005. godine. On smatra da SVM trenutno samo „iz takti?kih razloga ne želi da to pitanje otvara“, za razliku od ostalih koalicionih partnera iz Demokratske stranke vojvo?anskih Ma?ara i Demokratske zajednice vojvo?anskih Ma?ara.
– SVM verovatno iz takti?kih razloga ternutno ne isti?e to pitanje u prvi plan, jer ne želi da otvara sukob sa DS-om u Vojvodini, pošto su demokrate tu ideju u startu ocenili neprihvatljivom. Koncept etni?kih autonomija ne podržava ni jedna ve?inska stranka, pa ni autonomisti?ke partije, pošto bi stvaranjem etni?kih samouprava u Vojvodini postojanje pokrajinske autonomije postalo besmisleno – kaže Samardži?.

Komentarišu?i mogu?nost ostvarivanja etni?kih samouprava kroz proces regionalizacije, on je ukazao da je to, tako?e, „malo realno“.
– Mislim da to nije realno jer bi to onda vodilo i omogu?avanju teritorijalne autnomije za Albance na jugu Srbije, koji pak teže ka otcepljenju. A, s druge starne, to bi dovelo u neravnopravan položaj druge manjinske zajednice u Vojvodini koje nisu skoncentrisane na jednom podru?ju. Ali, takvo rešenje ne bi bilo dobro ni za same Ma?are koji bi ostali van te samouprave na severu Ba?ke – naveo je on.

Kad je re? o kulturnoj autonomiji manjinskih zajednica, Samardži? ukazuje da ta ustavna garancija, ipak, još nije razvijena bez adekvatne zakonske regulative, pre svega u pogledu funkcionisanja manjinskih nacionalnih saveta.
– To je zna?ajno piatnje jer je re? o zakonu koji ?e omogu?iti da se manjinska prava ostvaruju preko institucija javnih vlasti – kaže on.

Samardži? dodaje da se i kroz novi statut Vojvodine mogu unaprediti prava nacionalnih manjina, u skladu sa Ustavom i zakonima.
Publicista i filozof Tomislav Žigmanov tako?e smatra da bi se vojvo?anskim statutom mogla konkretnije regulisati rešenja koja bi poboljšala položaj manjinskih zajednica u pokrajini. On, me?utim, za naš list dodaje da se u tom pogledu mora voditi ra?una o ustavnom okviru. Stoga, po njemu, pitanje manjinskih teritorijalnih autnomiji ne bi moglo biti predmet vojvo?anskog statuta.
– Me?utim, o takvoj inicijativi politi?kih predstavnika vojvo?anskih Ma?ara treba razgovarati, a ne stavljati je pod tepih. Ali, mislim da u sadašnjem trenutku takav model rešavanja pitanja autonomije vojvo?anskih Ma?ara može izazvati ve?i broj nesporazuma, nego biti u funkciji konsolidacije – kaže on.

Žigmanov napominje i da po strani ma?arskog pitanja po tom modelu ostaje otvoreno pitanje šta ?e biti s drugim manjinskim zajednicama u pokrajini, a pre svega s vojvo?anskim Hrvatima koji su, tako?e, u najve?em procentu skoncentrisani u Subotici, gde bi ina?e bilo sedište samouprave vojvo?anskih Ma?ara.
– Otvara se pitanje na koji na?in bi se rešavala njihova manjinska prava i kako bi oni uticali na proces donošenja odluka ako bi se našli u okviru samouprave vojvo?anskih Ma?ara. S druge starne, pitanje je i da li bi etni?ka autnomija izazvala ve?e nesporazume i u pogledu samog gra?anskog koncepta vojvo?anske autonomije – istakao je on.

Komentarišu?i ideju o uvo?enju saveta nacionalnih zajednica pri Skupštini Vojvodine, a koja se pojavila u nezvani?noj verziji novog statuta APV, Žigmanov je ocenio da bi to moglo imati zna?aj za unapre?enje manjinskih prava.
– Institucije u kojima se nalaze predstavnici svih nacionalnih zajednica radi nekih dogovora više su nego potrebne, jer je danas interetni?ka komunikacija u institucionalnom smislu izuzetno slaba – ocenio je Žigmanov.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!