Erik Gordi: Evropa Vučića toleriše zbog dogovora s Kosovom

21 Apr 2018

"Ljudi vole da razgovaraju o prastaroj mržnji i konfliktima na Balkanu, ali njegova istorija ne pokazuje mržnju i konflikte"

Erik Gordi, profesor na Londonskom univerzitetu, rekao je u intervjuu za N1 da je “unutrašnji dijalog” zapravo “prelepa fraza”, a da je Vučić svestan svaki put kad razgovara sa predstavnicima EU da je to njegov posao. “To je razlog zašto Evropa toleriše sve što on radi na vlasti, zato što očekuje da on postigne dogovor sa Kosovom”, rekao je Gordi za Televiziju N1.

“Mislim da je problem u tome što niko iskreno ne veruje da je moguće obezbediti otvoreni dijalog i postići konsenzus u uslovima kontrole ideologije i jake kontrole medija, kao i eksternih pozicija koje zauzimaju predstavnici vlasti. Ali, mislim da je razlog za to što je inicijativa prihvaćena na prvom mestu ono čega je Vučić posebno svestan, da svaki put kad razgovara sa predstavnicima Evropske unije ili bilo kim drugim – to je njegov posao. To je razlog zašto Evropa toleriše sve što on radi na vlasti, zato što očekuje da on postigne dogovor sa Kosovom. On je svestan da kakav god dogovor postigne, biće u koliziji sa svim onim što su ljudi sa pozicije moći poručivali u poslednjih 20 godina, čak i duže. On sada traži način da predstavi da je pronašao jedinu moguću opciju, da to nije savršena opcija i da nije bilo drugog izbora”, naveo je Gordi.

Nakon sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, Vučić je rekao da niko neće biti zadovoljan tim rešenjem, a Gordi navodi da je predsednik Srbije verovatno u pravu.

“Osnovni zadatak je da dogovor koji će biti postignut mora da zadovolji minimalne zahteve i Kosova i Srbije. Obe strane imaju crvenu liniju. Kosovo želi da bude integrisano u međunarodne organizacije, u nekom trenutku u Evropsku uniju. Srbija ima crvenu liniju da ne želi da da priznanje. Najverovatnije da je rešenje neka vrsta neformalnog priznanja i dogovora da neće biti agresije, sa jakim garancijama o zaštiti kulturne i verske imovine i prava manjina. Ali, biće teško postići to i ljudi koji će biti nezadovoljni su ekstremi na obe strane, u Srbiji i na Kosovu”, kazao je Gordi.

Region i retorika devedesetih

Gordi ocenjuje da u poslednjih 20 godina postoji zapanjujući nivo ponavljanja iste retorike razvijene u devedestim. Razlog tome je, kako navodi, što u čitavom tom periodu vlasti zemalja regiona nisu razvile nikakav alternativni način da javnosti objasne da nešto treba uraditi, promeniti, da se sistem vlasti menja. Razlog zašto to nisu uradili je verovatno to što se nije promenio sistem vlasti, naglašava.

“Ako pogledate najpopularnije tabloide i slušate izjave nekih vodećih političara, namenjene za unutrašnju upotrebu, pomislićete da je ova zemlja opkoljena i neprekidno pod napadima, u opasnosti od nestanka. Vidite naslove u kojima Nemačka, Vatikan, Džordž Šoroš, CIA…, imaju đavolski plan da izazovu haos. A, onda se političari sastaju sa liderima Evropske unije i onda ih uveravaju kako dele iste ciljeve, da imaju iste obrasce itd… Mislim da je to znak da su država i vlada prihvatile neke formalne obaveze, kako bi imale neke koristi, i nameravaju da ih slede na formalnom nivou. Ali, ne nameravaju niti da ih sprovedu u delo, niti da javnosti objasne šta to sve znači”, rekao je Gordi.

On je govorio i o etiketiranju koje je prisutno u našem javnom prostoru. “Ima nekih interesantnih stvari u vezi sa tim etiketiranjem. Jedna je da je jezik prepoznatljiv, njegovo poreklo je prepoznatljivo. I to dolazi iz paranoidnog perioda komunističke vladavine, posebnog dela komunističke strukture, ljudi iz vojnih bezbednosnih službi i slično, i to vam govori o političkoj orijentaciji, obrazovanju ljudi koji su na vlasti i koliko se to malo promenilo… Ali postoji još jedna zanimljiva stvar. Vidite na koga se to odnosi. Na nevladine organizacije, na novinare, posebno na one koji iznose detalje o temama kao što je korupcija. I mada su svi termini, kao što su ‘strani plaćenici, špijuni’, nijedan se ne odnosi na spoljnu politiku zemlje, tiču se odnosa države i javnosti. Koristi se jezik pretnji i ono što nam govori ta vrsta retorike je odakle vlast vidi da dolazi pretnja, a vidi da ona dolazi od mogućnosti da ih javnost pozove na odgovornost, da mogu biti odgovorni za upravljanje različitostima u perspektivi i mišljenjima”, objasnio je Erik Gordi.

U svojim razmatranjima, pričajući o Srbiji, Gordi upotrebljava i pojam “stabilokratija”. Kaže da je to forma države kojoj je osnovni prioritet kontinuitet grupe na vlasti, partije ili neformalne grupe i da se uglavnom odnosi na spoljne relacije.

“Zapravo znači da će spoljni akteri, kao Evropska unija, tolerisati neke mane u smislu kvaliteta demokratskog života, u smislu različitosti mišljenja, nezavisnosti pravosuđa, svih onih faktora koji se tiču života ljudi, u zamenu za sigurnost, da će se uvek baviti istim ljudima kojima mogu da postavljaju zahteve. Tako da je to kao neka trgovina i oni to zovu stabilnošću. To bi bio kontinuitet na vlasti male grupe sa ograničenim legitimitetom, koja spolja kratkoročno izgleda stabilno. U suštini to nije stabilno. Oni mogu da izgube vlast i ako se to dogodi, a nema konkurentnog političkog sistema i različitosti mišljenja, nema grupe koja bi ih zamenila na vlasti i što je važnije, nema onih koji su sposobni da izgrade demokratski sistem nakon promene vlasti. Tako da imate manje-više istu stvar”, naveo je Gordi.

“Faktor regionalne stabilnosti”

Na pitanje da li je, prema njegovom mišljenju, Srbija faktor regionalne stabilnosti, Gordi kaže da taj termin nikada nije dobro razumeo. “Pretpostavljam da je sve faktor stabilnosti, kao što je sve i faktor nestabilnosti. Rekao bih da do nivoa do kojeg su ljudi koji su na odgovornim pozicijama sposobni da reše konflikte, koji su sposobni da obezbede zajednički napredak posebno sa kolegama iz drugih zemalja, susednih zemalja, posebno sa onima koje su bile deo Jugoslavije, to je onda doprinos stabilnosti. Ali bih otišao i malo dalje i rekao da se to zapravo događa. Postoji konstruktivna saradnja među profesionalcima na drugom, trećem i četvrtom nivou vlasti. Mesto na kome toga nema je vrh vlasti, na kojem često vidite tendenciju iskorišćavanja napetosti kako bi se kreirala nestabilnost, čak i kad za to nema razloga”, kazao je Gordi.

Izveštaj Evropske komisije je negativan

U novom izveštaju Evropske komisije o Srbiji kaže se da je Srbija napravila napredak u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom, ali nije uspela da to učini u primeni vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Komentarišući to, Gordi kaže da taj izveštaj vidi kao veoma snažnu kritiku onoga što je urađeno. “Ali taj izveštaj od 111 stranica se može svesti na svega nekoliko opsrevacija. Ako pogledate deo o postignutom progresu sve su to formalne sfere – Srbija je napredovala u regulisanju ribolova i slično. U svim delovima o osnovnim karakteristikama odnosa države i društva, tu govorimo o slabostima. I tu je reč o fundamentalnom odnosu države i regiona, ne samo Srbije, prema procesu pristupanja. Do stepena da se nešto doživljava kao zahtev koji će onda biti ispunjen na formalnom nivou – vlada ide pred parlament da dobiju paket od 200 usvojenih zakona i ispravan jezik će postojati u zakonu. Ali, kad se dođe do osnovnih principa o tome kako građani mogu da se informišu, kako funkcioneri mogu biti odgovorni, stvari koje se zaista odnose na javni život u državi, tu posao nije obavljen.Tako da ćete videti mnogo promena u slovu zakona, a samo malo promena u praksi, što je ljudima potrebno u svakodnevnom životu kako bi funkcionisali u društvu. To će se događati kroz neformalne kanale, klijentelizam, korupciju i to će se teško menjati, jer nema političke stranke koja ima istinski interes da promeni taj odnos. Sve profitiraju na tome”, rekao je Gordi.

O suočavanju s prošlošću zemalja regiona

Govoreći o suočavanju s prošlošću u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, kaže da postoje presude, ali da istorija tih presuda pokazuje da nije mnogo postignuto suđenjima. “Potrebno je učešće društva i otvorene diskusije, informacije. To se nije dogodilo”, ocenio je Gordi.

Kaže da je potrebno zapitati se na koji način se prilazi prošlosti, i podseća da se radi u ljudima koji su u nedavnoj prošlosti bili deo istog društva.

“Ljudi vole da razgovaraju o prastaroj mržnji i konfliktima na Balkanu, ali njegova istorija ne pokazuje mržnju i konflikte. Bilo je nekoliko konflikata, ali ljudi su voleli jedni druge češće nego što se nisu voleli. Da bi se izgradio međusobni odnos potrebna je ista stvar kao i za pojedinca da izgradi odnos sa drugom osobom. To je pokazivanje razumevanja, poštovanja, prepoznavanje ljudskih kvaliteta i osećaja za druge. Ono što je potrebno je dijalog, a ono što nedostaje poslednjih 20 godina je angažovanje institucija kojima ljudi najviše veruju. Govorimo o kulturi, obrazovanju, religiji. Država mora da bude uključena, takođe, u promociji te vrste dijaloga”, kazao je Gordi.

Na pitanje da li među građanima postoji iskreno prihvatanje činjenice da su zločini počinjeni u njihovo ime, kaže da nije pesmističan, kao većina, kad je to u pitanju.

“Mislim da situacija nije tako loša kako većina ljudi misli da jeste. Ako pogledate interpretaciju Srebrenice, na primer, 1995… Pet ili deset godina kasnije imali ste mnogo čistog poricanja. Ljudi su govorili da se ništa nije desilo, ili da se desilo nešto u manjim razmerama, onda ste imali razvoj tog kompetitivnog narativa, da se broj žrtava na drugoj strani naduva da bude jednak broju žrtava u Srebrenici. Sada je samo nekolicina ljudi umešana u negiranje i oni su marginalci. Ono što ćete najčešće čuti je da je počinjen užasan zločin i onda imate taj konflikt da li da se nazove genocidom ili ne. Ja bih rekao, pre svega, da je pomak od negiranja do prihvatanja da se desio užasan zločin, veliki korak. Drugo, konflikt između toga da li je zločin bio genocid ili zločin protiv čovečnosti, to je zapravo mali konflikt. To je tehnička rasprava koja se rešava među pravnicima. U tom smislu, to što ljudi znaju činjenice, to je bolje nego što mislimo”, rekao je Gordi.

Gordi je koordinator i glavni istraživač na projektu koji finansira Evropska komisija, kroz svoj program Horizonti 2020. Projekat nosi naziv “Informisanje: Prevazilaženje jaza između formalnih i neformalnih institucija na Balkanu”. Govoreći o tom projektu, Gordi je, između ostalog naveo da žele da ubede ljude iz Evropske unije i Evropske komisije da nije dovoljno samo tražiti donošenje zakona, da traže nove propise, već da moraju da uzmu u obzir ono što je pravi život u regionu, šta ljudi zapravo rade, šta zapravo misle, šta su problemi sa kojima se suočavaju. Nada se, kako kaže, da će to istraživanje doprineti svakodnevnom životu ljudi.

(Autonomija/N1)

Podelite ovu stranicu!