Elektronske manjine

07 Jun 2010

Greška koja lepo, frojdovski, govori koliko je Beogradu i beogradskim medijima stalo do manjina u Srbiji

Otkako je u srbijanskoj skupštini uveden elektronski sistem glasanja, na velika vrata u naš politi?ki život ušao je pridev „elektronski“. Srbijanska skupština je elem, kako su naši mediji izveštavali – elektronska skupština, što je, opet, dokaz da je Srbija deo Evrope i da putem evropskih integracija ide uporedo, pa ?ak i brže od pojedinih ?lanica EU. Zaista je posmatra?u, celodnevnom uživaocu srbijanskog parlamentarizma, milo da vidi Vjericu Radetu, ili neku drugu personifikaciju ovog zakonodavnog tela, kako, poput hakera, koristi savremene tehnološke mogu?nosti da uglavnom glasa „protiv“. Neko bi joj, bezobrazan, mogao dati i nadimak Vjerica Mekintoš.
Elektronska skupština kao pojam postoji otkako su nove tehnologije omogu?ile prenos slika i zvuka putem interneta. To naravno nema veze sa srbijanskim parlamentom, ali ni sa Vladom Srbije. Ono što se zove „telefonska sednica Vlade Srbije“ vremenom ?e, još malo, budimo strpljivi, prerasti u „elektronske sednice“, jer ?e se umesto telefona, kao nepouzdanog i ne uvek delotvornog sredstva, koristiti video-link ili skype.
Srbija je zemlja ?uda, a njene manjine se savršeno uklapaju u tu sliku. Najnovija ?uda od manjina su hrvatska, makedonska i slovena?ka manjina, koji su svoje predstavnike birali, ako je verovati ve?ini beogradskih medija, putem „elektronske skupštine“. Slabo obavešten ?ovek bi pomislio da je cela manjina – mislim na one sa pravom glasa i one upisane u bira?ki spisak – sedela za svojim ku?nim ra?unarom, malo guglala, a malo i glasala. Maštovitiji recipijenti bg medija lako mogu zamisliti kako je takav na?in izbora imun na velike greške, jer se glasa? ili glasa?ica putem interneta može veoma dobro obavestiti o kandidatima, skuvati si kafu, dobro razmisliti…
Ali, ipak je to futuristi?ka pri?a. Kanda ?emo još sa?ekati da neka starija dama iz Jabuke kod Pan?eva glasa putem interneta ili „blekberija“.
U pitanju su „elektorski izbori“, a ova greška lepo, frojdovski, govori koliko je Beogradu i beogradskim medijima stalo do manjina u Srbiji. Da se nisu održavali nedeljom, koji je uglavnom informativno prazan dan, verovatno ne bi bili ni zabeleženi, pa se tako niti greška ne bi potkrala. Beograd najmanje greši kada o stvarim izvan sebe – ?uti. Jedino tako možemo da shvatimo to da su pojedine stanice ponavljale termin „elektronska skupština“ tokom celog dana.
Da stvar bude još i gora, putem elektorske skupštine do ovih izbora birani su svi saveti nacionalnih manjina. Dakle, taj termin ne bi trebalo da je stran našim medijskim uposlenicima. Danas, od 19 saveta, tri se biraju „elektorskim“ putem, a ostalih 16 neposrednim izborima.
Elektori, u slu?aju nacionalnih manjina u Srbiji, jesu pripadnici nacionalne manjine ?iji savet biraju, a da bi jedno lice bilo elektor mora imati overenu podršku odre?enog broja pripadnika svoje nacionalne zajednice. Svaki elektor može da glasa samo za jednu listu, a mandati se raspodeljuju listama srazmerno dobijenih glasova, primenom D’Ontovog sistema.
Da elektorski izbori imaju manjkavosti, pokazali su i ju?erašnji: na elektorskoj skupštini hrvatske manjine izbio je skandal, a makedonska manjina nije ni uspela da izabere svoj savet.

Nedim Sejdinovi?

Podelite ovu stranicu!