Elektronske manjine

07 Jun 2010

Greška koja lepo, frojdovski, govori koliko je Beogradu i beogradskim medijima stalo do manjina u Srbiji

Otkako je u srbijanskoj skupštini uveden elektronski sistem glasanja, na velika vrata u naš politički život ušao je pridev „elektronski“. Srbijanska skupština je elem, kako su naši mediji izveštavali – elektronska skupština, što je, opet, dokaz da je Srbija deo Evrope i da putem evropskih integracija ide uporedo, pa čak i brže od pojedinih članica EU. Zaista je posmatraču, celodnevnom uživaocu srbijanskog parlamentarizma, milo da vidi Vjericu Radetu, ili neku drugu personifikaciju ovog zakonodavnog tela, kako, poput hakera, koristi savremene tehnološke mogućnosti da uglavnom glasa „protiv“. Neko bi joj, bezobrazan, mogao dati i nadimak Vjerica Mekintoš.
Elektronska skupština kao pojam postoji otkako su nove tehnologije omogućile prenos slika i zvuka putem interneta. To naravno nema veze sa srbijanskim parlamentom, ali ni sa Vladom Srbije. Ono što se zove „telefonska sednica Vlade Srbije“ vremenom će, još malo, budimo strpljivi, prerasti u „elektronske sednice“, jer će se umesto telefona, kao nepouzdanog i ne uvek delotvornog sredstva, koristiti video-link ili skype.
Srbija je zemlja čuda, a njene manjine se savršeno uklapaju u tu sliku. Najnovija čuda od manjina su hrvatska, makedonska i slovenačka manjina, koji su svoje predstavnike birali, ako je verovati većini beogradskih medija, putem „elektronske skupštine“. Slabo obavešten čovek bi pomislio da je cela manjina – mislim na one sa pravom glasa i one upisane u birački spisak – sedela za svojim kućnim računarom, malo guglala, a malo i glasala. Maštovitiji recipijenti bg medija lako mogu zamisliti kako je takav način izbora imun na velike greške, jer se glasač ili glasačica putem interneta može veoma dobro obavestiti o kandidatima, skuvati si kafu, dobro razmisliti…
Ali, ipak je to futuristička priča. Kanda ćemo još sačekati da neka starija dama iz Jabuke kod Pančeva glasa putem interneta ili „blekberija“.
U pitanju su „elektorski izbori“, a ova greška lepo, frojdovski, govori koliko je Beogradu i beogradskim medijima stalo do manjina u Srbiji. Da se nisu održavali nedeljom, koji je uglavnom informativno prazan dan, verovatno ne bi bili ni zabeleženi, pa se tako niti greška ne bi potkrala. Beograd najmanje greši kada o stvarim izvan sebe – ćuti. Jedino tako možemo da shvatimo to da su pojedine stanice ponavljale termin „elektronska skupština“ tokom celog dana.
Da stvar bude još i gora, putem elektorske skupštine do ovih izbora birani su svi saveti nacionalnih manjina. Dakle, taj termin ne bi trebalo da je stran našim medijskim uposlenicima. Danas, od 19 saveta, tri se biraju „elektorskim“ putem, a ostalih 16 neposrednim izborima.
Elektori, u slučaju nacionalnih manjina u Srbiji, jesu pripadnici nacionalne manjine čiji savet biraju, a da bi jedno lice bilo elektor mora imati overenu podršku određenog broja pripadnika svoje nacionalne zajednice. Svaki elektor može da glasa samo za jednu listu, a mandati se raspodeljuju listama srazmerno dobijenih glasova, primenom D’Ontovog sistema.
Da elektorski izbori imaju manjkavosti, pokazali su i jučerašnji: na elektorskoj skupštini hrvatske manjine izbio je skandal, a makedonska manjina nije ni uspela da izabere svoj savet.

Nedim Sejdinović

Podelite ovu stranicu!